Prolaze dani u izolaciji. Iako su se neki odavno, i pre nego što je proglašena pandemija koronavirusa, navikli na život „u četiri zida“, neki drugi se možda čak i po prvi put suočavaju sa tim novim načinom života.
Brojni saveti i preporuke ovih dana su se delili na temu kako da što bolje podnesemo vreme kod kuće i kako da se prilagodimo novonastalim okolnostima.
„Na neke to deluje fobično, mogu se osećati u izvesnom smislu zarobljeno. Ali da bismo imali život u kojem ćemo ponovo imati socijalnu komunikaciju, moramo prvo da ga sačuvamo. Ta ljubav i nagon prema životu moraju da prevladaju“, rekla je Slavica Đukić Dejanović, ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku i neuropsihijatar za Kurir.
Za one koji krše mere zabrane kretanja i nisu prihvatili novonostale okolonosti, odnosno nisu se suočili sa pretnjom da im je život u opasnosti, kao i životi onih koje voli i koji su mu bliski, ona kaže da nemaju fiziološku dozu straha.
„Osobe koje se bahato odnose prema merama stručnjaka nisu svesne opasnosti, nemaju dovoljnu zdravstvenu kulturu i pismenost“, ističe ona.
Za početak, kaže da bismo sebi mogli da budemo najveći neprijatelji ako krenemo da razmišljamo na ovaj način: „Eto, sad sam u ovim godinama zatvoren u četiri zida, strašno“.
„To može dovesti do lupanja srca, nepravilnog disanja, grčeva u mišićima, ali i do malih, srednjih ili većih paničnih napada. Oni koji ulaze u takva stanja prvo bi trebalo da nauče da opuste mišiće, da ruke i noge ne budu u grču, da dišu pravilno – 15 minuta dubokog udisanja i izdisanja, a potom i da prisile sebe da misle na nešto konkretno, ali emotivno neutralno“, savetuje Đukić Dejanović.
„Uvek možemo da pozovemo nekog s kim se dugo nismo čuli, a ko nam je prijatan, da pročitamo nekoliko tekstova koji će da skrenu pažnju, da uradimo neke kućne poslove, kao na primer da odvojimo kašičice za goste od onih koje svaki dan koristimo i slično“, dodaje ona.
Prema nekim istraživanjima iz Kine, izolacija kojoj je bilo izloženo tamošnje stanovništvo, dovelo je brojnih razvoda i raskida emotivnih veza. Iako se sada pojedini bračni ili emotivni partneri susreću sa činjenicom da najveći deo dana ili gotovo ceo dan provode zajedno, pa i drugačije reaguju, Slavica Đukić Dejanović kaže da su u toj situaciji neophodne dve stvari – tolerancija i kontrola impulsivnosti i sopstvenog osećaja neugodnosti.
„Često se dešava da partneri koji su godinama u zajednici provode malo vremena zajedno preko dana, pa duži zajednički boravak može otvoriti pitanja za koje nije bilo vremena. Sposobnost tolerancije ljudi u izolaciji je manja jer nemaju zadovoljene uobičajene radne, emotivne i druge potrebe. Impulsivnost i loša kontrola sopstvenog osećaja neugodnosti mogu isprovocirati neke akumulirane probleme“, kaže ona.
Ipak, dodaje, neće je ni čuditi da broj novorođenih beba bude i nešto veći.
„U ovakvim okolnostima ima više i ljubavi i mržnje. Volela bih da nam poraste natalitet. Ali ne da u tom segmentu ličimo na Kineze, već u pogledu discipline suzbijanja epidemije“, kaže Slavica Đukić Dejanović.
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
Tagovi
Luka
Sad je prilika da se poprravi demografska slika Srbije.Navalite ljudi u zatvorenim stanovima.