Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Psihologija

Tajne našeg detinjstva

Osoba koja nije podržana u detinjstvu da iskaže ono što zaista misli, tražiće negativnu pažnju, tražiće konflikt, tražiće osporavanje, tražiće bilo šta što u njoj pokreće uzbuđenje i adrenalin, sa iluzijom da je u kontaktu sa drugima
Piše Zorica Marković, arhiva Nedeljnika
Datum: 25/01/2019

Tajne našeg detinjstva

Foto: Profimedia

Posle teškog dana, kad svi spoljašnji šumovi utihnu, onaj jedan unutrašnji postaje glasniji od svih...Zbog čega nisam rekao ovo, zašto nisam ćutao, zašto sam opet napravio istu grešku, zašto nisam bolji roditelj, zašto...Možda se vrtite u krevetu i ne možete da zaspite jer "vrtite" i razgovor sa šefom, ljubavnikom, suprugom...Ne, niste ludi. Ti tonski filmovi, te trake zbog kojih na kraju dobijemo ili čir na želucu ili srčano oboljenje, naši su najveći neprijatelji. Oni su stare ploče kojih nikako da se rešimo i živimo život u sadašnjosti.

Ako ste ikad prekorevali sebe, ako ste se osećali kao premlaćeno dete, ako te odustali od većine snova..onda vaše ja nije bilo OK. Transakciona analiza, moćni psihoanalitički pristup Erika Berna, odavno se preselila na police knjižara preko bestselera "Ja sam OK, ti si OK". Da li je to stanje "izlečivo", možemo li preokrenuti tok tih zvučnih traka, i o osnovama transakcione analize, između držanja dva seminara, za Nedeljnik ekskluzivno govori jedan od najvećih stručnjaka, Marina Banić, sertifikovani transakcioni analitičar, trener i supervizor, predstavnik Evropske asocijacije za transakcionu analizu u Evropskoj asocijaciji za psihoterapiju (EAP).

 

Konstruktivne odluke Odraslog: I krečenje i Tajland

Odraslo ego stanje je veoma važno za integrisano funkcionisanje ličnosti, ali ne da isključuje potrebe deteta i njegove emocije. Odrasli je važan jer omogućava realizaciju onoga što dete želi uz saglasnost roditelja. Možete da zamislite situaciju da imate određenu svotu novca i da treba da renovirate stan, ali da se vama jako ide na Tajland. Odrasli miri suprotnosti i u tom trenutku donosi odluku, da posluša dete, ali i da obezbedi dodatna sredstva za renoviranje stana po povratku sa Tajlanda. Funkcija je odraslog, da čuje potrebe Deteta ali i da svojim sposobnostima, inteligencijom i veštinom odgovori na socijalne i ekonomske potrebe koje imamo u realitetu. Nažalost, u detinjstvu su mnogi bili manipulisani po principu "ako dobiješ čokoladu, posle toga ne možeš da dobiješ nešto drugo", ili "ako ideš na zimovanje, ne možeš posle toga da ideš na klizanje i da treniraš jer je skupo".

U cilju razvoja autonomne ličnosti roditelji treba da daju dozvole deci za ono što je funkcionalno, kreativno, čak i kad se njima to ne dopada, a da zabranjuju samo ono što je destruktivno i opasno za njegov život i bezbednost. Kod nas se, nažalost, ekonomiše sa pažnjom koja se daje deci, često se zabranjuju neke sasvim racionalne i kreativne aspiracije sa obrazloženjem da se ne pretera u dozvolama i pažnji i da se deca "ne pokvare". Dete na frustraciju reaguje tako što onda pokušava da iznudi ono što želi, čime ga roditelji nesvesno uče da bude manipulativno. Konstruktivne zabrane roditelja treba da se odnose na uzimanje droge, alkohola, promiskuitet, manipulisanje drugima, na ono što je opasno po zdravlje i bezbednost. S druge strane, dozvolama treba ohrabrivati decu da se uključuju u što veći broj kreativnih aktivnosti, da afirmišu svoje jasno mišljenje i otvoreno ispoljavanje emocija i potreba. Smatram da je edukacija o roditeljskim stilovima i formiranju autonomne ličnosti deteta neophodna u našem društvu jer je roditeljstvo ozbiljan posao koji traje čitav život, ali se sa uzrastom naše dece menja njegova funkcija. U našem gradu ima sve više radionica koje nude kompetentni psihoterapeuti, i ja bih motivisala ljude da na takve radionice odlaze.

