Koronavirus se širi Evropom, ali mnogo brži tempo širenja imaju lažne vesti o zarazi. Svetska zdravstvena organizacija je objavila čitavu listu mitova o tome kako bi sve mogli da se izlečimo od novog virusa, ali još uvek nije objavljen lek za „fejk njuz“.
Društvene mreže su plodno trle za širenje informacija, a zajednička karakteristika brojnih lažnih vesti je da im se – to je jedina sličnost sa virusom – teško utvrđuje nulta tačka, tačnije odakle je informacija potekla.
I uvek uz „proverenu“ informaciju stoji onaj dodatak koji čitav sklop čini uverljivijim i rađa pitanje u konzumentu informacije – a šta ako je ovo istina?
Tako je uvek u prvoj rečenici neka sestra, prijatelj mog prijatelja ili neko ko je baš u prolazu razgovarao telefonom i otkrio (državnu) tajnu. Vrlo je indikativno da niko od tih proverenih izvora nije naveden po imenu i prezimenu.
Društvenim mrežama i među korisnicima u Srbiji kruže poruke o tome kako su neki pacijenti na infektivnoj klinici preminuli, priča se o skafanderima u Njegoševoj i tome da se kriju informacije od građana.
Na Vocapu kruže audio poruke uznemirujućeg sadržaja.
Ženski glas izgovara sledeće: „Danas me zvala doktorka jedna sa infektivne klinike da mi kaže da se pojavio korona virus u Srbiji. Da im je dvoje umrlo na infektivnoj klinici i umrlo je dvoje ili troje na KBC Bežanijska kosa.“
Svi relevantni izvori potvrdili su da pacijenti koji su testirani u Srbiji nisu oboleli od koronavirusa i da su njihovi rezultati negativni, pa ovakve poruke stvaraju konfuziju.
Takođe, pojavljuju se snimci gde se vidi kako u Kini rade hemijsku dezinfekciju ulica, kao i brojni snimci žustrih reakcija kineske policije.
U pitanju su vežbe za slučaj da se dogodi širenje zaraze, a snimak dezinfekcije ulica pomalo je bizaran jer se virus prenosi sa čoveka na čoveka direktnim kontaktom, a vrši se dezinfekcija ulice na kojoj nema ljudi.
Takođe, pojavili su se i snimci masovnog ubijanja svinja u Kini, za koje je naknadnom analizom utvrđeno da su stari i više od godinu dana.
Kazne za širenje panike kreću se od 7 do 12 godina zatvora.
Veliki broj dezinformacija stvara paniku među građanima i strah da se od njih nešto krije. Zato je važno za informisanje koristi relevantne izvore i medije koji imaju svoje dopsinike na licu mesta i koji svojim autoritetom mogu da stanu iza vesti koje objave.
Širenje lažnih vesti u vezi sa koronavirusom nije pojava vezana isključiov za Srbiju. U svetu postoje brojne teorije zavere, od toga da je od novog virusa već preminulo 100.000 ljudi, do toga da je virus proizveo čovek i da je instaliran od strane neke tajne službe.
Video koji se pojavio na aplikaciji Tik Tok, koji prikazuje učenika u Vankuveru koji kašlje i povraća u kantu za smeće, a njegovi drugovi uzvikuju da je u pitanju koronavirus, za 22 sata videlo je 4,6 miliona ljudi, piše Telegraf.
Pojavio se i snimak čoveka u beloj uniformi koji u ruci drži epruvetu sa ljubičastom krvi koji govori o tome da je to uzorak krvi nultog pacijenta, a iako nigde nije spomenuto da je jedan od simptoma koronavirusa ljubičasta krv, snimak je na Tviteru ubrzo postao viralan.
Vesti da su Šveđani svoje sugrađane, povratnike iz Vuhana tukli i demolirali njihov autobus takođe su dovedene u pitanje.
U Kini je samo tokom jučerašnjeg dana uhapšeno četvoro ljudi zbog širenja lažnih vesti, piše Bangkokpost. Jedan od njih je širio vesti o pojavi novog virusa koji je mutirao iz koronavirusa, a u pitanju je zapravo jedna od mutacija svinjskog gripa otkrivena još 2011. godine.
Jedna od glavnih uzroka je i to što je 21 odsto svetskih korisnika interneta nastanjeno u Kini koju koronavirus i potresa.
Osim redovnog pranja ruku, pokrivanja usta prilikom kijanja i odlaganja putovanja u Milano ili Vuhan, potrebno je da se ljudi zaštite i od lažnih vesti.
Tagovi
