Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Nedeljnik

Da li je Zaev poslednji Zoran?: Velika analiza imena

Da se ne lažemo; ime Zoran je davno izašlo iz mode. Kao i Goran, Dejan, Željko i Dragan. Čak se više ni u selima lepim konjima ne daje ime Zoran. Kamoli muškim bebama. Pokoji Cvetko i Zlatko se još i nađu. Među konjima, ne bebama...
Piše Zoran Panović, tekst iz arhive Nedeljnika
Datum: 27/02/2019

Da li je Zaev poslednji Zoran?: Velika analiza imena

Foto: Profimedia

U vreme novogodišnjih i božićnih praznika imao sam priliku da razgovaram sa prijateljima iz inostranstva koji u Beograd dolaze malo iz turističkih, a malo i iz socioloških razloga jer se bave fenomenologijom Balkana. Jedan me pita: kako to da se Srbija i Hrvatska toliko ne podnose, a da se brat srpskog premijera i hrvatski premijer isto zovu - Andrej. Kako to da se hrvatski parlament zove isto kao i najveći folklorni festival u Srbiji (onaj u Guči) - sabor dakle, iako se Srbija i Hrvatska uglavnom ne podnose. Kako to da srpski predsednik nosi ime koje zvuči i hrvatski (i to kraljevski) - Tomislav dakle, jer ne zaboravite (znaju to ovi turisti), kralj Aleksandar ujedinitelj je jednom svom sinu dao hrvatsko ime Tomislav, sinu Andreju takvo ime dao je zbog Slovenaca, Petar je dobio srpsko ime, a sve zbog troimenog naroda s ciljem da to postane integralni - jugoslovenski narod.Da ne pominjemo toponime: Ravnu goru kod Gornjeg Milanovca (znate koju) i Ravnu Goru u Gorskom Kotaru.

Imena imaju svoju logiku, takvu da je logično da se žensko dete, čak i Roberta de Nira zove Drina, ali da niko ne daje ženskom detetu ime Morava. Zašto se ženskoj deci daje ime Una, a muškoj ne daje ime Timok? Kao što je logično da se žensko dete zove Višnja ili Dunja, ali zato bi bio opšti podsmeh prema roditeljima da im se ćerka zove "Šljiva" ili "Trešnja". Sve češće žensko ime u Srbiji - Iskra, naravno da nema nikakve veze sa fabrikom i istoimenim fudbalskim klubom Iskra iz Bugojna. Naša Iskra je više mistične, paganske ili hrišćanske prirode, dok je ona iz Bugojna socrealističke - udarničke. Lider Socijaldemokratskog saveza Makedonije Zoran Zaev verovatno je poslednji Zoran koji će obeležiti jedno političko vreme.  

Zorani su nekad bili popularno nadnacionalno ime za mušku decu u Jugoslaviji. Kad su odrasli, a Jugoslavija se raspala, mnogi Zorani su davali ton politici u postjugoslovenskom vremenu. Ime Zoran bilo je popularno otprilike u periodu od 1953. kad se rodio gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković do 1974. kad se rodio Zoran Zaev. Između su se, na primer, rodila i dva Zorana koji su bili srpski i hrvatski premijeri - Živković 1960. i Milanović 1966. S time da je ovaj srpski imao i političkog mentora Zorana, koji je bio mnogo bitniji srpski premijer od njega, dok je hrvatski premijer Zoran preuzeo liderstvo od socijaldemokrate (bivšeg komunističkog doajena) Ivice Račana koji se isto zvao kao onaj koji je nasledio Miloševića na tronu srpskih socijalista i koji je bio glavni Tadićev partner, a danas je Vučićev - Ivica Dačić dakle.  

 

Kad se novinaru (meni nebrojeno puta) neko tobože nonšalantno u kafani poveri: "Kažem ti ja Zoranu, a on nije hteo da me posluša...", znate da misli na Đinđića. Na kraju je ispalo da niko nije imao više prijatelja od tog Zorana. Uvek kad čujem da neko kaže Zoran, a ne Đinđić, ja se instinktivno trgnem

 

I predsednik nesrećnog Miloševićevog provizorijuma pod imenom Savezna Republika Jugoslavija bio je jedan Zoran - Zoran Lilić. Iako se u narodu kaže da nema poljupca dok brkovi ne ožare, on ih je kasnije obrijao. Kao i Bogoljub Karić. I onda to kao da više nije bilo to. Ta kratkotrajna SRJ imala je čak i premijera Zorana - Zorana Žižića. Brko, takođe. Nažalost i pokojni. Iz sad već malo zaboravljene crnogorske Socijalističke narodne partije koju je osnovao Momir Bulatović nakon raskola s Milom Đukanovićem u Demokratskoj partiji socijalista. Kad se novinaru (meni nebrojeno puta) neko tobože nonšalantno u kafani poveri: "Kažem ti ja Zoranu, a on nije hteo da me posluša...", znate da misli na Đinđića. Na kraju je ispalo da niko nije imao više prijatelja od tog Zorana. Uvek kad čujem da neko kaže Zoran, a ne Đinđić, ja se instinktivno trgnem.

