Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Intervju

Marko Ćerketa, rančevi Ruksag: I poraz je normalna stvar

Kada smo poslali pozivnicu za koktel Marku Ćerketi, ona je prvo stigla do njegovih agenata u Parizu, pa tek onda do njega. Sa 17 godina se odvojio od porodice, došao iz Banjaluke da studira grafički dizajn, ali se u nju vratio kada je otvorio firmu za proizvodnju rančeva od kože. Marko voli da njegovi proizvodi pričaju sami za sebe, ali je ipak ispričao svoju priču Originalu
Datum: 29/06/2018

Marko Ćerketa, rančevi Ruksag: I poraz je normalna stvar

Foto: Igor Pavićević

Mene moda kao moda nije nikada previše fascinirala. Niti sam ja mnogo znao o modi. Više me je interesovala kao proizvod. I zato Ruksag nije trendseterski, ne prati slepo trendove. Ja to prepuštam nekim velikim, koji imaju velike kapacitete. Jedino ko je na mene uticao u vizuelnom proizvodnom smislu, ko je uspeo da prenese svu tu inspiraciju jeste Raf Simons, kojeg sam zavoleo još u srednjoj školi. I on je bio opsednut muzikom, voleo je bendove iz tog vremena, kao što su Joy Division i Cure. To je prenosio na svoje radove i sada radi za „Kelvin Klajn“.

Moj Ruksag je za svakoga. Nisam od onih dizajnera koji su u fazonu „ti ne treba da nosiš moj proizvod“. Ne bih bio uspešan kada bih mislio da ne može svako da ponese moj ranac. Uostalom, kod mene je sve no gender, nemam barijeru da li je nešto muška ili ženska garderoba. Moji proizvodi su unisex, to je jedan od razloga njihovog uspeha.

Počeo sam da se bavim kožom jer me je podsećala na skulpturu, a nekada sam želeo da se bavim vajarstvom. Od kože mogu da pravim različite forme i to mi je veoma važno.

Uskoro će moji proizvodi moći i da se prodaju onlajn. Dosad me je u tome sprečavala „papirologija“, i sada će sve morati da ide preko Pariza. Poteškoća u poslovanju ima i dan-danas. Nije to uopšte ništa glamurozno, i mnogo je daleko od pukog broja pratilaca i lajkova na društvenim mrežama.

Kada sam počinjao, važne su mi bile reči ohrabrenja. Bili su tu moji prijatelji, kolege, dizajneri sa kojima se uglavnom družim. Moji prijatelji sa kojima se znam sa koncerata, sa Fashion Weeka, izložbi... Oni su mi i dalje podrška u profesionalnom smislu. Pomažemo jedni drugima i to je dobro.

Moji rančevi koštaju od 300 evra pa naviše. Ali u Parizu postoji ta kultura kupovine i odnosa prema takvim stvarima. U Parizu su i moji mentori, koje slušam jer imamo isti senzibilitet.

Nikada se ne bih odrekao kvaliteta svojih proizvoda. To bi možda i bila lekcija za sve. Ako si mali preduzetnik, mali dizajner, moraš ekstremno da se držiš kvaliteta i moraš to da opravdaš jer jednom ako fejluješ, to je problem koji se teško kompenzuje. Bitno je da zaista imaš celokupnu priču oko sebe i da te interesuju i neke druge stvari oko tebe, i knjiga, i film, i muzika, a ne samo slepo dizajn i moda jer prosto nećeš biti dobar u tome. To je filozofija.

Naravno, svako treba da nauči da je poraz normalna stvar. Nije meni svaka sezona bila sjajna. Ali nikada nisam odustajao. Niko neće uspeti na prvu loptu, ali onda ideš na drugu, treću, četvrtu i tako ceo život.

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.