Na Kipru su posle šest nedelja ublažene mere ograničenja kretanja pa Mihalis Evelidis trči plažom od belog peska i pod bleštavim suncem odlazi da pliva osvežavajućim Sredozemnim morem.
„Jako mi je drago da dođem na svoju plažu i zaplivam prvi put ove godine“, govori 39-godišnji stanovnik mondenskog odmarališta Aja Napa, obično prepunog stranih turista, a danas pustog, prenosi Jutarnji list.
Kiparska vlada ove nedelje dozvolila je plivanje u moru prvi put od marta, a lokalcima je dozvoljeno i da izađu iz kuće do tri puta dnevno, umesto jednom kao dosad.
Kipar je jedna od nekoliko inače otvorenih ostrvskih nacija, poput Islanda, Malte i Novog Zelanda, koje su nedavno započele ili uskoro planiraju da ublažavaju mere zabrane kretanja.
Sve četiri države su, barem zasad, postigle impresivne rezultate u borbi protiv virusa.
Kipar je 11. marta zatvorio škole i zabranio veća okupljanja u zatvorenom prozoru, 21. marta je obustavio međunarodne letove, a kasnije uveo i policijski čas.
Čini se da su mere uspjele. Na ostrvu je preminulo 15 ljudi od Covida-19.
Prema podacima agencije France Presse, taj podatak Kipar svrstava među sedam članica Evropske unije s najmanjim brojem umrlih od Covida-19 u odnosu na broj stanovnika.
Kipar je i među deset država u svetu po srazmeri broja testiranih u odnosu na ukupnu populaciju, pokazuju podaci stranice Worldometer.
Na toj listi prvi je Island, dok je Malta četvrta. Malta ima i treću najbolju srazmera broja umrlih na broj stanovnika, a u toj zemlji umrlo je samo pet ljudi od koronavirusa.
Veličina je važna
Island zbog retke naseljenosti nije ni uveo karantin, a ukupno je od Covida-19 tamo umrlo samo 10 osoba.
Umesto toga su uvedene neobavezne restrikcije i uputstva o ograničavanju okupljanja, prvo na 20, a od ponedeljka na 50 ljudi.
Kjartan Hrein Njalson, pomoćnik direktorke islandske agencije za zdravlje, nedvosmislen je kada govori o metodi kojom je Island zaustavio širenje zaraze.
„Praćenje kontakata, rano otkrivanje, karantin, izolacija i dobra lična higijena“, rekao je.
„Te smernice važe i na Kipru, i na Islandu i u Francuskoj“.
Njalson priznaje da su države s manjim brojem stanovnika u prednosti.
„To pomaže da se ljudi mobilišu i da sarađuju. Nas ima samo 360 hiljada, što nam daje priliku da izgradimo osećaj zajednice“.
S njim se slaže Konstantin Makris, profesor na kiparskom tehnološkom fakultetu.
„Ostrvsko stanovništvo je homogenije pa je i komunikacija lakša“, rekao je i dodao da su manjim nacijama lakša i tehnička pitanja sprovođenja testiranja.
Testiranje je rašireno i na Severnom Kipru. Na toj teritoriji na kojoj živi 300.000 ljudi i priznaje ga samo Ankara, testirano je više od 14.000 ljudi, Umrlo je četvoro, objavile su tamošnje vlasti.
Veliki izazovi
Kipar je sa 131 stanovnikom po kvadratnom kilometru nešto gušće naseljen od Francuske (119) gde je broj mrtvih 390 na milion stanovnika.
S druge strane, Malta je izuzetno gusto naseljena, s 1375 stanovnika po kvadratnom kilometru.
Jedini malteški aerodrom zatvoren je krajem marta. Malta još nije ublažila mere, ali planira to uskoro da uradi, postepeno.
Profesor Makris upozorava da je u periodu ublažavanja mera „važno razmišljati o gustini naseljenosti“.
Testiranja na Kipru sad će se sprovoditi na ljudima koji se vraćaju na posao, naglasio je ministar zdravlja Konstantinos Joanu. On ne krije koliki izazov stoji pred državom.
Čak i ako Kipar uspe da nastavi sa svojom uspešnom borbom protiv virusa, ostaće izuzetno teško otvoriti se ostatku sveta. To ima velike implikacije za turistički sektor, važan i za islandsku i maltešku privredu.
„To je pitanje koje se tiče svih nas“, rekao je Joanu.
„Jedna od ideja o kojoj razmišljamo je da otvorimo aerodrome za države koje su u istoj fazi pandemije kao mi“.
Druga opcija je testiranje turista, ili u državi iz koje kreću ili pri dolasku. Joanu ističe da su za to potrebni sistemi za testiranje koji daju rezultate za sat vremena.
Jedna od onih koji strahuju za budućnost je Elena Ajzak koja je otvorila svoj prvi restoran u Aja Napi pre decenije. Sada ima tri zalagaonicu i zapošljava oko 50 ljudi.
„Ne možete da preživite bez turista, to je nemoguće“, rekla je.
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
Tagovi
