Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Kultura

Antička tragedija loptanja u Srba

Zaplet predstave "Ukalupljivanje - Tragedija loptanja u Srba" u formi antičke tragedije prati sudbinu Draška Rašića (Strahinja Blažić), velikog patriote i bivšeg golmana koji se posle smrti obreo kod božanstva fudbala, Velikog Selektora na Nebu (Stefan Bundalo). Od njega Draško traži samo jednu stvar: da Srbija samo jednom na Svetskom prvenstvu uzme tri boda. I to ne protiv bilo koje reprezentacije, već protiv moćne Nemačke
Datum: 29/05/2018

Antička tragedija loptanja u Srba

Foto: AAZ

Zaplet predstave "Ukalupljivanje - Tragedija loptanja u Srba" u formi antičke tragedije prati sudbinu Draška Rašića (Strahinja Blažić), velikog patriote i bivšeg golmana koji se posle smrti obreo kod božanstva fudbala, Velikog Selektora na Nebu (Stefan Bundalo). Od njega Draško traži samo jednu stvar: da Srbija samo jednom na Svetskom prvenstvu uzme tri boda. I to ne protiv bilo koje reprezentacije, već protiv moćne Nemačke. Da bi mu uslišio želju, Selektor ga vraća, kao škrticu iz Dikensove Božićne priče, na svaki debakl koji je srpska (jugoslovenska, srpsko-crnogorska) reprezentacija doživela na četiri Mundijala. Draško ponovo proživljava greške koje je paralelno sa fudbalerima pravio i koje mora da ispravi. Žrtve nepravdi su njegov sin Milan (Aleksandar Kecman) i njegova žena Zorka (Marko Grabež), koju vara sa konobaricom (Marko Mak Pantelić). U komadu sa više songova, integralni deo ekipe čine muzičari Ivan Gizmo Pavlović na bubnjevima i Mihailo Glišović, koji je na lepe oči od autora ovog teksta ukrao mesto bas-gitariste.
Obično se rediteljska vežba sa treće godine fakulteta odigra jedanput, i to pred publikom "iz obaveze", prijateljima, porodicom i kolegama. Prkoseći uobičajenom, "Ukalupljivanje" reditelja Maksima Miloševića i scenariste Strahinje Madžarevića sa FDU-a zagazilo je u treću godinu izvođenja i na repertoaru je Ustanove kulture „Vuk". Sa rediteljem Maksimom i glumcima Makom i Kecmanom razgovarao sam u pabu na Slaviji. Kada sam stigao, oni su već bili poodmakli u sedenju i žalili su se da su dan pre toga do ranog jutra sedeli. Rekao sam im da mi to budi neku romantizovanu ideju o boemskom nasleđu domaćeg teatra. "Nema tu romantike, to je to što se dešava, ljudi koji sede i razgovaraju...", rekao mi je Mak.
Za dve pune godine igranja obišli su Srbiju uzduž i popreko, a posebno ističu zahvalnost Emiru Kusturici kod kojeg su na Mokroj gori otvorili prvi Jesenji festival. Najlepše pozdrave šalju stanovnicima Plažana kod Despotovca, za koje kažu da su "najiskrenija publika koja predstavu ne gleda, već doživljava". "Oni su jedini reagovali na svaku stvar tačno onako kako smo zamislili dok smo radili", kaže Maksim. Nagrada su dobili "više nego što mogu da se sete", a dodaju kako im one nisu preterano bitne. "Grabež je za ovu predstavu, iako je uopšte ne razume, dobio više nagrada nego što će dobiti u karijeri", kaže iz milošte Mak za kolegu koji nije bio prisutan.
Mlada ekipa se okupila "intuitivno i spontano". Maksim kaže da je glumce birao po mentalitetu, a ne po fizičkom izgledu. Dobio je upozorenje da su glumci pojedinačno previše jaki i da neće moći da sarađuju, što se pokazalo kao netačno. "To znači da i nismo toliko jaki", kroz smeh je dobacio Mak.
U skladu sa antičkim kanonom, nema žena na sceni. Jedina žena koja je tu od početka jeste producentkinja Marija Milosavljević, koja im dođe kao majka - sređuje stvari dok se oni igraju. Ipak, predstava daje omaž lepšem polu tako što Grabež peva numeru "This is a Man's World" od Džejmsa Brauna. Takođe, predstava jednostavno ne bi bila ista bez bradatog Maka koji mazi pramen kose dok glumi šiparicu koju glavni lik zavodi.
Maksim je tekst, po nagovoru profesorke Alise Stojanović, izabrao kako bi podržao mladog domaćeg dramaturga, a i vežbao rediteljske sposobnosti na rigoroznoj formi. Uprkos ograničenjima koja postavlja antička tragedija, momci svoj odnos prema radu upoređuju sa džez bendom - postoji čvrsta baza koja im ostavlja prostor da svako izvođenje bude drugačije i improvizovano. Zbog toga imaju bazu obožavatelja koji su predstavu gledali i po deset puta. I svoj radni proces su skloni da opišu kao improvizaciju i naglašavaju kako je komunitarni duh ključ sloge.
