Marko Vidojković u razgovoru za Nedeljnik povodom izlaska novog romana „Četres prva“ (Laguna) govori o tome šta je za njega tema Drugi svetski rat, kako on gleda na naše istorijske podele, kako je bilo pisati roman u situaciji u kojoj se našao…
***
Da ne „spojlujemo“ previše, ako si u nekoj slici mogao da ujediniš srbokomuniste iz devedesetih i odgovarajuće neočetnike, onda bi to bilo u načinu na koji je u romanu hendlovan Tito; svakako je „iz ugla istorijske čitanke“ zanimljiva i nebitnost likova poput Tita ili Rankovića (pa i Draže) u ovoj priči. Da li, ipak, ima tu i neke tvoje istorijske poruke?
Tito je bio ključni element u romanu „E baš vam hvala“. Njegov klon je pozvao narode i narodnosti rasturene Jugoslavije na ustanak. Tito je bio ključni faktor i u Narodnooslobodilačkoj borbi, naravno da je morao da se nađe i u „Četres prvoj“. Neću da spojlujem o tome kako se uklopio u revoluciju koja dolazi iz komunističke budućnosti, ali mogu da kažem kakvo je moje mišljenje o tom istorijskom liku. Reč je o diktatoru. Već samo postojanje diktatora na čelu države, bio to Tito, Staljin ili neki treći njima sličan, u direktnoj je suprotnosti sa osnovnim načelima komunizma.
Josip Broz Tito bio je prosvećeni apsolutista i dokaz da srpski narod najlakše funkcioniše uz autoritarnog vođu, što neizbežno vodi u civilizacijsko nazadovanje. Ako je vođa manijak, imamo ovo sad. Ako je vođa Tito, imamo SFRJ, ali SFRJ se posle njegove smrti brzo raspala. Ako bismo merili Titov istorijski učinak, on je, rekao bih, više pozitivan nego negativan, svakako nije idealan. Od celokupnog komunističkog vaspitanja, a unuk sam četvoro komunista i sin dvoje, najviše mi je išlo na nerve idolopoklonstvo Josipu Brozu. Nije mi delovao kao ljubičica, delovao mi je distancirano, mutavo i strogo, a kad sam napunio pet godina delovao je mrtvo, jer je to i bio.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 5. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