 

Kako se jača Odrasli

Odrasli je aspekt ličnosti koji vidi i razume realnost, kako spoljašnju tako i unutrašnju: sopstvene doživljaje i potrebe i komunicira ih sa realnošću spoljašnjeg sveta. Ako je naša komunikacija adekvatna sa samim sobom onda možemo da na kooperativan način komuniciramo i sa drugima. Odrasli postavlja realne ciljeve i postiže ono što želi, za duži ili kraći rok. Ukoliko se to ne dešava, onda je Odrasli "kontaminiran" i zbunjen predrasudama iz Roditeljskog ego stanja ili strahovima iz Deteta. Npr. dosta dugo je bila uvrežena zabluda da je alkoholičarima ili narkomanima teško pomoći ili čak nemoguće, što naravno nije realnost. Rukovođeni tom zabludom i strahom iz Deteta članovi porodice su nesvesno "birali" da ne vide problem pre nego da se suoče s njim.

Odrasli može da bude kontaminiran predrasudama koje se prenose generacijama, npr. "što si zaslužio i to te je sačekalo", "ne treba se suprotstavljati moćnijima od sebe jer ne možeš da pobediš", "ne talasaj, ne postavljaj pitanja, ne konfrontiraj, drži se po strani". Zbog roditeljskih predrasuda ljudi propuštaju priliku da dobijaju odgovore na pitanja, da tragaju za istinom i da prosto insistiraju na etičnosti i na profesionalnosti u poslovnom ili širem socijalnom kontekstu. Odrasli je taj koji treba da se suprotstavi i predrasudama i strahovima, da asertivno štiti svoja prava i traži kreativna rešenja za dobrobit svih.

Odrasli je spreman da rizikuje i eksperimentiše, ne zadovoljavaju ga jednostavni odgovori. Razvoj Odraslog počinje u detinjstvu kada se dete stimuliše da misli svojom glavom, suprotstavlja se i iskazuje otvoreno svoje stavove. Ako želimo napredak našeg društva neophodno je da svako preuzme odgovornost za sopstveni život i da kao društvo prestanemo da gledamo u roditeljske figure očekujući rešenja od njih. Ni velike vođe, ni male vođe, ni veliki direktori niti mali, ne mogu da se pobrinu za naš život, niti da mu određuju pravac. Mi smo kapetani sopstvenog broda i dešava nam se ono što dozvolimo da nam se na njemu desi.

Integrisan Odrasli povezuje nase potrebe, ciljeve i resurese. On oseca ali mu osecanja neće pomutiti razum. Cak iako iskazemo ekstremnu autentičnu ljutnju, Odrasli je u stanju da ponudi kooperativno rešenje. Odrasli ne poništava naše emocije, on dozvoljava da osetimo ono što je autentično, ali na osnovu toga konstruktivno reaguje. Emocija ga ne blokira, niti eskalira do nekog disfunkcionalnog sukoba.

U osnovi transakcione analize je analiza komunikacije - "transakcija" među ljudima.Važno je da prepoznamo iz kog ego stanja neko komunicira sa nama i šta u stvari želi od nas. Ljudima se ponekad čini da komuniciraju iz Odraslog ego stanja a u stvari vam šalju poruku iz Deteta. Npr. prodavačica cipela navodno daje informaciju vašem Odraslom o ceni proizvoda, ali vam nakon toga odmah kaže "to nam je poslednji komad". Druga rečenica je poruka vašem detetu - kupi, nestaće brzo. Zbog toga je važno da imamo svest iz kog ego stanja neko komunicira sa nama da li nam zaista daje informaciju ili nama manipuliše. Te navodne informacije mogu biti propraćene porukom zastrašivanja iz Roditelja kada imaju za cilj da isključe miđljenje vašeg Odraslog, da se povinujete, prihvatite tuđ stav i da odustanete od istraživanja činjenica i zadovoljenja svojuh potreba. Ukoliko Odrasli ostane aktivan, ne možete biti predmet manipulacije i vaš odgovor na nju će biti asertivan u zaštiti vaših interesa.

 

Zašto igramo igre?

