Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Stare Vesti

Info

Zašto ipak treba da pijete lekove za pritisak

Otkako je objavljeno upozorenje Agencije za lekove i medicinska sredstva, upućeno zdravstvenim radnicima, a ne laicima, da hidrohlortiazid uvećava rizik od dobijanja nemelanomskog raka kože, lekarske ordinacije opsedaju zabrinuti ljudi, s planom da prestanu da ga piju
Piše Zorica Marković
Datum: 22/11/2018

Zašto ipak treba da pijete lekove za pritisak

Foto: Profimedia

Primer kako u osnovi nesporna informacija može da vodi štetnim odlukama, uključujući ugrožavanje sopstvenog života, da citiramo profesora dr Zorana Radovanovića, epidemiologa, iz autorskog teksta za list Danas, jeste poslednje izveštavanje o leku hidrohlortiazidu -- koji se koristi u lečenju visokog krvnog pritiska.

Ogroman broj ljudi u Srbiji ga uzima kako bi sprečio moždane i srčane udare, a otkako je objavljeno upozorenje Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS), upućeno zdravstvenim radnicima, a ne laicima, da uvećava rizik od dobijanja nemelanomskog raka kože, i to pri korišćenju visokih kumulativnih doza tog leka, lekarske ordinacije opsedaju zabrinuti ljudi, s planom da prestanu da ga piju. Stručnjaci kažu da je veća šteta ukoliko oboleli prekinu sa korišćenjem leka, posebno ukoliko ne konsultuju lekara, nego što je rizik da će neko za deset godina oboleti od melanoma.

Profesor Radovanović navodi da je zbog laičkog tumačenja, iako je informacija nesporna, javnost sada lek povezala samo sa jednom posledicom, bez obzira na visinu rizika i sve ostale efekte koje on ima.

"Svaki i najbezazleniji lek ima niz neželjenih efekata", navodi profesor dr Zoran Radovanović, i dodaje da je tipičan primer aspirina, koji se godinama daje u malim dozama kako bi sprečio šlog, srčani udar i slično, kao i rak debelog creva. Problem sa aspirinom jeste što može da izazove krvarenje i smrtni ishod. Nedavno je čak i sprovedeno istraživanje u Americi i Australiji, koje tvrdi da on nosi više rizika po zdrave osobe nego koristi i da treba da ga koriste samo oni koji su već ugroženi.

Svakako, kad otvorite bilo koji lek i pročitate kilometarsko, sitnim slovima ispisano zlokobno uputstvo za upotrebu, naći ćete sve razloge da ne popijete nijedan. Otuda savet da ne čitate. To je jedan od razloga što mnogi ne piju ni lek "za glavu" kad ih boli, ili izbegavaju antidepresive, čak i antibiotike, jer "mogu da izazovu ovo ili ono...". Strah od onoga što lek može da nam uradi -- a možda je i to posledica sumnjivih lekova iz devedesetih -- mnogo je veća od svih uveravanja stručnjaka, posebno što je nepoverenje u lekare i farmaciju prilično pod uticajem teorija sličnih onihm koje optužuju i vakcine.

Ali, da opet citiramo profesora dr Radovanovića, uz lek koji se pušta u upotrebu -- a odobrila ga je SZO, ide obimna dokumentacija kao dokaz da sa sobom nosi mnoga dobra, višestruko veća od očekivanih nevolja.

"Iznenadiće podatak da je svaki stoti rak u svetu izazvan preparatima koje propisuju lekari. To ne znači da su oni grešili, već da su spasavali živote, svesno preuzimajući rizik da će poneki njihov pacijent kasnije dobiti rak upravo zbog primenjene terapije... U Srbiji od nemelanomskog raka kože tokom godine umre svaki pedesethiljaditi stanovnik, a od bolesti srca i krvnih sudova svaki sto dvadeset peti, dakle 400 puta više."

Pomenuti lek "za pritisak" sa sobom nosi još mnogo nuspojava (možda je češći i osetniji gubitak kalijuma), a pomenuti rizik od dobijanja raka kože je 0,15 procenat.

 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.