Nažalost, antivirusni lekovi ne pomažu protiv koronavirusa: “Nisu uočene nikakve koristi, ali nastavljamo dalja ispitivanja, sve dok ne nađemo lek”

0
Foto: Profimedia

Antivirusni lekovi koji su obećavali u lečenju koronavirusa nisu se pokazali kao efikasni u jednoj od prvih glavnih studija na pacijentima u ozbiljnom stanju, pokazalo je istraživanje iz Kine.

“Nisu uočene nikakve koristi”, naveli su istraživači u studii objavljenoj u The New England Journal of Medicine.

Studijom je testirana kaletra, kombinacija dva antivirusna leka, lopinavir i ritonavir, koja se obično koriste kod HIV infekcija. Dokazano ne postoji lek koji je efikasan u lečenju novog koronavirusa, i doktori širom sveta očajnički isprobavaju različite lekove, kako bi pronašli nešto što će pomoći pacijentima, posebno onim u teškom stanju. Nekoliko antivirusnih lekova razmatrano je za način lečenja, ali nijedan se do sada nije pokazao efikasnim. Iako su rezultati bili razočaravajući, ova studija nije kraj svemu i da bi više studija moglo da utvrdi da li će lekovi delovati ako budu davani ranije u toku bolesti, znači pre razvoja teškog stanja ili u kombinaciji s drugim lekovima.

Nova otkrića dobijena su studijom na 199 odraslih osoba starosti od 48 do 68 godina, koja su hosipitalizovana i razvila su težak oblik bolesti u bolnici u Vuhanu. Tokom 14 dana, polovina pacijenata dobijala je standardnu medicinsku pomoć, dok je druga polovina dobijala to plus antivirusne lekove. Uobičajena medicinska pomoć podrazumevala je standardne načine lečenja zapaljenja pluća, kao i dobijanje kiseonika ukoliko je to potrebno, kao i druge lekove potrebne da pacijent ostane stabilno. Lekovi nisu skraćivali tok bolesti niti su sprečavali smrtnost. Uvodnik objavljen uz članak nazvao je ovu studiju “herojskim naporom”, kao dokaz da se ovako korisne studije mogu sprovesti čak i u teškim trenucima pandemije.

Raniji izveštaji iz Kine pokazali su da su doktori učinili sve kako bi pomogli pacijentima, uključivali im različite doze antibiotika i antivirusnih lekova kako bi pokušali da pobede virus i bakerijske infekcije za koje su se plašile da mogu još da zakomplikuju bolest. Neki pacijenti su čak dobijali steroide ili druge lekove u pokušaju da se smanji jaka upala, i prekomerni odgovor imunskog sistema koji bi mogao da bude fatalan. Još nema čvrstih dokaza da bilo šta deluje, ali virus se toliko brzo širi da doktori pokušavaju da primene čak i ono što se u preliminarnim podacima pokaze kao nešto što bi moglo da deluje. Mnogi smatraju da su prepušteni sebi u razvoju načina lečenja. Zdravstvene vlasti, kao što je na primer Centar za kontrolu i prevenciju bolesti samo preporučuje uobičajenu medicinsku pomoć, ali dodaje da nema dokaza da bi antivirusni lekovi ili neki načini lečenja pomogli kod upala.

“Ako nemam drugu opciju, i imam nekoga ko umire, naravno da ću učiniti sve što mogu da bih ga spasao”, rekao je dr Tim Šaker, prodekan za istraživanje i specijalista za zarazne bolesti Medicinskog fakulteta Univerziteta u Minesoti.

Brojne bolnice davale su obolelima od koronavirusa hidroksihlorohin, stari, jeftin i relativno siguran lek protiv malarije, za koji laboratorijske studije pokazuju da bi mogao da spreči Covid-19 da napadne ljudske ćelije. Izveštaji o njegovoj upotrebi kod pacijenata u Kini i Francuskoj pokazuju da možda pomaže, ali još nema dovoljno čvrstih podataka za to.

Bez obzira na to, mnogi se hvataju za to, toliko da je prijavljena nestašica tog leka. U Sijetlu, mnoge bolnice su prijavile pacijente za kliničke probe Gileadovog eksperimentalnog antivirusnog leka remdesivir. To ispitivanje je kontrolisana studija, što znači da će neki pacijenti biti nasumično birani kako bi dobili placebo umesto lega – što je zlatni standard studije kojom se zaista utvrđuje da li lek deluje.

Dr Džejms Taun, direktor intenzivne nege u medicinskom centru u Sijetlu, kaže da bi prvi izbor za većinu pacijenata bila studija s remdesivirom. Oni koji ne ispunjavaju uslove za studiju mogu da se prijave američkoj Agenciji za kontrolu hrane i lekova za takozvanu “saosećajnu upotrebu”, što podrazumeva izdavanje posebne dozvole za uzimanje eksperimentalnog leka izvan studije.

Posle remdesivira, dr Taun kaeže, sledeći izbor bio bi hidroksihlorohin, sve dok pacijent nema poremećen srčani ritam, što bi bilo opasno u kombinaciji s ovim lekom. Za one u kritičnom stanju, koji imaju intenzivne upalne reakcije, nazvane “oluje citokina”, neki bolnički centri koriste lek pod nazivom tocilizumab.

Dr Taun kaže da se za neke od ovih kombinacija rade studije u određenim centrima. Univerzitet u Minesoti sprovodi tri studije, uključujući jednu sa remdesivirom za ozbiljno obolele pacijente. U drugoj studiji lek hidroksihlorohin biće davan osobama koje su bile izložene koronavirusu jer na primer žive u istoj kući sa pacijentom, kako bi videli da li lek može da spreči širenje zaraze na tu osobu. Treća studija će koristiti stari i bezbedan lek pod nazivom losartan, koji se obično daje kod visokog pritiska, da bi se videlo da li može da spreči da srednje težak tok bolesti ne pređe u ozbiljan. Taj lek blokira receptore koje virus koristi da bi se ubacio u ćeliju, pa istraživači misle da bi to moglo da ga zaustavi ili da bar uspori bolest.

“Pokušavamo da postavljamo pitanja usred ove zabune, i svega što se događa: Da li ovi lekovi pomažu ili ne”, kaže dr Šaker. “Ako ne, onda idemo dalje”.

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je “samoizolacija” i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus

KORONAVIRUS:

“KUĆNA IZOLACIJA” – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane

RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi

ŠTA ZNAČI IMATI “KONTAKT” SA ZARAŽENIM?