Ljudi imaju potrebu da strukturišu vreme u životu, ono može biti strukturisano kroz aktivnosti, druženja, intimnosti, razonode, kroz rituale koje definiše kultura, međutim ukoliko osoba nije podržana u detinjstvu da autentično komunicira emocije i da iskaže ono što zaista misli, tražiće stimulaciju u spoljašnjoj sredini u socijalnom kontekstu preko igara, tražiće negativnu pažnju, tražiće konflikt, tražiće osporavanje, tražiće bilo šta što u njoj pokreće uzbuđenje i adrenalin, sa iluzijom da je u kontaktu sa drugima. U osnovi igara je manipulacija a cilj je da neautenticnim emocijama i skrivenim manevrima iznudi pažnja, makar bila i negativna. U osnovi igranja igara si manipulativni stilovi koje osoba nauci u detinjstvu. Ignorišući detetove autentične potrebe roditelji ga u stvari guraju u igre.

Zamislite mališu koji dolazi kući radostan jer je pobedio na takmičenju iz crtanja i radost želi da podeli sa roditeljima. Oni ga ignorišu i kažu "bolje da si išao na takmičenje iz matematike". Osporavanjem dečjeg talenta i autentične emocije, dete uči da mora da ponudi nešto drugo da bi bilo voljeno i prihvaćeno. Sledeći put dete će slagati da je bio najbolji iz matematike u odeljenju da bi dobio pažnju roditelja. Igre su bazirane na lažima na predsvesnom i nesvesnom nivou.

 

"Nemoj da misliš svojom glavom"

Životni plan koga po transakcionoj analizi nazivamo "skriptni proces" formira se veoma rano, od treće do šeste godine života. Kad naše adaptivne snage ne mogu da nadvladaju određeni stres, aktiviraju se zabrane koje smo dobijali u detinjstvu i osoba, umesto da ostvaruje svoje ciljeve, upravo radi protiv njih na nesvesnom nivou. Najčešće disfunkcionalne poruke - zabrane koje deca dobijaju u procesu socijalizacije - su "ne budi uspešan, ne budi važan, nemoj da ispoljavaš svoja osećanja, nemoj da misliš svojom glavom, ne budi ono što jesi". Njih autoriteti šalju verbalnim ili neverbalnim putem, naravno bez svesti da tako kreiraju gubitnički scenario osobe. Deca se zabranama adaptiraju ili rade protiv njih iz bunta, ali kako god da reaguju, njihov potencijal za razvoj je zabranama limitiran. Erik Bern je govorio da osoba treba u životu da dozivi veliku sreću ili nesreću, ili da se uključi u psihoterapiju da bi od ovih zabrana odustala i promenila svoj scenario od gubitnika ka pobedniku.

 

Ja sam u redu, ti si u redu

U životu postoje, po transakcionim teoretičarima, četiri životne pozicije kojima ljudi definišu svoj odnos prema sebi i svetu. Dete svojim kognitivnim potencijalima ne može da razume kompleksnost sveta koji ga okružuje. On je za njega zastrašujući, uznemirujući i neizvestan i ima potrebu da na nekom intuitivnom nivou donese zaključke da bi se osećao bezbedno u tom svetu. Naravno da te zaključke donosi s liminitiranim kognitivnim potencijalima mališe od tri godine na osnovu intuicije i emotivnog utiska. Životne pozicije određuje način kako su zadovoljavane detetove osnovne potrebe na najranijem uzrastu (za pažnjom, bezbednošću, ishranom, igrom, toplinom). Dete koje je osećalo u tom pogledu satisfakciju razviće osećaj bezbednosti u spoljašnjem svetu i verovaće da je ono u redu i da su drugi oko njega u redu.

 

Ja nisam u redu, ti si u redu

Dete koje je bilo frustrirano vezano za zadovoljavanje bazičnih potreba razviće depresivnu životnu poziciju, verujući da nešto s njim nije u redu i da mu drugi zbog toga ne daju ono što mu je potrebno. To je pozicija inferiornosti i povlačenja, bežanja od problema. Vremenom osoba sve manje traži, verujući da čak i ako nešto traži, to neće dobiti.

