Zdravko Ponoš, prvi put posle preležane korone: “Lečenje na Sajmu je rizično gubljenje vremena…”

Bivši načelnik Generalštaba i funkcioner Narodne stranke o svom boravku na Sajmu, svojoj borbi sa virusom, ali i (zlo)upotrebi vojske u vanrednom stanju

3
Foto: Printskrin YouTube

Visoki funkcioner Narodne stranke Zdravko Ponoš godinama je bio uspešan vojnik koji je prošao najznačajnije škole i na kraju postao načelnik Generalštaba Vojske Srbije, ali o nevidljivom neprijatelju koga je uspeo da pobedi nije mogao da izučava ni u jednoj vojnoj strategiji.

O tome kako je izgledala borba sa koronavirusom, lečenju na Sajmu, ali i političkim događajima koji prate vanredno stanje i infektivnom stanju srpskog društva, Ponoš govori za Nedeljnik.

„Bolje sam nego što lekari tvrde. Prvu nedelju sam izgubio jer tada nisam bio dovoljno loše da bi me sa VMA uputili na testiranje koje je trebalo da dokaže da sam stvarno bolestan. Četvrtu nedelju sam proveo na Sajmu čekajući testiranja koja je trebalo da dokažu da sam stvarno zdrav. Po povratku kući proveo sam još dve nedelje lečeći se od posledica preležanog kovida i nelečenja na Sajmu”.

Suočili ste se sa koronom, ali i videli iz prve ruke kako izgleda srpski zdravstveni sistem. Kako izgleda borba protiv korone iz prvih borbenih redova?

Ako već koristimo vojnu terminologiju, mislim da je primerenije reći da su u prvim borbenim redovima zdravstveni radnici, oni koji su se bavili lečenjem obolelih. Nosim pozitivno iskustvo sa Infektivne klinike. Posvećenost i požrtvovanost od lekara do pomoćnog osoblja je nešto što pacijentu uliva poverenje i nadu da će sve biti u redu, iako malo šta ide naruku i jednima i drugima. Imao sam sreću da su me lečili lekari kao što je prof. Korać, dr Lidija Lavadinović, mlada doktorka Ankica Vujović, sestra Stana i njene koleginice.

To kako se oni odnose prema poslu svakako nema veze sa njihovom platom. To je stara škola koja se uči metodom usmenog predanja. Pitanje je samo koliko još dugo može sistem da opstane samo na takvim ljudima, jer ne može zanavek da se pliva uzvodno.

Ako zdravstveni radnici zaslužuju aplauz, ko ga nije zaslužio i zbog čega?

Zdravstveni radnici su svakako zaslužili aplauz. Oni su videli stvar iz više uglova nego svi mi. Oni su nas lečili, ali često bili i pacijenti. Procentualno najveći deo pacijenata na Sajmu, u vreme kad smo moja supruga i ja bili smešteni tamo, bili su zdravstveni radnici.

Verujem da aplauz prija zdravstvenim radnicima, ali to ne rešava njihove, a samim tim ni probleme svih nas koji pre ili posle budemo pacijenti. Ostaju problemi malih plata, loših uslova rada, nepotizma, partijskog zapošljavanja, napredovanja i stručnog usavršavanja, korupcije u nabavci medicinske opreme i materijala.

Da je neko stvarno planirao da to bude bolnica, ne bi tu “ustanovu” dao na upravljanje vojnom veterinaru koji se tokom karijere više bavio kvalitetom junećeg mesa nego zdravljem krava

Oni kojima je neprijatno kad pacijentima saopštavaju da nema toalet papira, ali da je tako bilo i pre epidemije, da je posteljina uglavnom pocepana, ali nije od juče, da su loši infuzioni sistemi koji im stižu na kliniku već neko vreme, najmanje imaju razloga da se osećaju posramljeno. Upravo oni, odeljenski lekari, medicinske sestre, pomoćno osoblje zaslužuju aplauz.

Ne treba da im to uskratimo zbog onih koji su njima uskratili uslove rada, a nama uslove lečenja kakve smo bar nekad imali. Ne treba da im uskratimo izraz zahvalnosti i poštovanja zbog onih koje ne poštujemo ni mi ni oni, a koji su više vremena proveli opevajući Vučića, uparujući boju rukavica sa blejzerom ili smišljajući kako da na konferencijama za novinare ne kažu ništa.

