Da li Hrvatska i Slovenija predstavljaju „lažne podatke“, ili samo merimo različito: Kako je brojanje preminulih postalo svetski problem

Na svetu su izvesne samo dve stvari – smrt i porez – a neko bi dodao i brojevi. Dva je uvek dva. Međutim, kao što je mnogo stvari konfuzno tokom pandemije koronaviursa, čak i nešto na prvi pogled tako prosto, kao što je brojanje zaraženih i umrlih od posledica COVID-19 nije jednostavno, niti do kraja precizno, prenosi Gardijan.

Pandemija koronavirusa pokazuje nekoliko poteškoća u brojanju, izveštavanju i modeliranju podataka o broju umrlih. Svakako, najvažniji problem je – koliki je stvarni broj ljudi koji su zaraženi virusom? To je praktično nemoguće utvrditi, osim u malo verovatnom scenariju, neprekidnog masovnog testiranja celog stanovništva.

Tako je, recimo, doktor Branislav Tiodorović u emisiji „Prva tema“ na TV Prva rekao da Hrvatska i Slovenija „prikazuju lažne podatke“ o broju zaraženih i preminulih.

Sa druge strane, epidemiolog doktor Predrag Kon više puta je objašnajvao da poređenje podata između različitih zemalja nije moguće jer svi merimo i testiramo različito.

Pošto ne možemo sa sigurnošću znati ukupan broj zaraženih, međunarodna poređenja statistika takođe postaju komplikovana i zamršena. Recimo, da li Nemačka ima više zaraženih slučajeva od Velike Britanije samo zato što sprovodi masovno testiranje nad većim brojem ljudi i sistematično izveštava o rezultatima?

Ono što međunarodna poređenja čini komplikovanim jeste skup nedovoljno istraženih i nepoznatih faktora koji bi preciznije odredili osnovnu dinamiku infekcije. Na primer, očigledna karakteristika statistike broja zaraženih i umrlih je starosna struktura stanovništva – ukazujući na najugroženije starosne grupe. Međutim, poređenja koja se baziraju na zvanične podatke o starosnom profilu osoba – obično sa popisa stanovništva – predstavljaju samo trenutni prikaz u datom trenutku. Takva poređenja ukazuju da je Belgija u određenom periodu imala 512 preminulih na milion stanovnika među populacijom starijom od 80 godina, dok su Engleska i Francuska imale 219 i 232 smrtnih slučajeva na milion stanovnika, u isotm periodu i istoj starosnoj grupi. I ništa više.

Ipak, postoji mnogo suptilnijih karakteristika koje mogu doprineti boljem razumevanju same prirode koronavirusa. Recimo, postoje dokazi koji ukazuju na jaku povezanost između zagađenja vazduha i stope smrtnosti povezane sa COVID-19 . Ovo može da objasni zašto su koronavirusom teško zagađene velike industrijske oblasti kao što je Lombardija u Italiji ili provincija Hubei i grad Vuhan u Kini.

Ali čak i kada se fokusiramo na apsolutnu smrtnost – broj smrtnih slučajeva na određenoj lokaciji u datom trenutku – postoje problemi, a brojke mogu biti nelogične.

Može se dogoditi da određene države prikupljaju izvore iz više izvora koji koriste različite metode prikupljanja. Recimo, Engleska u statistiku broja umrlih od koronavirusa ne ubraja smrtne slučajeve van bolnice. Takođe, određene države iz statistike isključuju nepotvrđene slučajeve, a to su preminuli koji nisu testirani na koronavirus pre smrti.

Stvarni broj smrtnih slučajeva od koronavirusa verovatno nećemo saznati u skorije vreme. U ovom trenutku je važno prihvatiti ćinjenicu da brojke nisu potpuno usklađene. Važno je i da naučna zajednica napravi konsenzus i omogući pravovremenu integraciju različitih izvora informacija, istu metodologiju i njuhovu doslednu primen, kako bismo imali preciznu statistiku i informacije koje bi pomogle da saznamo više o prirodi koronaviursa.

KORONAVIRUS:

„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane

RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi

ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…