 

Ja sam u redu, drugi nisu u redu

Deca koja su rasla u porodicama gde se demonstrirala agresivnost, brutalnost, koja su bila fizički kažnjavana, mogu da razviju životnu poziciju u kojoj veruju da je u redu proganjati druge, da u svetu treba boriti, da druge treba kažnjavati i nad njima trijumfovati. Ako je dete bilo brutalno fizički kažnjavano, najverovatnije će se tako odnositi prema drugima,dok ako je bilo perfidno manipulisano, verovatno je da će razviti taj oblik ponašanja. Društvene grupe koje karakterise antisocijalno ponašanje kod svojih članova utiču na formiranje kriminogenog ponašanja, kreirajući repertoar igara koji je sa takvim ponašanjem u skaldu. Bern ove igre naziva igrama "iz podzemlja".

 

Ja nisam u redu, ti nisi u redu

Ovo je životna pozicija beznađa, mi je zovemo životna pozicija koja u krajnjem ishodu dovodi do psihoze, do odustajanja kontakta sa realnošću i komunikacije sa spoljašnjim svetom. Tu životnu poziciju izgrađuju ljudi koji su veoma rano na neki način odustali od svog Odraslog ego stanja, odnosno od jasnog mišljenja i razumevanja sveta oko sebe. U detinjstvu su često imali nedosledne roditelje, koji su im u jednom trenutku davali sve, a u drugom ukidali ono sto su im prethodno dali. Naravno, govorimo o ekstremnom ponašanju ovoga tipa, koji za posledicu ima da dete odustaje od razumevanja takvih postupaka, povlači se u sebe i izoluje. Ono doživljava svet kao nebezbedno i zastrašujuće mesto i beži u svet mašte da bi se zaštitilo.

 

Šta je okidač...

Svaki čovek ima svoju dominantnu životnu poziciju, ali je ne živimo 24 sata dnevno. Stresne situacije su okidač za aktiviranje dominante životne pozicije. S obzirom da dolaze novogodišnji praznici, zamislite da ste u poslednjem trenutku krenuli u kupovinu, i nakon što ste napunili korpu, shvatili ste da ste zaboravili novčanik, a prodavnica samo što se nije zatvorila. Čovek koji je u depresivnoj životnoj poziciji reći će "opet sam sve uradio pogrešno", čovek koji je u plus-minus životnoj poziciji reći će "zbog onih u mojoj kući zaboravio sam novčanik i oni su krivi", čovek koji je u minus-minus poziciji jedva će čekati da pobegne jer je sve nepodnošljivo, i naravno onaj koji je u plus plus poziciji, pronaći ce konstruktivno rešenje.

 

Koga privlačimo

U emotivnim odnosima pokušavamo da ponovo odigramo igre koje smo naučili u detinjstvu, sada sa različitim igračima. Ukoliko je žena odrastala u porodici koja je imala obrazac "nikome ne treba verovati" imaće teškoće da ostvari iskrenu emotivnu vezu, i na nesvestan nacin će tražiti partnere kojima se ne može verovati da bi dokazala životnu tezu koja se favorizovala u porodici. Ili će pouzdanog partnera svojim igrama dovesti do toga je ostavi, čime će takođe potvrditi naučene obrasce ponašanja. Naravno moguća je i varijanta izbegavanja svakog uključivanja u emotivne veze uz verovanje "neću ni sa kim da imam posla, svaki kontakt je rizik da budeš povređen".

 

U redu je da se u poziciji pobednika ponekad osećamo loše

Život ne možemo kontrolisati tako da je u redu ako se naš Odrasli ponekad oseća ili loše i zbunjeno. Ali ako je osoba u "plus plus" životnoj poziciji, on će identifikovati taj trenutak, ali će već u sledećem početi da se pita zbog čega se oseća loše, i počeće da istražuje da li je potisnula neku emociju ili odustala od nekog svog životnog principa. Aktivni Odrasli će biti spreman i otvoren da traži resenja i solucije koje podrazumevaju kooperativan odnos sa drugima. Osobe koje imaju kontaminiranog ili isključenog Odraslog mogu postati žrtve manipulacije koje naknadno postaju svesni, nakon čega najčešće reaguju eskalacijom ljutnje. Transakciona analiza i teorijski i praktično pomaže ljudima da prepoznaju manipulativne igre, da u njih ne ulaze, da ih zaustavljaju i da od ljudi traže odgovorno ponašanje, otvorenost, jasne dogovore i kooperativnost.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.