A kakvo je bilo lečenje na Sajmu?

Hala jedan Beogradskog sajma prozvana je “Privremena bolnica Beogradski sajam” i data na upravljanje Ministarstvu odbrane. Od ove četiri reči prva je nepotrebna, a druga netačna. Sajam nije bolnica, tamo se niko nije lečio. Beogradski sajam je prostor za izolaciju sa 700, a ne kako je vlast slagala sa 3.000 ležajeva.

Da je neko stvarno planirao da to bude bolnica, ne bi tu “ustanovu” dao na upravljanje vojnom veterinaru koji se tokom karijere više bavio kvalitetom junećeg mesa nego zdravljem krava. Da je bolnica, pacijenti bi imali redovan kontakt sa medicinskim osobljem. U bolnicama se to praktikuje kao vizita. Da se tamo leče pacijenti, koji po pravilu imaju respiratorne probleme, neko bi nekad tamo video lekara sa stetoskopom ili oksimetrom. Boravak na Sajmu je, u zdravstvenom smislu, rizično gubljenje vremena.

Vojska je preuzela dobar deo nadležnosti u vanrednom stanju. Kao čovek koji je dugo bio na čelu Generalštaba, kako biste ocenili ponašanje i sprovođenje mera od strane Vojske?

Odmah sam rekao da je potpuno promašeno da se vojska sa dugim cevima izvodi na ulice naših gradova. Sasvim druga stvar je angažovanje vojske za obezbeđenje migrantskih centara, granice i svega onog za šta bi policija iscrpila svoje kapacitete. Ali tek nakon što je jasno da, inače brojnija i za ove zadatke opremljenija i obučenija policija, nema više kapaciteta.

Najveću štetu ugledu Vojske već standardno naneo je ministar odbrane koji je svojim poltronstvom, nekompetentnošću i glupošću neiscrpna inspiracija komičarima i razlog za sram ljudi koji nose uniformu dok je on ministar.

Poseban razlog za sramotu je odbijanje Generalštaba da pozajmi vojničke krevete za bolnicu u Šapcu sa lažnim opravdanjem da nema.

Druga je priča o infekciji koja je ušla u kasarne, a čije posledice je Vulin proglasio tajnom. U isto vreme ceo svet je dnevno bio informisan o zarazi koje je zahvatila američki nosač aviona, o smeni komandanta nosača i o ostavci sekretara mornarice. Broj naših obolelih vojnika je bio tajna, ne za njihovo dobro ili očuvanje ugleda Vojske, nego da neko ne bi bio smenjen i da neko ne bi morao da podnese ostavku.

Kako biste ocenili političku scenu u Srbiji posle mesec i po dana vanrednog stanja?

Država je moćan i skup mehanizam koji može da se upotrebi na dobrobit njenih građana ili uglavnom za korist vlasti. Vučić je od vanrednog stanja brutalno napravio ključni deo izborne kampanje. To je nacionalno i državno neodgovorno, a politički vrlo prljavo.

Dok god je Vučić na vlasti, u Srbiji će biti vanredno stanje, pod raznim nazivima, u različitim formama i uz maštovita opravdanja

Način na koji je posegnuto za vanrednim stanjem je opasna zloupotreba, a maltretiranje starijih sugrađana i pretnja tesnim grobljima je način kojim je Vučić pokušao da zabašuri svoju neodgovornost sa početka priče. Legenda kako je pazario respiratore po svetu je ili za saslušanje ili za lečenje. Njegova priča o angažovanju agenata BIA da čuvaju te respiratore po skladištima po svetu je priča za laku noć.

Gotovo ništa nije trebalo uraditi onako kako je ovaj režim uradio. A trebalo je da se poštuje Ustav i zakoni ove zemlje, da se poštuju njeni građani, da se dozvoli institucijama da profesionalno rade svoj posao, da se zdravstvo, socijala, odbrana i sve ostalo ne sakate nesposobnim partijskim kadrovima.

Borbom protiv epidemije rukovodili su krizni štabovi sastavljeni od stručnjaka i političara. Kako ocenjujete uticaj struke?

