Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Politika

370.000 Albanaca igra lutriju za američku zelenu kartu: Velikoalbanske istine i zablude

Dok se maše albanskom zastavom i rukama formira orao koji leti, sreća se traži daleko od "etničke Šćiperije".
Datum: 16/09/2018

370.000 Albanaca igra lutriju za američku zelenu kartu: Velikoalbanske istine i zablude

Foto Profimedia

Tokom devedesetih godina, sa demokratizacijom "zemlje orlova", bilo je mlakih glasova za kreiranje Velike Albanije, ali su oni vrlo brzo utihnuli pod udarcima ekonomske krize i masovnog iseljavanja koje nije prestalo ni do danas. Prema zvaničnim podacima, Albanija je u poslednje dve i po decenije izgubila 20 odsto stanovništva, preko 700.000 ljudi. Albanci su i dalje najmlađa nacija u Evropi, ali sem par hiljada usijanih glava, opijenih nacionalizmom ili džihadizmom, umesto sna o Velikoj Albaniji, mladi Albanci sanjaju o bekstvu u SAD, Švajcarsku ili države EU. Na poslednjoj američkoj lutriji "Diversity Visa Progam" učestvovalo je blizu 370.000 Albanaca, odnosno svaki šesti.

Albanija je već duboko podeljenja između njenog kosmopolitskog i arhaično-kriminalnog dela društva. Podela između severa i juga, odnosno između Albanaca koji govore gegijskim i toskijskim dijalektom, umalo nije dovela do građanskog rata 1997. godine. Kosovo je isparcelisano na sfere uticaja nekadašnjih gerilaca i kriminalaca iz tzv. OVK koji se nalaze u vrhu vlasti. Albanci u zapadnoj Makedoniji su najislamizovaniji deo albanskog korpusa i međusobno su podeljeni po klanovsko-partijsko-kriminalnim šavovima.

Ne treba imati nijednu sumnju da bi tzv. etnička Albanija bila izolovanija i od Hodžine komunističke Albanije. Ne samo od njenih suseda Grčke, Makedonije, Srbije i Crne Gore, već i od EU, SAD, Rusije, Kine i Turske. Jedan od tri postulata Kontakt grupe u pregovorima o konačnom statusu Kosova jeste da bivša južna srpska pokrajina ne može da bude priključena ili da se ujedini sa drugim državama ili teritorijama. Ostvareni san o Velikoj Albaniji postao bi mnogo veća noćna mora za same Albance nego za one koji od nje strahuju.

Sali Beriša je idealan primer kako se manipuliše Velikom Albanijom. Bivši albanski predsednik i premijer je u nekoliko navrata menjao svoj stav za 180 stepeni. Tek što je postao predsednik Albanije 1992. godine primio je u "državnu" posetu Ibrahima Rugovu, lidera kosovskih Albanaca, i obećao mu svu moguću logističku podršku za dobijanje nezavisnosti Kosova. Istovremeno, Berišina Albanija je pomagala predano Srbiji da probije ekonomski embargo uveden zbog ratova u BiH i Hrvatskoj. Koju godinu kasnije, pod pritiskom SAD, koje su tada imale prioritet da reše pitanje Bosne i Hercegovine, Beriša se zalagao da Kosovo dobije najširu moguću autonomiju u okviru Srbije. A onda je na poslednjim izborima na kojima je učestvovao 2013. godine igrao ponovo na kartu "Velike Albanije".

Aktuelni premijer Rama, po svom stilu vladanja, bahatom ponašanju i vezama njegovih bliskih saradnika sa organizovanim kriminalom, sve više podseća na svog prethodnika Berišu; eksplicitno je upozorio EU, na proslavi desetogodišnjice jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, da bi dve zemlje, u budućnosti, mogle da imaju jednog predsednika. Svaki narod se ogleda u državi ili državama koje je stvorio. Ono što vide Albanci u Albaniji i na Kosovu očigledno nije ono što su želeli. Dok se maše albanskom zastavom i rukama formira orao koji leti, sreća se traži daleko od "etničke Šćiperije".

OPŠIRNU ANALIZU ŽELJKA PANTELIĆA ČITAJTE U NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 13. SEPTEMBRA, ILI U DIGITALNOM IZDANJU KOJE DOSTUPNO NA NOVINARNICA.NET

*A uz novi Nedeljnik i dva velika poklona: Njujork tajms na srpskom jeziku i mapa modernizma u beogradskoj arhitekturi dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka na kojoj je upisano 150 objekata koji su nastali u periodu između dva svetska rata. 

 


 


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.