Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Mythbusters

Ne, Crna Gora nikada nije objavila rat Japanu

Zabunu je izazvao telegram knjaza Nikole u kom je jednom ruskom puku iz Odese, čiji je počasni komandant bio, poželeo uspeh i pobedu
Piše: Branko M. Žujović
Datum: 02/06/2017

Ne, Crna Gora nikada nije objavila rat Japanu

Foto Wikimedia commons

Lekso Saičić iz Berana jeste posekao samuraja, ali Crna Gora nikada nije objavila rat Japanu.

Istoričar dr Novak Ražnatović razvejao je sa naučnog stanovišta taj mit, ali se u Srbiji, Crnoj Gori, Republici Srpskoj i šire još uvek misli da je Cetinje zaista bacilo rukavicu u lice Tokiju. Štaviše, mnogi tvrde da su dve zemlje i dan-danas formalno u ratu, te da mir nikada nije potpisan.

"Priča o nekom crnogorsko-japanskom ratu početkom XX vijeka gola je mistifikacija", napisao je svojevremeno Ražnatović.

"Zabunu, o kojoj ovdje govorimo, proizveo je po svoj prilici jedan stari običaj među monarsima. Još je car Aleksandar III nakon što je knjaza Nikolu počastvovao riječima svoga 'jedinog iskrenog prijatelja', obdario knjaza i činom počasnog pukovnika, odnosno počasnog komandanta jednog ruskog puka stacioniranog negdje kod Odese. Kad je taj puk početkom rata protiv Japana krenuo na front, knjaz Nikola mu je, kao počasni komandant, uputio telegram, prizivajući Boga da rusko oružje usliši pobjedom, a svome puku da dade snagu u junačkoj borbi za boljitak i slavu Rusije. Bilo je to sve o 'učešću' države Crne Gore u tome ratu", napisao je dr Ražnatović.

"No, bez obzira što je rat između Rusije i Japana bio daleko od gorućih interesa Crne Gore, sve simpatije Crnogoraca prirodno su bile na strani Rusije", beleži dalje Ražnatović. "Uz tradicionalnu privrženost Crnogoraca istovjernoj i bratskoj pravoslavnoj Rusiji, jednako je trajala i ona, dva vijeka duga, moralna, politička i materijalna potpora Rusije Crnoj Gori. Tako, materijalna pomoć Rusije Crnoj Gori na početku dvadesetog vijeka bila je: za crnogorsku vojsku kompletno naoružanje i oprema uključujući trošak za dva bataljona redovne vojske; gotovo kompletno izdržavanje relativno skupog crnogorskog dvora; trošak za crnogorsko Poslanstvo u Carigradu; izdržavanje dvije srednje škole - Bogoslovsko učiteljska i Đevojački institut; ruska crkva, vlada i narod značajno su pomagali Crnogorsku mitropoliju, odeždama, utvarima, knjigama, prilozima za gradnju i popravku crkava. Posebno, osobito u nerodici, Rusija je Crnoj Gori poklanjala znatne količine žita gotovo svake godine.

Što se samoga rusko-japanskog rata tiče, izvjesni uspjesi ruske vojske prvih mjeseci bili su veliko ushićenje i oduševljenje u crnogorskom narodu. Tada je jedini crnogorski, formalno poluzvaničninedjeljnik 'Glas Crnogorca', bilježio sve te manifestacije simpatija i solidarnosti sa Rusijom, ali dosta oprezno i uzdržano."

Rusko-japanski rat (10. februar 1904 - 5. septembar 1905) vodio se za prevlast nad Mandžurijom, odnosno današnjom kineskom provincijom Hejlungđang i Korejom. Rat je započeo Japan, a Rusija je, nakon početnih pobeda, na kraju poražena. Pobedu u tom ratu Japan je umnogome dugovao podršci koju je uživao od Velike Britanije.


Ukupno komentara: 1


Sva polja su obavezna.



Lekso
13.06.2017 - 13:23
Ali
Takodje, postojao je ugovor izmedju Rusije i Crne Gore po kome je Rusija mogla da koristi CG vojsku kako i gdje im se prohtje.