O Holbruku i Kristoferu Hilu, o Đinđiću i Miloševiću, o Deda Avramu i Madlen Olbrajt, o Dodiku i Dejtonu, o Kosovu i bombardovanjima, o Vučiću i onome ko će doći posle njega
Uroš Jovičić
Od "samo jednom se ljubi" do "zaljubim se pet-šest puta u roku od tri minuta" - Piše: Aleksandra Bubera
Nedeljnik.rs
Tri su faktora doprinela ovom "primanju" 2012.
Zoran Panović
Član legendarnog benda EKV priča o danima sa MIlanom Mladenovićem i Magi, šta mu je dao Nenad Čanak kada ga je pozvao u bend, kako je u Njujorku video raspad Jugoslavije na zavesi za kadu koju je kupila njegova tadašnja supruga, kako je bacio na ulicu Henrija Kisindžera, a spasio od ulice mnoge zemljake pobegle iz rata u SFRJ i o svom pronalasku kojim je ujedinio bendove Springstina, Madone, Bouvija i mnoge druge
Branko Rosić
Knjiga "Krajina 1991. – 1995." Koste Nikolića, objavljena je u Zagrebu, kod hrvatskog izdavača, a na srpskom jeziku. Reakcije u hrvatskoj javnosti bile su dvojake (u najmanju ruku), od publikacija poput "Hrvatskog tjednika" koji je knjigu nazvao "novom Pupovčevom velikosrpskom bljuvotinom", pa do magazina "Express" koji je objavio delove knjige uz isticanje naslova "Kako su ratovali srpski 'oslobodioci'
Veljko MiladinovićNekada je Balkan bio zaleđe Bosfora i Dardanela, pa je bio bitan. Danas Amerika i NATO kontrolišu najveći deo Mediterana, najveći deo Crnog mora, imaju svoje saveznike u čitavom tom regionu. Ponavlja se pitanje – šta je onda njihov cilj na Balkanu...
Uroš Jovičić
Ubistvom Slavka Ćuruvije počela je terminalna faza devedesetih, a sudski epilog za ovo ubistvo mogao je da bude konačni ključ koji će zatvoriti mračna vrata
Veljko Miladinović
Čarter urugvajskog ratnog vazduhoplovstva Fairchild FH-227D registarskih oznaka FAU 571 12. oktobra poleće iz Montevidea, jednu noć mora stati u gradu Mendoza u Argentini (zbog lošeg vremena nad Andima), sutradan nastavlja put za Santijago de Čile, ali se zbog neverojatne navigacijske greške stropošta u Andama s pet članova posade i 40 putnika među kojima 19 igrača ragbija amaterskog Old Christians Cluba - Piše: Drago Pilsel
Nedeljnik.rs
Zato su mu ljudi pisali, možda i smatrajući da on nije dovoljno informiran o stanju u zemlji
Nedeljnik.rs
Ćuruvija je, inače, imao obezbeđenje, ali su se njegove kolege sećale da – pošto je bilo ratno stanje, usred bombardovanja – njegovo obezbeđenje nije moglo da bude naoružano
Veljko Miladinović
Dok je Nemačka duboko zadirala u Poljsku i pripremala bombardovanje Varšave, francuske trupe su se zajedno sa britanskim ekspedicionim snagama grupisale oko Mažino linije. Bitka na dva fronta mogla bi da predstavlja problem za Vermaht u ovako ranoj fazi rata, stoga je Hitler morao da odloži sukob sa Saveznicima što je više mogao. Počeo je sedmomesečni period u istoriji poznat kao "Lažni rat"
Vukašin Karadžić
Pre nego što će postati gotovo dvovekovna oaza mira, alpska konfederacija prošla je kroz petovekovni pakao ratova i sukoba
Željko Pantelić
Italija je tada bila mrska zemlja koja otima ono što je naše (Trst). Uostalom, Italijani su "naše" proterivali i maltretirali decenijama unatrag, i nikada im nećemo zaboraviti i nikada im nećemo oprostiti. Svega nekoliko godina kasnije, Trst je ponovo postajao naš, ali na druge načine. Svega nekoliko godina kasnije, Radio Rijeka je emitovao melodije sa novoosnovanog festivala u Sanremu za čitavu zemlju
Marko Prelević
"Pitomiji medu takvim roditeljima sa visine znalca se odnose prema 'neinformisanom' doktoru, a agresivniji ga direktno optužuju za saradnju sa 'farmakomafijom'"
Ana Mitić
Po dolasku u Aušvic Žizela Perl se prvo bavila svim vrstama pružanja medicinske pomoći, ali nakon što je doktor Mengele saznao za njenu akušersku specijalnost, ubrzo je dobila zaduženje da prati trudnoće i lično ga obavesti čim posumnja da bi neka od trudnica mogla nositi blizance. Tajnim noćnim abortusima i porođajima pokušavala je da spase što više žena
Ognjen Terzin
Ankete o tome tko je najveći Hrvat, najveći Srbin i najveći Jugoslaven svih vremena pokazuju da se on nalazi na vrhu ili pri vrhu. I 44 godine poslije njegove smrti, on je u narodu (ne i među političarima) i dalje tretiran daleko više kao pozitivna nego kao negativna figura povijesti naših naroda i narodnosti - Piše: Dejan Jović
Nedeljnik.rs
Ubistva s kraja devedesetih, terminalne faze Miloševićevog režima, imaju neke zajedničke crte koje će za života ove generacije biti ožiljak na ovoj državi
Veljko Miladinović
Američke i savezničke mere su vrlo konkretne – naoružanje za rat protiv Rusije, ali mora da postoji i rezervni plan za slučaj da ukrajinska odbrana posrne, da se od priča o pobedonosnoj tzv. kontraofanzivi do Azovskog mora pređe u odbranu i možda čak povlačenje. Zasada situacija na frontu nije toliko loša po Ukrajince, ali zašto se u NATO-u govori o riziku od velikog rata?
Aleksandar Radić
Švajcarci su po svojoj prirodi izolacionisti, ubeđeni da su izabrani narod, u stalnoj fobiji da su okruženi neprijateljima i da se kuju zavere u Evropi protiv njih. Nekada su to bili habzburški carevi, pruski vladari, burbonski kraljevi, rimske pape, a danas je to "strašna" EU koja bi želela da nametne svoja pravila "slobodarskoj" i "nepokorenoj" Švajcarskoj
Željko Pantelić
Oko Aleksandra Tišme se nikada nije stvorila atmosfera obožavanja koja je ostala rezervisana za Pavića, Crnjanskog, Pekića, Kiša... Zašto je to tako? - Piše: Vladimir Gvozden, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu
Nedeljnik.rsStranica 10 od 171
