Šta kupovina hrane i pravljenje zaliha u doba koronavirusa otkriva o nama: Način na koji jedemo odražava stanje duha nacije

0
Foto: Profimedia

Ima sasvim dovoljno hrane, što znači da nema potrebe za panikom. Ai, ko je rekao da je naša veza sa hranom potpuno racionalna?

Nikome od nas nije potrebno više panike u životu. Ako psiholozi mogu da se slože oko nečega onda je to da je panično ponašanje zarazno. Svaki put kada čitamo članak koji govori da ne budemo i sebični da ne preterujemo s kupovinama po supermarketima, to pokreće pomisao da nam ponestaje hrane i da moramo hitno do najbliže radnje i da kupimo pet paketa testenine i ulja i braška koliko možemo da prenesemo, piše Gardijan.

Ovo su sasvim sigurno vremena nespokoja, i u mnogim zemljama su po prvi put viđene prazne police, kao na primer u Britaniji. Kako niko od građana nije navikao na to, ovaj prizor pokreće razne osećaje u čoveku.

Ono što se naziva panična kupovina, uobičajeni odgovor ljudi na krizu, nije izazvana nestašicom hrane po sebi, već strahom. U njenom korenu je strah od oskudice, a taj strah se na neki način samoispunjava, jer što više ljudi anksiozno kupuje i skladišti hranu, više će drugih inficirati svojom panikom i hrana će brže nestajati. Prema Stivenu Tejloru, kliničkom psihologu i autoru knjige “Psihologija pandemije”, koja je objavljena prošle godine, postoje paralele između načina na koji se ljudi sada ponašaju i načina na koji su se ponašali tokom ranijih pandemija, recimo u vreme španskog gripa 1918. godine, kada je kupovan lek za olakšavanje kašlja i temperature, tj. prehlada do iznemoglosti, i 1968. u vreme pandemije gripa, kada je hrana bila kradena iz restorana. Razlika danas je, kako Tejlor primećuje, da panika može da eskalira mnogo brže preko društvenih mreža i online medija.

“Neizbežno je da neko objavi dramatične fotogafije panične kupovine”, kaže Tejlor. “To pojačava osećaj nestašice i primetnu hitnost, što dalje vodi do panične kupovine.”

Američka spisateljica koja piše o hrani Helen Rozner uočila je element “fantazije” kod kupaca koji pune kolica flaša mineralne vode, s obzirom da “boravak kod kuće na nekoliko nedelja nije baš nuklearni holokaust.” Moramo da se stalno podsećamo da još uvek ima dovoljno hrane i čak i ako ne stigne uvek do svih ljudi u pravo vreme. Profesor Tim Benton, direktor istraživanja novih rizika u Čatam hausu rekao je da hrane ima i da je možda distribucija hrane izazovna u Italiji i Španiji zbog širenja virusa, i činjenice da su kamioni koji prevoze svežu hranu bili su zadržavani na granicama. Ali u prodavnicama još uvek postoji hrana. Racionalno, ne treba paničiti.

Ali, ko kaže da je ljudski odnos prema hrani u potpunosti racionalan? Mnogi ljudi su reagovali na vesti o virusu tako što su potrčali u prodvnice, kao da su izgledi da će vam nedostajati kafa strašnija od rizika da sebe ili druge izlažete infekciji.

KORONAVIRUS:

“KUĆNA IZOLACIJA” – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane

RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi

ŠTA ZNAČI IMATI “KONTAKT” SA ZARAŽENIM?

Neizvesnost rađa strah, a strah čini da se čovek zapita da li ima dovoljno maslaca u frižideru. Ograničenja kretanja, zajedno sa svakodnevnim nelagodnostima, potpuno su drugačija od svega čega većina može da se seti. Ne možete da posetite starije rođake i roditelje, ili da čak znate da li ste zaraženi ili niste, ali bar kuhinje mogu da budu pune sardina i dugotrajnog mleka, ili već šta neko pije, i da pruži smisao i osećaj da smo pripremljeni. Kako epidemiolog sa Harvarda Karstan Kenen kaže “kupovanje hrane pomaže nam da osećamo da imamo kontrolu”.

Način na koji jedemo u bilo kojem trenutku odražava stanje duha nacije.

Ovo je na neki način bio redak trenutak kada se jasno vidi i prepozna koliko dugujemo nisko plaćenim “ključnim radnicima”, koj su satima uzgajali i brali, pakovali i kuvali i isporučivali tako da ljudima može u svakom trenutku hrana da bude dostupna. Ali, s tim dolazi i novi nemir. Panična kupovina i nestašica, makar i privremena, otkrili su nam da je naš sistem hrane izgrađen na daleko manje čvrstim osnovama nego što zamišljamo.

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je “samoizolacija” i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus