Kako izolacija može uticati na fizičko i mentalno zdravlje i zašto je važno da “jedni drugima čuvamo leđa”

1
Foto Profimedia

Dok se pandemija Covid-19 nastavlja, milioni ljudi širom sveta su odsečeni od društva.

Osim neugodnosti zbog rada od kuće ili nemogućnosti odlaska u barove, restorane ili bioskope, stručnjaci su, međutim, otkrili da socijalna izolacija može imati dubok uticaj na fizičko, ali i mentalno zdravlje ljudi.

Dugotrajna izolacija čak povećava rizik od prerane smrti. To se naziva “socijalnom recesijom” koja bi odgovarala bilo kojem ekonomskom padu, takođe uzrokovanom rastućom pandemijom i može imati duboke fizičke i psihološke efekte, piše Gardijan.

“Ljudi koji su više socijalno povezani pokazuju manje upala, obrnuto, ljudi koji su više izolovani i usamljeni pokazuju više pojačanih hroničnih upala. Hronična inflamacija podrazumevala je razne hronične bolesti”, rekla je Džilijan Holt-Lunstad, profesorka psihologije i neuronauke na Brijam Jang Univerzitetu.

„Takođe imamo dokaze da je to povezano sa kardiovaskularnim funkcijama poput krvnog pritiska, otkucajima srca, cirkulišućim hormonom stresa. To je povezano i čak sa starenjem ćelija”.

Širom sveta, barovi i restorani su zatvoreni, zatvorene su škole, starijim ljudima je obavezan boravak u kući, što je jedna od najstrožih mera. Francuska je već ograničila izlaske u supermarkete, apoteke i radna mesta – ako rad od kuće ne bude opcija, dok je Nemačka zatvorila mesta za bogosluženje, igrališta i prodavnice koje nisu neophodne.

Istraživanje Holt-Lunstad daje pogled na to šta društvena izolacija tokom godina može da učini telu. Ispitala je podatke širom sveta kako bi proučila efekte koje je imala na ljudi koji su socijalno izolovani, usamljeni ili žive sami.

“Usamljenost povećava raniju smrt za 26%, socijalna izolacija za 29%, a život samca za 32%”.

Holt-Lunstad nije otkrila da je jedan uzrok smrti bio češći od drugog. Rizik od svakog uzroka smrti – uključujući bolest srca, rak, moždani udar, problem rada bubrega – povećava se u izolaciji. Period od nekoliko nedelja u izolaciji ne bi trebalo da dovede do zapaljenja i rizika od kardiovaskularnih problema koje je opisala Holt-Lunstad. Međutim, ljudi još uvek mogu da vide uticaj na njihovo zdravlje.

“Imamo dokaze da ovi [periodi kraće izolacije] mogu imati neposredne i kratkotrajne vrste efekata na našu fiziologiju. Ali, na primer, ako vam je krvni pritisak akutno povišen, to će imati drugačiji efekat od onog ako vam je krvni pritisak hronično povišen”, rekla je Holt-Lunstad.

Jedan od razloga zašto ljudi mogu patiti u socijalnoj izolaciji je taj što nam lični odnosi mogu pomoći da se nosimo sa stresom, rekla je Holt-Linstad. „Na primer: neprekidna nesigurnost šta se trenutno događa u svetu, odgovor vašeg tela na to može se razlikovati. Zavisno od toga u kojoj se meri osećate kao da posedujete resurse koji su vam potrebni da se nosite s tim. A to u velikoj meri može zavisiti od toga da li se osećate kao da imate u životu druge na koje se možete osloniti. Da imate nekoga ko vam čuva leđa ili na koga možete računati ili sa kim možete to proći zajedno”.

Drav Kular, lekar i istraživač Vejl Kornel bolnice u Njujorku, rekao je da kratki periodi izolacije mogu izazvati porast anksioznosti ili depresije “u roku od nekoliko dana”. „Evoluirali smo u društvena bića. Tokom čitave istorije čovečanstva, ljudi su bili u porodičnim strukturama, ljudi su bili u grupama, evoluirali smo i oslanjamo se na tu interakciju sa drugim ljudskim bićima”, objasnio je.

„Dakle, kada nemamo to, velika je praznina. To je nešto što je čvsto uvreženo u to ko smo mi kao bića”, kaže Kular, koji je naglasio da je sprečavanje socijalnih okupljanja neophodno, kao i da ljudi imaju mnoge mogućnosti da ostanu povezani.

Kular je rekao da slanje SMS-a, videopozivi ili čak telefon mogu potencijalno da pomognu u otklanjanju osećaja izolacije ili usamljenosti. „Tehnologija nije savršena zamena. Fizički kontakt, biti licem u lice sa ljudima, postoje razne vrste suptilnih socijalnih znakova na koje se oslanjamo, koji su ugrađeni u nas generacijama i milenijumima “, rekao je. “Mislim da je bogatiji format, verovatno i bolji – pa je telefonski poziv bolji od teksta, video konferencija verovatno bolja od telefonskog poiva”.

Stariji ljudi koji su više izloženi riziku od Covid-19 mogu biti manje tehnološki pismeni. Možda neće moći da uspostave video konferencijski poziv ili čak pošalju tekstualnu poruku.

Kular je rekao da je važno uveriti ih da im je pomoć blizu. “Pazimo na ljude koji su najugroženiji”, rekao je.

“Pobrinite se da razumeju da postoje ljudi koji i dalje paze na njih sa kojima su povezani”.

1 KOMENTAR

Comments are closed.