Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Zabava

„Crni panter", afrofuturizam i Malkolm Iks

Implicitna tema filma - njegova podsvest možda - bez sumnje je budućnost crnačkih kultura. Ta tema prenosi se odgovarajućom, ponekad ekstravagantnom estetikom
PIŠE MIŠEL GALI
Datum: 14/07/2018

„Crni panter", afrofuturizam i Malkolm Iks

Foto: Profimedia

Vakanda, afričko kraljevstvo sa hipernaprednom tehnologijom zasnovanom na vibranijumu, čudesnom materijalu vanzemaljskog porekla koji podseća na nekadašnji kriptonit, uspelo je da izbegne ropstvo i odlučilo da se izoluje od ostatka sveta tako što će se pretvarati da je obična ruralna državica. Njen mladi kralj T'Čala mora da se suoči sa moćnim protivnikom, Erikom Kilmongerom, povratnikom iz oklandskog geta kom se ne sviđa odluka Vakande da ne pomaže potlačenima. Kako bi izbegao konflikt svetskih razmera, T'Čala stupa u savez sa predstavnikom Centralne obaveštajne agencije (CIA) i specijalnim snagama sopstvene zemlje, Dora Milajama.

 

Crni panter" (1), veoma slobodna adaptacija stripa iz 1966. godine, osamnaesti je superherojski film pod Marvelovom egidom; međutim, u njemu su superheroji crni. On je ostvario značajan uspeh. U Sjedinjenim Američkim Državama izašao je u januaru, a do marta je uspeo da zaradi preko milijardu dolara širom sveta. Radi li se, dakle, o adolescentskom blokbasteru ili o simbolu „crnog ponosa" koji bi trebalo pozdraviti? Kamerunski politikolog Ahile Mbembe bez ustezanja naziva ovaj film afroameričkog režisera Rajana Kuglera „izuzetnom sintezom svih ideja i koncepata koji (...) su pratili crnačke borbe za ostvarenje ljudskih prava (2)".

 

Implicitna tema filma - njegova podsvest možda - bez sumnje je budućnost crnačkih kultura. Ta tema prenosi se odgovarajućom, ponekad ekstravagantnom estetikom. S jedne strane, radi se o kombinaciji uticaja: Amazonke, Dora Milaje, podsećaju na kenijski narod Masaji; kraljica Ramona ima frizuru poput Zulu žena, a oblači se, kao i muškarci, u kaftane ukrašene na nigerijski način; svi pričaju - ili natucaju - kosu, jedan od najtežih jezika južne Afrike koji koristi karakteristično „kliktanje". Međutim, ono što se naročito ističe u filmu jeste njegov afrofuturizam - pripadnost umetničkom pokretu koji spaja naučnu fantastiku, utopiju i crnačke kosmologije (3). Taj pokret stvorio je baroknu estetiku, negde između ludačkih boja pop kulture i poznate tehnokulture video-igara. Afrofuturizam, proizvod ideološkog kontranapada koji ističe transkontinentalni crni ponos - koji je na izuzetan način uklopljen u ovaj film - predstavlja, rečima antilskog pisca Entonija Džosefa, „struju koja bira da se okrene ka budućnosti kako bi ispravila greške iz prošlosti".

 

Ipak, film sadrži problematičnu protivrečnost. U sukobu između kralja T'Čale i njegovog rivala Kilmongera, biva poražen potonji koji želi da se osveti „beloj moći", dok pobednik staje na čelo tehnološki naprednije i „univerzalističkije" Afrike. Naslednici i naslednice revolucionarnog afroameričkog pokreta brzo su prozvali film „kontrarevolucionarnim" i optužili ga da zagovara „konzervativni nacionalizam".

Hjui Njutn i Stoukli Karmajkl se okreću u grobu budući da je ideologija „Crnog pantera" suprotna idejama istoimenog pokreta koji su predvodili 1970-ih. Međutim, iako ovaj film predstavlja zavodljivi vrhunac „političke korektnosti" moderne na američkim univerzitetima, dajući ključne uloge moćnim ženama i gajeći „UN-ovsku" i uvreženu ideju zajedničke budućnosti - ne usuđujući se, pritom, da napadne pristaše predsednika Donalda Trampa kojima identitetski ponos nije stran - on se ne može svesti samo na to.

 

Crna omladina izvan Afrike, bila ona u Evropi ili Americi, ispravno je razumela film: ona se ugleda na „negativca" Kilmongera i po oblačenju i po frizuri. Imitiranje kriminalaca iz kalifornijskih geta daje im jezik revolta, pobune, i - zašto da ne - svetske revolucije „obojenih". Društvo spektakla obuhvata i delove narativa potlačenih manjina. A scene ovog filma, upečatljive zbog svoje nove estetike koja spaja transkontinentalni crni ponos i tehnološko iživljavanje, urezaće se u kolektivno sećanje.

 

Ipak, vakandanski pozdrav ruku prekrštenih na grudima već počinje da potiskuje podignutu pesnicu „blek pauera". Umesto da sanja „Crni Egipat" iz savremenog mita Šeika Ante Diopa, velika crnačka priča okreće se ka budućnosti - ovo je snažan povratak, ali on stoji na temeljima ideologije melting pota crnih kultura i ukidanja značaja revolucionarnih borbi. Ako se iz nje izrodi novi mit, on će se zasnivati na ideologiji koja je bliža Baraku Obami nego Malkolmu Iksu.

 

PREVOD: Pavle Ilić

 

(1) „Crni panter", film Rajana Kuglera, Marvel, 2018, 135 minuta.

(2) Ahile Mbembe, „Black Panther: une 'nation nčgre' debout", Le Point, Pariz, 27 februar 2018.

(3) Čitati: Alen Viki, „Afrique, présence des futurs", Le Monde diplomatique, jun 2013.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.