Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Le Monde

Svet

Bosforski ekrani: Da li biste, posle "Sulejmana", gledali i turske horore?

U Turskoj se svake godine snimi u proseku 180 filmova i između 70 i 80 televizijskih serija. Od 2002. najviše se izvoze serije: njih preko 150 prodato je u više od stotinu država
Timor Muhidin
Datum: 24/08/2018

Bosforski ekrani: Da li biste, posle "Sulejmana", gledali i turske horore?

Ilustracija: DANICA JEVĐOVIĆ – „Železnica Midvud"

Među džinovskim projektima osmišljenim kako bi oživeli tursku kulturnu proizvodnju i obezbedili joj centralno mesto u zoni uticaja ove zemlje probila se jedna ideja: izgradnja džinovskog kompleksa u predgrađu Istanbula, posvećenog snimanju, produkciji i organizaciji događaja vezanih za filmove i veoma popularne serije (dizi).

Najavljivan u luksuznim brošurama deljenim u istanbulskim bioskopima (izgradnja je zvanično pokrenuta na proleće 2017. godine) ovaj kompleks, pod imenom Midvud (na pola puta između Holivuda i Bolivuda), prostiraće se na šezdeset hektara zemljišta zapadno od aerodroma „Ataturk", na istom mestu na kom se prokopava drugi Bosfor (Kanal Istanbul) - još jedan veliki građevinski projekat. Ovo su dobra vremena za velike radove i za sektor javnih građevinskih projekata.

Midvud treba da privuče velike kompanije iz celog sveta. Njegov osnivač, privatni investitor i impresario Ahmet San već je primio grupu kineskih producenata. Ubrzo nakon toga, video se i sa Indijcima, koji su poslali producente, režisere i scenariste poput Dejvida Davana, Rumija Džaferija, Šašija Ranđana i Radžata Ravaila iz Bombaja, koji su se obavezali da iznajme studije čim radovi budu završeni. Međutim, Midvud se nada da će ostvariti saradnju i sa američkim filmadžijama, koje turska štampa već vidi kako se tresu pred usponom lokalne filmske industrije. Istina je da su poslovni izgledi povoljni nakon pada kursa turske lire, koja danas vredi tri puta manje nego pre deset godina.

Potreba za većim filmskim studijima sa postprodukcijskom opremom posledica je pre svega rasta potražnje za serijama i mejnstrim filmovima od početka dvehiljaditih. U Turskoj se svake godine snimi u proseku 180 filmova i između 70 i 80 televizijskih serija. Od 2002. najviše se izvoze serije: njih preko 150 prodato je u više od stotinu država - od Bliskog istoka, preko istočne Evrope, do Azije - sa ukupnim prihodom od trista miliona dolara. U Istanbulu se često mogu videti grupe arapskih ili iranskih turista koji su došli da posete lokacije sa ekrana.

Uspeh ovih serija i njihov uticaj na arapski svet, Balkan, Magreb i sve do Indonezije i Argentine - o kom turske vlasti žestoko raspravljaju - jaše na talasu određenog muslimanskog modernizma primenjenog u kombinaciji sa starim receptima za sapunice koji, čak i uz islamističke trendove, ne deluje zastarelo. Međutim, izgleda da se stvar menja: na poslednjem Aleksandrijskom sajmu knjiga, predstavnik rektorata Egipatskog univerziteta El Ažar osudio je štetni uticaj turskih serija (u ime „zaštite arapskih država, njihovog identiteta, njihovog jezika i njihovih religijskih vrednosti"), dok je jedan saudijski kanal prosto obustavio njihovo emitovanje. Tu se, ipak, možda pre radi o političkoj nego o moralnoj odluci, pošto je Turska izrazila podršku Kataru kom su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein i Egipat uveli blokadu u junu 2017. godine... S druge strane, iste serije se u Argentini cene zbog svojih tradicionalno sentimentalnih kvaliteta, naspram američkih pandana koji se smatraju previše sirovim i često uključuju eksplicitniji i nepristojniji rečnik.

Ceo tekst objavljen je u novom broju Mond diplomatika na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 23. avgusta.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.