Vežbanje pomaže kod podizanja raspoloženja: Nova studija pokazala da je bilo kakva aktivnost koja ubrzava puls korisna kod teskobe

0
Foto: Profimedia

Tokom ovih zamornih vremena vežbanje bi moglo da pruži nezamenjivu podršku mentalnom zdravlju mnogima od nas, pokazalo je novo istraživanje, piše Njujork tajms.

Studija otkriva da među opštom zdravom, ali sedelačkom populacijom starosti dvadeset, trideset ili četrideset godina, vežbanje smanjuje nivoe depresije, nervoze i drugih neprijatnih osećanja.

Studija takođe otkriva da dobrobiti vežbanja po raspoloženje mogu da potraju i nedeljama nakon što ljudi prestanu da vežbaju, nudeći nam još jedan važan razlog da pokušamo da se krećemo, kad god i gde god je to moguće, tokom ove pandemije.

Naravno, ima dosta dokaza da fizička aktivnost utiče na mentalno zdravlje. U ranijim studijama, redovno vežbanje je značajno smanjivalo rizik od kliničke depresije među onima koji imaju genetsku predispoziciju za to stanje, i pomagalo u lečenju ozbiljne depresije ukoliko se ona razvije. Isto tako, redovno vežbanje često ublažava težinu anksioznih poremećaja, pokazuju i druga istraživanja.

Ali te studije su uglavnom uključivale ljude s ozbiljnim kliničkim stanjima. Kod ljudi bez poremećaja raspoloženja, istraživanje vežbanja nije baš bilo često.

Epidemiološke studije pokazuju vezu između fizičke aktivnosti i nižih nivoa depresije, anksioznosti, nervoze i drugih neprijatnih raspoloženja. Ali, te studije su bile posmatračke, što znači da su sagledavale živote ljudi i otkrile vezu između redovnog vežbanja i dobrog raspoloženja. Ne mogu zaista da nam kažu da li vežbanje zaista izaziva kod ljudi osećaj raspoloženja i otpornosti, već samo da su aktivni ljudi spadali u grupu relativno srećni ljudi.

U novoj studiji, koja je objavljena ovog meseca u Health Psychology časopisu, istraživači iz Medicinskog centra Univerziteta Kolumbija i još nekoliko institucija, odlučili su da sprovedu jedan od prvih eksperimenata kako bi ispitali efekte režima vežbanja na mentalno zdravlje uglavnom zdravih ali neaktivnih ljudi. Nadali su se da će zaista videti da li će ljudi dobrog mentalnog zdravlja, bez istorije depresije, anksioznosti i drugih poremećaja raspoloženja, postati još bolje prilagođeni i srećniji ako počnu da vežbaju.

Naučnici su angažovali 119 odraslih ljudi koji imaju sedelački način života, starosti od 20 do 45 godina, bez ikakvih poznatih problema mentalnog zdravlja. Naučnici su ih pozvali u laboratoriju, gde su serijom upitnika merili nivo depresije, anksioznosti, nervoze ili besa kod ovih ljudi i potvrdili njihovo dobro mentalno zdravlje.

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je “samoizolacija” i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus

Zatim su nasumično rasporedili volontere u dve grupe. Jedna je nastavila s uobičajenim načinom života i poslužila je kao kontrolna grupa. Ostali su počeli da vežbaju četiri puta nedeljno u laboratoriji. Njihov program vežbanja bila je standardna, umerena aerobna aktivnost. Hodali su ili džogirali na traci za vežbanje ili su vozili sobni bicikl oko 35 minuta tempom koji im je pomalo ubrzavao puls (da se podigne na oko 70 do 80 odsto maksimuma svake osobe).

Ova rutina potrajala je tri meseca. Zatim su se obe grupe dobrovoljaca vratile u laboratoriju da opet popune upitnike o raspoloženju, a od članova grupe koja je vežbala zatraženo je da prestanu s aktivnostima i da nastave s neaktivnim načinom života koji su pre eksperimenta vodili, i to na mesec dana.

“Većina njih nije želela da prestane”, rekao je Ričard Sloun, profesor bihevioralne medicine na Kolumbiji koji je nadgledao novo istraživanje. Kaže da je grupa koja je vežbala naučila da uživa u vežbanju.

Ali, oni su ipak poslušali zahtev i prestali su da vežbaju oko mesec dana. Onda su opet svi ispunili upitnike o raspoloženju, pa su naučnici proveravali da li je došlo do nekih promena u tih četiri meseca. Kao što se očekivalo, otkrili su da je svih 119 žena i muškaraca započelo s dobrim mentalnim zdravljem. Rezultati su pokazali da su prilagodljivi i veseli, s posebno niskim rezultatima anksioznosti.

Ali, grupa koja je vežbala uspela je da smanji ionako niske brojke neprijatnih raspoloženja. Posle tri meseca vežbanja, njihov ukupni rezultat na skali depresije smanjio se za 35 procenata, što je značajna razlika u odnosu na kontrolu grupu, čiji su se rezultati nivoa depresije jedva pomerali. Nivo nervoze takođe je opao u grupi za vežbanje. Smanjenje anksioznosti i besa bilo je blaže, ali istraživači misle da su njihovi volonteri počeli sa tako niskim nivoima tih osećanja da realno nisu mogli da ih spuste više.

Takođe je došlo do poboljšanja raspoloženja. Čak i posle mesec dana neaktivnosti, bivši vežbači pokazali su bolje rezultate kod nivoa depresije i nervoze nego kontrolna grupa, iako je njihov rezultat počeo da se vraća na nivo na kojem su bili pre početka vežbanja.

Rezultati sugerišu da “vežbanje ima stvarne koristi po raspoloženje”, čak i ako vaše raspoloženje nije turobno ili neprijatno, kaže Ketlin Mekintajer, instruktorka psihijatar koja je vodila ovu studiju.

Studija nije ispitivala kako vežbanje može da podigne naše raspoloženje. Ali Mekintajerova pretpostavlja da dobri rezultati uključuju i fiziologiju i psihologiju, uz vežbanje koje menja raznolike biološke puteve povezane s afektima i emocijama, a istovremeno će se vežbači osećati sposobnijim i više osnaženim.

KORONAVIRUS:

“KUĆNA IZOLACIJA” – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane

RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi

ŠTA ZNAČI IMATI “KONTAKT” SA ZARAŽENIM?

Studija se takođe bavila samo umerenim aerobnim vežbanjem i uključivala je samo odrasle osobe bez ikakvih poznatih bolesti ili tegoba. Ali, nalazi su i dalje relevantni, posebo u vreme kada su ljudi preplavljeni neprijatnim emocijama u vreme pandemije.

“Ova studija nas podseća da svi imamo ovaj alat za suočavanje s teskobom, i koji nam je dostupan”, kaže Mekintajer. “Ako možete da izađete napolje i da šetate, trčite ili brzo hodate bezbedno, trebalo bi da vam to pomogne u savladavanju neprijatnih osećanja koje upravo sada svi doživljavaju.”

Ako aktivnosti na otvorenom nisu moguće i veći su rizik, onda zamenite to vežbama sa interneta, kaže ona, ili skačite po sobi sa decom. “Bez obzira na fizičku aktivnost koju možete da primenite to je odlično”, kaže ona i dodaje da bi to moglo da podigne i vaše i tuđe raspoloženje.