Možda u odnosu na stručnjake koji su lagali i one koji su pričali gluposti i nije tako veliki greh onih koji su, po vlastitom priznanju, prećutkivali istinu. Nekome je prihvatljivo i pozivanje na državni razlog to što se izbegava odgovor koji bi mogao da znači kritiku predsednika. Čini mi se da je doktor Kon, koji se opredelio za takav pristup, prevideo da on nije državni službenik, nije više ni u Vojsci, osedeo je, lekar je … On ima profesionalnu i ljudsku obavezu da govori istinu. To što će naknadno reći šta je bila istina nije ni pošteno ni odgovorno prema ljudima koji su poverovali njegovoj sedoj glavi i odmerenim nastupima.

Nešto ne verujem da je i Vučić rekao punu istinu doktoru Konu zašto ga je tako usrdno molio da ne podnosi ostavku. A bilo bi pristojno da mu je rekao da je to zato što su istraživanja javnog mnenja pokazala da narod više veruje Konu nego njemu i njegovim ministrima. I da mu nasušno treba kao smokvin list. Ali kad se taj smokvin list osuši i otpadne videće se koliko je mala ta stvar na kojoj je visio. A onaj ko je pristao da kao list bude ubran kako bi pokrio nečiju sramotu, uvenuće prerano i uludo.

Treba li opozicija da ponudi biračima alternativu na izborima, posebno ako se ima u vidu nezadovoljstvo građana aktuelnim merama?

Nema u Srbiji nikakvih uslova za izbore. Danas manje nego pre epidemije. Oni mogu da se održe samo nakon što bar devet meseci imamo normalno i nadzirano stanje. Sada imamo vanredno stanje, nenormalnu vlast i ogorčene građane. Nije to ambijent za izbore. To je eksplozivna smesa koje su svi svesni, a režim se igra vatrom.

Intenzivni su protesti u 20.05. Šta mislite, šta ljudi koji lupaju u šerpe žele da rade na dan izbora?

Većina tih ljudi da veruje u institucije ne bi lupali u šerpe nego kucali na vrata tih institucija. Pa neće ti ljudi pristati da im huligani koje im pale baklje po krovovima sutra prebrojavaju glasove. A neće ni Vučić odustati od tih pešaka svoje vlasti, sve dok mu požar koji potpaljuje ne zahvati carske skute. Oni su jeftiniji od članova partije koji traže posao i sve su nezahvalniji. Ovima je dovoljna i dozvola za kretanje tokom policijskog časa. Ali nisu te jeftine palikuće neki problem, oni su samo indikacija problema. Problem su eutanazirane i kriminalizovane institucije zbog kojih građani samostalno posežu za pravdom. Dok je policija onemogućena da radi svoj posao, dok je tužilaštvo opskurni servis vlasti, dok su najmoćniji mediji fontane zla i laži, ko razuman misli da olovkom, papirom i rukovanjem sa Vučićem može nešto da promeni?

Da li se odustaje od rigoroznijih mera zbog manje podrške ili zbog realnog prestanka opasnosti od virusa?

Vanredno stanje je Vučićevo prirodno stanje. Dok god je Vučić na vlasti, u Srbiji će biti vanredno stanje, pod raznim nazivima, u različitim formama i uz maštovita opravdanja. To da li će se nevolja sa virusom produžiti i koliko ozbiljno tokom ove i sledeće godine nije presudno. Presudno je koje prljave poslove će režim morati da prikrije raznim formama vanrednog stanja u Srbiji.

*Šira verzija razgovora objavljenog u aktuelnom Nedeljniku od 7. Maja

KORONAVIRUS:

“KUĆNA IZOLACIJA” – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane

RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi

ŠTA ZNAČI IMATI “KONTAKT” SA ZARAŽENIM?

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je “samoizolacija” i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus

3 KOMENTARA

  1. Na ovaj način samo ste pokazali, gospodine Ponos, vasu sitnicavu dusu, i koliko niste preboleli vašu smenu.. ružno je stvarno većina onog što ste rekli…

  2. Svaki lekar u bilo kojoj bolnici širom sveta će vam kazai da su najgori pacijenti u bolnici upravo lekari. Što veča titula pacijenta to je veča mora za lekara koji ga leči. Tako je i sa bivšim generalima pa još kad postanu obični pacijenti u ustanovi koju vodi vojni medicinski kadar i kad je njihovo zvanje odjednom je absolutno nevažno a sujeta ostala ogromna…

Comments are closed.