Pandemija COVID-19, represivni aspekt krize

Prolećno zatvaranje 2020. godine jedno je od najznačajnijih, ali i najmanje raspravljanih ljudskih iskustava poslednjih godina. Suočene s virusom, mnoge države odbile su da uvedu strogu izolaciju kakva je nametnuta Italijanima i Špancima, a da pri tome smrtnost nije porasla. U Francuskoj, zdravstveno vanredno stanje i njegovo poštovanje postavljaju pitanje: pod kojim uslovima ljudi pristaju da se pokore vlastima?

Pražnjenje Gaze, stari izraelski san

Predlog američkog predsednika Donalda Trampa da se više od dva miliona Palestinaca deportuje iz Gaze u Egipat i Jordan izazvao je različite reakcije, ali je naišao na značajnu podršku u Izraelu. Ova inicijativa u skladu je sa dugogodišnjim težnjama izraelskog establišmenta, koji Gazu još od 1949. godine posmatra kao prepreku cionističkom projektu

„Rusi nikada nisu prodali više nafte“

Početkom 2025. godine, Sjedinjene Države i Evropa uvele su nove sankcije protiv ruskog izvoza nafte, sa posebnim fokusom na tankere. Još od uvođenja zapadnog ekonomskog embarga protiv Moskve 2022. godine, mreža skrivenih preduzetnika pomaže Rusiji da nastavi izvoz svojih energenata. U tom procesu oblikuje se paralelna globalizacija – nevidljivo ogledalo zvanične svetske trgovine

Šta nam donosi evropska vojna „strateška autonomija“

Nekada ključni prioritet evropskih politika, klimatska kriza iznenada je nestala iz govora lidera. Umesto toga, donosioci odluka odlučili su da svoju ambiciju usmere ka masovnim ulaganjima u sektor odbrane, kako bi se suprotstavili Rusiji i zadovoljili zahteve Donalda Trampa. Međutim, dok privreda usporava, postavlja se ključno pitanje: ko će platiti cenu ovog vojnog kejnzijanizma?

Da li je osveta opravdana?

Jedan upečatljiv istorijski fenomen ukazuje na to da genocidi retko izazivaju masovne osvetničke akcije. Kako bi se prekinuo začarani krug odmazdi i krivci pravedno kaznili, pravosudne institucije preuzimaju isključivu ulogu kažnjavanja, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou. Ipak, sprovođenje pravde moguće je samo uz ispunjenje određenih preduslova

Ko postavlja standarde, Peking ili Vašington?

Ako je artiljerija trenutno i zatihnula, sukob između Kine i SAD-a još uvek besni u medijima, unutar međunarodnih ustanova i u diplomatskim krugovima. Međutim, iako mnogo diskretnije, sukob se širi i oko stvaranja normi, koje određuju međunarodnu prodaju i njenu budućnost

Geopolitika Donalda Trumpa

Svetski poredak koji će izabrani predsednik Donald Trump nadgledati u ime Sjedinjenih Država od 20. januara biće onaj koji je Džozef Bajden ostavio na kraju svog mandata. Ipak, novi predsednik će spoljnu politiku voditi na veoma drugačiji način od svog prethodnika: njegova posvećenost sloganu „Amerika na prvom mestu“ duboko će promeniti odnose Vašingtona sa svetom

Alternativa za Nemačku popunjava politički vakuum

Sirija, godine nulte posle diktature

Sve ratove jednom zameni mir. Rat koji je razarao Siriju od 2011. godine dostigao je privremeni završetak padom režima koji je bio na vlasti od 1970. godine. Turska se nameće kao veliki pobednik ovog preokreta, dok pasivnost međunarodnih saveznika svrgnutog režima (na čelu s Rusijom i Iranom) otvara brojna pitanja. Nova vlast u Damasku, koja tvrdi da sprovodi ideološko preusmeravanje, pokušava da dokaže da se distancirala od džihadizma

Novi broj Mond diplomatika na srpskom: Sirija, godine nulte posle diktature, Alternativa za Nemačku popunjava politički vakuum

Sve ratove jednom zameni mir. Rat koji je razarao Siriju od 2011. godine dostigao je privremeni završetak padom režima koji je bio na vlasti od 1970. godine