Džezerski odnos prema predstavi im dopušta da često imaju gostujuće aktere. Kecman mi je ispričao kako je izgradio poseban odnos sa Predragom Vasićem, Malim Stanojem iz „Montevidea", koji se više puta pojavljivao u predstavi. Jedne večeri se u publici našao čuveni sportski komentator Aleksandar Stojanović. Momci su napravili foru - glavni lik učestvuje u kvizu fudbalskog znanja i traži Acinu pomoć iz publike. Zatečen, Aca nije dobro razumeo pitanje, pa im je posle predstave tražio da sledeći put dođe zajedno sa Slobodanom Šarencem kako bi ispao šmeker, ali da mu kažu koje će pitanje da mu postave.
Sa najvećim divljenjem mi pričaju o gostovanju Andrije Đoganija, Baki B3-a. "To sam ja tražio za rođendan, da dođe Baki B3. Čovek se polomio, vežbao sa mnom koreografiju sat i po vremena, pa smo na bini đuskali uz 'Blokadu'. Inače je strašno inteligentan i prijatan čovek. Ispao je car, puštao je da se sprdamo na njegov račun." Raznovrstan i eklektičan izbor učesnika, koji nikako nije nasumičan, pokazuje fleksibilnost i "sve može da se uklopi" stav koji čini „Ukalupljivanje" pravim osveženjem i iznenađenjem na svako gledanje.
Čak su i neke uloge potpuno izdžezirane. Mak u jednoj sceni veoma ubedljivo iznosi ulogu zlatne ribice (!). "Nije imao šta da radi, pa smo rekli da porodica mora da ima nekog ljubimca. Hteli smo da izbegnemo kliše psa ili mačke, pa smo odabrali ribicu", kaže Kecman. Ovo mi je bilo iznenađenje, jer bizarna zlatna ribica igra važnu funkcionalnu ulogu u priči.
To ukazuje na domišljatost i entuzijazam koji momci gaje prema ovom projektu, koji su na svoje mišiće izneli. Honorari često ne isplate parking ispred pozorišta. Stefan Bundalo, koji igra Selektora, jednom prilikom je izneo čitavu predstavu nakon što je iščašio koleno u uvodnoj sceni. I kao pravi tragični Srbi, pored žalbe i kuknjave na svoj račun, račun države i račun kulturnog tržišta, zainaćeni guraju dalje kako bi publici predstavili ono oko čega su se trudili. Valja napomenuti da je ekipa vrlo revnosna u onlajn promociji i da je to integralni produžetak doživljaja predstave.
Posle višečasovnog sedenja, razgovor nam je zašao u, blago rečeno, dubiozne prostore. Momci su pokušali da mi objasne kako komad zapravo govori o mitomanskim tendencijama srpskog naroda, večnom nezadovoljstvu onime što imamo i konstantnoj potrebi da se merimo sa drugima i od njih tražimo potvrdu.
Čak i ako vam sve to preleti preko glave, neke poruke su i na prvi pogled primetne. Draško Rašić - u tumačenju neverovatno harizmatičnog Strahinje Blažića koji je centar predstave - čovek je koji je toliko je zaslepljen najbitnijom sporednom stvari na svetu da potpuno gubi iz vida da se iza njega menjaju tri zastave, da zapostavlja ženu i da mu je sin propao. A kada se posle teškog suočavanja sa svojim propustima dokopa pozicije moći, on ponovo postaje zaslepljen i pretvara se u megalomanskog diktatora. Toliko mu je bitna jedna pobeda Srbije na Mundijalu da mu ni na pamet ne pada da bi mu život bio mnogo lakši samo da je pratio košarku ili vaterpolo...
"Ukalupljivanje" je predstava na kojoj se publika smeje naglas. Momci naglašavaju da ih te reakcije guraju da nastave. Uopšte ne morate da se udubljujete u nategnuta tumačenja kako biste uživali u apsurdnosti i tragikomičnosti sudbine glavnog junaka. Na početku predstave, glumci dele članovima publike limenke piva, a sedenje se nastavlja posle svakog izvođenja. Iako su mi momci, u mladalačkoj nesigurnosti i preteranoj samokritičnosti (za svaku stvar koju sam pohvalio rekli su da je to bilo "prvoloptaški"), potencirali da predstava ima katastrofalnih propusta i da im nije jasno kako su opstali, komad je predah od prepotentnosti i angažovanosti koje su postale standard. Ponekad samo želiš da odgledaš utakmicu i popiješ pivo, pa još ako igraju naši...


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.