Jedan moj prijatelj iz inostranstva je jednom bio pomešao premijera Zorana Živkovića i pisca fantastike Zorana Živkovića čiji je rad poznavao, pa me je jednom pitao da li je Srbija to dobila pisca premijera? Uostalom, i Tito je pomešao Borislava Mihajlovića Mihiza sa Dragoslavom Mihailovićem, pa je rekao povodom afere sa predstavom "Kad su cvetale tikve" po istoimenoj knjizi: "U, boga ti, ja mislio onaj Mihailović golootočanin, kad on teška reakcija!" Varate se ako mislite da smo zaboravili još jednog našeg Zorana - biznismena Zorana Drakulića. On je bio kandidat onog moćnog Koštuničinog DSS-a za gradonačelnika Beograda. Još tada je govorio da su mu kao gradonačelnici uzori Demski u Budimpešti i imenjak Janković u Ljubljani. U herbarijumu srpskog višestranačja naći ćete i živopisni Pokret radnika i seljaka koji je vodio jedan Zoran - Zoran Dragišić.

Toliki Zorani po prostorima jugoslovenskih razvalina nisu imali neku posebnu sinergiju. Tačnije nikakvu. Da se ne lažemo; ime Zoran je davno izašlo iz mode. Kao i Goran, Dejan, Željko i Dragan. Čak se više ni u selima lepim konjima ne daje ime Zoran. Kamoli muškim bebama. Pokoji Cvetko i Zlatko se još i nađu. Među konjima, ne bebama. Znao sam seljaka lučonošu i rabadžiju podno Zlatibora kome su se volovi zvali Šešelj i Regan. Kao simboli snage: Šešelj je bio "dešnjak" (... na dešnjaku medenica zveči, kako kaže pesma). Utehe radi, nema više ni malih Milovana, Radomira, Radovana i još nekih lepih, starih, srpskih imena. Zamislite sad neku bebu da se zove kao jedan moj deda - Milutin! Ili kao bakuta mog druga - Stojanka! Da ne pominjemo Slađane, Dragice i Slavice, koje su se prepoznavale u pesmama Dragane Mirković, posebno u onoj "Ne vraćam se starim ljubavima". Umeli su nekad roditelji i kumovi da u decu projektuju i neki svoj ideal. Možda i promašen, ali ipak ideal. Otuda i Slobodan, Jugoslav, upoznao sam i jednog Staljina, koji se rodio pre 1948. godine. Naleti se i na ponekog starog Tarzana i Sandokana, makar kao dokaz privrženosti žanru. Ni Zoran Đinđić uprkos zakletvama na viziju nije vratio ovo ime u modu kod matičara. Koliko je samo fanova ili potencijalnih jataka imao Mladić, ali nisam upoznao nijednog malog Ratka skoro. Ni Radovana zbog Karadžića. Nema više ni malih Slobodana. Par malih Vukova znam (doduše više nisu ni toliko mali, a nisu ni Vuk Jeremić), ali ni oni nisu dobili ime zbog Vuka Draškovića, već zato što su se s teškom mukom rodili, a u narodu vlada verovanje da takvoj deci treba dati ime Vuk. Ima u vaskolikom Srpstvu mnogo i onih naloženih na Legiju i Dodika, ali ni Milorad nikako da se vrati u modu. Bilo bi pohvalno kad bi to značilo da su se roditelji ratosiljali idola i ideala, a što posle može da skupo košta decu. Ili je posredi težak konformizam koji otvara sumnju i u iskrenost mnogih roditeljskih stavova.

 

Inače, Zoran je po turski (i bosanski) Sabahudin (sabah je zora). A da li ste znali da je Murat (arapsko poreklo imena) Željko? Pa su na Kosovu polju 1389. stradali jedan Lazar i jedan Željko

 

Mile je toliko popularan nadimak u Srba da je Dodik posle onog Mila koji ide Lajkovačkom prugom, i posle onog Breninog Mila koji voli disko, i posle onog Cvijanovićevog (još jedan Zoran) Mila protiv tranzicije, ušao u panteon. Interesantno je da Milorad Pupovac nikad nije postao u narodu poznat kao Mile, a Milan Martić osta Mile Martić. Što je i dobra distinkcija za Pupovca, koji je više poznat kao Pupi. Šta mislite, da li bi se Republika Srpska bolje snašla u postdejtonskim konstelacijama da je umesto Dodika vodi Pupovac, odnosno kako bi se Srbi snašli u Hrvatskoj da im je na čelu nacionalnog veća Dodik? Da li verujete u teoriju "četiri Milorada": da će Srbi u Crnoj Gori i Srbi na Kosovu na pravi način da se artikulišu politički tek kad budu i oni imali svoje Milorade kao prekodrinski Srbi?   

Ako smo zaista iskreni u geopolitičkoj ljubavi, eto, sad je šansa da se jedno staro lepo ime vrati u modu; em je rusko, em se Putin tako zove, em ćemo s Putinom (bar Srbi), čuda da napravimo, em to što nakon Putina niko više neće da se seća da se tako zvao i Lenjin. Samo, nema nešto ni malih Vladimira po srpskim zemljama.Prvi srpski Slobodan je Slobodan Jovanović. Njegov otac Vladimir sinu je dao ime Slobodan, a ćerci Pravda, i to zbog slobode i pravde kao temeljnih načela u političkoj filozofiji Stjuarta Mila, jednog od rodonačelnika liberalizma. Istorija je udesila da mu je jedan drugi Slobodan (Milošević) zabranjivao sabrana dela u vreme kad je još morao da se dokazuje kao aparatčik.Ako nema "beba Vladimira", nije da nema kulta ličnosti. I ma koliko da Putinova Rusija ima razumevanja za Vučićevu Srbiju i ma koliko da je zahvalna što joj Vučićeva Srbija simbolički ne uvodi sankcije, nije zgoreg citirati velikog Mikojana, Jermenina koji se iz ovog naroda najviše uspeo na staljinističkoj hijerarhiji (da, da, i ime mu zvuči kao marka nekog jermenskog konjaka), a koji je kao trgovački pregovarač Sovjetskog Saveza uvek govorio surovo iskreno potencijalnim partnerima: "Cilj mi je da napravim što povoljniji ugovor za svoju zemlju, i što nepovoljniji za vašu."

Parafraziranje ovog sovjetskog političara u današnjim konstelacijama uvek je lakše ako neka država i bitan deo njenih građana dobrovoljno pristaju na obnovljenu Brežnjevljevu doktrinu "ograničenog suvereniteta", samo u pravoslavno-oligarhijskoj odori. Koja je, doduše, i osnova zapadnjačke politike (sa drugim ideološkim predznakom), prema konfuznoj evropskoj poluperiferiji u vidu frustriranih balkanskih bantustana.Sećate se one euforije na "Rajku Mitiću" (Marakani), 23. marta 2011. kad je "ovekovečeni", "oboženi" Putin sedeo u loži pored Petra Škundrića i Mirka Cvetkovića, i kad su Srbi pokazali da više vole Rusa nego svog premijera, koji je pritom i ličio na Deda Mraza. Valjda smo onda lakše razumeli i hrvatsko "Danke Dojčland" i albansko kićenje Prištine američkim zastavama. Nekad je od otvorenog poltronisanja ili infantilnog skandiranja mnogo dirljiviji naivni idealizam. Kao kad su meštani sela Ljubomir kod Trebinja još prošle decenije bili sagradili preko rečice Brove mostić koji su nazvali "Putinov most". Poslali i slike mosta Putinu i Luškovu, tadašnjem gradonačelniku Moskve. Fotografiju ćuprije bio je dobio i tadašnji ambasador Rusije u Bosni i Hercegovini Konstantin Šuvalov.Da li će Tramp zapevati sa Putinom "Blueberry Hill" i da li će Srbi od toga imati kakve vajde? Zasad su pokazali dobru volju da sutra neko selo nazovu Trampovac.

Inače Zoran je po turski (i bosanski) Sabahudin (sabah je zora proslavljena albumom Zabranjenog pušenja "Dok čekaš sabah sa šejtanom"). A da li ste znali da je Murat (arapsko poreklo imena) Željko? Pa su na Kosovu polju 1389. stradali jedan Lazar i jedan Željko.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.