Tramp ili umetnost poslovanja

Ko je šampion Republikanske stranke i novi predsednik Sjedinjenih Država? Tačnije, šta njegovo ime simbolizuje? U šokantnom usponu ka desnici, koji je doveo Donalda Trampa do najviših funkcija u zemlji, isprepletali su se novac, ekonomski krah, narodni bes, kriza legitimiteta političkog sistema i transformacija medijskog aparata

Kako se (opet) desio Tramp

Protivrečan bilans levičarske vlasti u Meksiku

Prvog oktobra 2024. godine, Andres Manuel Lopez Obrador je sišao sa vlasti. Pokretač „četvrte transformacije” je postao jedna od najpopularnijih ličnosti u istoriji svoje zemlje. Međutim, neke njegove politike nisu ispunile očekivanja i deo su nasleđa koje dodatno otežava sprovođenje strategije – promena unutar kontinuiteta – nove predsednice Klaudije Šejnbaum

Haiti, Kenija i „zapadni imperijalizam sa crnim licem“

Pojačano nasilje koje sprovode bande i snage reda, 20. novembra primorava Lekare bez granica (MSF) da obustave svoje aktivnosti u gradskoj oblasti Port o Prensa. Hoće li Multinacionalna misija za podršku bezbednosti, koja je tek pristigla na Haiti i koju predvodi Kenija, a podržava Vašington, biti zamenjena pravom mirovnom misijom?

Tramp i panika u evropskoj diplomatiji

Pobeda republikanskog kandidata prouzrokovala je paniku u diplomatskim redovima Starog kontinenta. Svi strahuju od toga da bi zapravo mogao da sprovede svoj program

Da li je moguća demokratija u kapitalizmu?

Demokratiji loše ide. Krivica za to pripisuje se institucijama, društvenim mrežama, individualizmu, ili pak „političkim ekstremima“, pa čak i nemoći pred ekonomskim nasiljem, koje bi trebalo ublažiti. Međutim, čitav sistem se zasniva na podeli između ekonomije i politike, što ga čini antidemokratskim u njegovim osnovama

Trampizam, izraelski mesijanizam, biznis

U tajno snimljenom razgovoru sa kolonistima na Zapadnoj obali 2001. godine, Benjamin Netanijahu je izjavio: „Znam šta je Amerika. Amerika je nešto što se lako može pomeriti, pomeriti u pravom smeru (...) oni će nas pustiti da to uradimo.“ Petnaestak godina kasnije, nakon što je Donald Tramp postao stanar Bele kuće, ova izjava odjeknula je na zapanjujuće proročki način

Krivično gonjenje koje izaziva debate u Francuskoj

Većina stručnjaka smatra da su postojeći pravni alati dovoljni za strožije kažnjavanje osoba krivih za ubistvo na osnovu pola. Međutim, usvajanje zakona „stop femicidu“ u Belgiji moglo bi inspirisati buduće pravne akte

Avganistan kao simbol američkog neuspeha

Sjedinjene Države u leto 2021. godine užurbano evakuišu svoje trupe usred talibanske ofanzive. Iako se ovo povlačenje smatralo krajem ere „beskrajnih ratova“, ono nije okončalo hegemonističke pretenzije Vašingtona. Kao dokaz, šest meseci ranije Džozef Bajden preuzima dužnost u Beloj kući sa programom spoljne politike pod nazivom: „Vođenje demokratskog sveta“

Ukrajina u nemilosti republikanaca

Kao nikad do sada, rat u Ukrajini, u suštini spoljnopolitička tema, izazvao je strastvene debate unutar Republikanske stranke. „Globalisti“ su zamerali predsedniku Džozefu Bajdenu što nije dovoljno angažovao Sjedinjene Države na strani Kijeva; „izolacionisti“, među kojima se posebno istakao Džejms D. Vens, kandidat za potpredsednika Donalda Trampa, smatraju da su američki prioriteti na drugim mestima

Iran kao jedna od „osovina zla“

Uz Severnu Koreju i u manjoj meri, Kubu i Venecuelu, Iran je među zemljama koje su najviše na meti Sjedinjenih Država. Sporovi između Vašingtona i Teherana su brojni, počevši od programa razvoja nuklearne energije koji sprovodi Islamska Republika