Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

"Ja sam vaša majka, a vaša majka nema novca": Beda afričkog fudbala

Premije za neisplaćene obaveze, kašnjenje zarada, povrede i troškovi bolničke nege koji nisu uračunati: takva je svakodnevica afričkih igrača
David Garsija
Datum: 24/08/2018

"Ja sam vaša majka, a vaša majka nema novca": Beda afričkog fudbala

Ilustracija: NERY GABRIEL LEMUS – „Hvala ti za igru“ (NERYGABRIELLEMUS.COM)

U Kumasiju, na jugu Abidžana, dvorište opštinske srednje škole pretvara se tokom školskog raspusta u teren za vežbu. Ovog aprilskog jutra, fudbalski početnici iz akademije "Metro star" tapkaju loptu na vrelini koja oduzima dah. Suosnivač ove škole, kakvih je na stotine u ekonomskoj prestonici Obale Slonovače, Aristid B. trenira omladinske timove. Taj nekadašnji profesionalni fudbaler pokazuje svog najboljeg igrača. Približava se dete od devet godina, u crvenom dresu i šortsu. "Ja želim da igram u Evropi", kaže samouvereno. Da li je on svestan rizika koji sa sobom nosi jedna takva avantura? Zvezda u usponu iz "Metro stara" klima glavom svom šefu.

Bivši kapiten selekcije Obale Slonovače, Jaja Ture zarađuje skoro milion evra mesečno u Mančester Sitiju (2); Nejmar, brazilska zvezda Pari Sen Žermena, više od tri miliona (3)... Ti igrači pripadaju eliti koja je plaćena više od 720.000 dolara (620.000 evra) godišnje, kada tu uračunamo sve kontinente: to je 2% zaposlenih u fudbalu, prema jednom istraživanju svetskog sindikata igrača (Fitpro) sprovedenom 2016. godine uz pomoć pedeset četiri nacionalna sindikata. Većina njih živi u Evropi, u zalivskim zemljama ili u Kini. Nasuprot tome, 21% igrača prima manje od 300 dolara (260 evra) mesečno.

Među tim siromašnim radnicima, mnogi potpisuju za afričke klubove, koji daju najniže plate. I ako, na svetskoj lestvici, 41% ispitanih igrača prima različite naknade tokom poslednje dve sezone, ta proporcija dostiže 55% u Africi. Taj kontinent je daleko najnesigurniji za igrače: tamo ih 15% nema ugovor, nasuprot 3% u Evropi.

Premije za neisplaćene obaveze, kašnjenje zarada, povrede i troškovi bolničke nege koji nisu uračunati: takva je svakodnevica afričkih igrača. Sasvim suprotno od onih retkih privilegovanih koji svoj talenat prodaju po visokoj ceni u evropskim prvenstvima, oni žive vrlo često bez ugovora i u uslovima za rad dostojnim žaljenja.

Svedočenja Aristida B. i trojice njegovih prijatelja igrača, a koji su kao i on poreklom iz Kumasija, odslikavaju jaz između snova i sudbine za milione mladih Afrikanaca i surovost podele rada na planeti fudbala. Uprkos nizu bolnih iskustava u više klubova, 27-godišnji Žistin S. i dalje gaji nadu da će ponovo obuti kopačke. Sa 17 godina, 2007, on je potpisao svoj prvi profesionalni ugovor. Njegova mesečna nadoknada od 76 evra bila je manja od minimalca u Obali Slonovače (91,50 evra). Premija za angažovanje u igri, od 229 evra, predviđena ugovorom, nije nikada isplaćena. "Predsednik je igrao na naša osećanja: 'Ja sam vaša majka, vaša majka nema novca.' Pali smo u zamku", priča on. Nakon neuspešnog probnog perioda u jednom tuniskom klubu, u januaru 2008, on iskušava sreću u Drugoj ligi Obale Slonovače. Bio je to početak pakla: "Bio sam plaćen malo više od 15 evra mesečno, kada su radnici zarađivali pet evra dnevno." Da bi podstakla fudbalere da u prvoj postavi daju sve od sebe, uprava kluba je podigla premije za pobedu na preko 30 evra. Tim je dva meseca ostao bez pobede, a plata je isplaćena sa zakašnjenjem. Što se tiče uslova za stanovanje, to su najgore barake. Igrači su spavali na podu, sa rančevima umesto jastuka, priča Žistin S.

Ceo tekst objavljen je u novom broju Mond diplomatika na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 23. avgusta.



Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.