Pulmolog: „Opada imunitet ljudima koji ne šetaju, nisu napolju, treba i o tome razmišljati, da ne sme da traje predugo, da se ne ugrozi još više populacija“

Pulmolog prof. dr Dragana Jovanović izjavila je u Novom danu da ovo, ako može, ne sme da traje predugo. „Postoje, osim psihičkih, fizičke promene koje slabe imunitet. Opada imunitet ljudima koji ne šetaju, nisu napolju, treba i o tome razmišljati, biti oprezan, da ne sme da traje predugo ako može, da se ne ugrozi još više populacija“, kaže ona.

Kako je rekla, pre par dana su Amerikanci objavili veliku analizu testiranja.

„Ti testovi nisu toliko dobri, odnosno negde oko 30 do 40 procenata promaše, odnosno ne dijagnostikuju Covid-19. Iz tog razloga, sigurno da preduzete mere imaju smisla tim pre. Recimo, bris iz nosa je bolji uzorak nego bris ždrela. Postoji i opcija za ljude koji su kod kuće zbog drugih stanja, a neophodno je testiranje, da mogu dati svoj iskašljaj u bočici, kao što se radilo za tuberkulozu. Taj uzorak otkriva Covid-19 u nekih 70 i par procenata“, kaže ona.

Prema njenim rečima, zato treba da se nose maske, „jer među onima koji su negativni mogu se naći i pozitivni, ali je pogrešan nalaz“.

„Izolacija svih pozitivnih ima smisla, ne ulazim u uslove i način, ali kao mere su odlične. Treba populaciji objasniti da negde u 30 do 35 odsto zbog lažnog nalaza ljudi koji su testirani treba da sačekaju nekoliko dana, da budu oprezni, jer se tada razvija infekcija“, kaže ona.

Kako je objasnila, „neki virusi vole srce, kao koksaki na primer“, a ovaj zaista pre svega i najviše bude da su u pitanju plućne promene“.

„Te plućne promene su takve da blokiraju mogućnost razmene kiseonika, predstavljaju tim pre veću opasnost nego dosadašnje virusne infekcije. Deca mnogo imaju lakše oblike, jer nemaju razvijen taj imunski odgovor u detinjstvu, zbog toga mnogo lakše prolaze“, kaže ona.

Prema njenim rečima, faktori rizika su brojni.

„Pokazalo se, osim kardiovaskularnih oboljenja, to su gojaznost, oboljenja jetre, bubrega, imunosuprimirani, svi pacijenti koji imaju sistemske bolesti, astmatičari, hroničan opstruktivna bolest pluća… Ne treba zanemariti da ne deluje samo na pluća“, kaže ona.

Kaže da je, u ovoj situaciji, koronavirus prvo o čemu treba razmišljati kao najčešćoj mogućnosti kada se javljaju pacijenti. 

„Bilo da imaju blage simptome, apsolutno indikovano u ovoj situaciji da se razmišlja prvo o covid infekciji, jer ako se ona isključi, čovek može mirno da razmišlja da to može biti nešto drugo. Zato je važno i široko testiranje, to doprinosi otkrivanju populacije koja je inficirana, koja će možda oboleti, možda neće, i izolacija, kao najbolji način da se isprati pod okom doktora“, kaže ona.

Njen lični stav je, kako je rekla, da treba testirati one koji sumnjaju i koji su pod rizikom.

„Ako postoji broj testova koji je dovoljan, sada se priča da su nedovoljni ljudski kapaciteti, mislim da treba napregnuti snage, ako treba i 20h da radi laboratorija“, kaže.

Smatra da ovo, ako može, ne sme da traje predugo.

„Postoje, osim psihičkih, fizičke promene koje slabe imunitet. Opada imunitet ljudima koji ne šetaju, nisu napolju, treba i o tome razmišljati, biti oprezan, da ne sme da traje predugo ako može, da se ne ugrozi još više populacija“, kaže ona.

Savetovala je svima da organizuju svoje vreme da bi radili nešto čime su zadovoljni.

„Svi koji imaju terase, da koriste to, takođe i ljudi koji nemaju, preporučuje se da na prozoru provode izvesno vreme, udišući vazduh, vetreći prostorije, to je osnovno, stalno da se vetre prostorije stana“, kaže ona.

Dodala je da postoji masa lekova i masa pristupa, koja još nema neki standard, upravo jer je ovo nova infekcija za sve.

„Upravo zato je značajnija mera prevencije. Distanca, oprez, samoizolacija, dobra ishrana, uzimanje vitamina C, da bi se poboljšao lični imunitet, jer je očigledno da on određuje kakav će biti ishod obolelih“, kaže ona.

Kako je rekla, „uz veliko poštovanje i divljenje za sve kolege koje se bore protiv ovog virusa, zbog regrutovanja tih kadrova trpe drugi bolesnici“.

„Drugi pacijenti koji imaju neke hronične bolesti. Ja sam zbog toga otvorila poseban mejl prof.draganajovanovic@gmail.com. Pacijenti koji misle da mogu da im pomognem savetom, da im odgovorim pravovremeno, jer sada teško mogu da dođu do svojih lekara iz tih, sada manje važnih, razloga nego što je covid infekcija. Pozvala bih i kolege koje su kod kuće, u penziji, da takođe pomognu na ovaj način“, kaže ona.

Istakla je „da se svi nadaju da će postati sezonska bolest“.

„Videćemo kako će se kretati. Ima mnogo zabluda, jeste da UV zraci uništavaju, ali možda nije dovoljna količina. Taj sezonski karakter ćemo tek videti da li je moguć“, kaže ona. 

Elektronsko (PDF) izdanje Nedeljnika (br. 430), od 9. do 15. aprila

KORONAVIRUS:

„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane

RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi

ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…