Pravo ogledalo dosadašnje industrijske politike jeste stanje u kome su srpska javna i državna preduzeća. Njihovi poslovni rezultati nikako ne podržavaju nastavak državnog upravljanja privredom. Kao „primer za primer“ najčešće se navodi Elektroprivreda Srbije, kojoj je godinama dodeljivano mesto „princeze“ i „motora“ srpske ekonomije, a ta kompanija služi kao poligon političkog kadrovskog iživljavanja i neukog devastiranja što je dovelo do enormnih poslovnih gubitaka merenih milijardama evra i izgubljenog razvojnog tempa i razvojnih ciljeva.
EPS je samo vrh ledenog brega, koje god preduzeće u državnom vlasništvu da se posmatra bilo je žrtva državnog intervencionizma, pogrešnog planiranja i naopakog upravljanja. Najupečatljivija karakteristika dosadašnje industrijske politike u Srbiji je – korupcija. Po analizama koje prave sve relevantne svetske institucije (MMF, Svetska banka, EBRD, rejting agencije), Srbija je godinama među visoko korumpiranim državama u svetu i vrlo slabo napreduje u smanjenju korupcije.
Specijalizovana organizacija Transparency International u najnovijem godišnjem izveštaju (s početka februara) rangirala je Srbiju na 116. mesto (od 182 posmatrane zemlje) i dodelila joj skromna 33 (od mogućih 100) boda. To je dva boda manje nego prethodne godine i najlošiji je rezultat još od 2004. godine. Po tom rezultatu Srbija je devet bodova ispod svetskog proseka i čak 29 bodova ispod proseka Evropske unije.
Srbija je prvi put rangirana iza Bosne i Hercegovine (34 boda), a u Evropi iza nje su samo Belorusija (31), Turska (31) i Rusija (22 boda). Teško je kvantifikovati koliko je tačno novca završilo u korupcionaškim mrežama, ali kad se saberu sva ulaganja i subvencije države u industrijsku politiku i stave u odnos s isplaćenim koruptivnim procentima dolazi se do sume koja se meri milijardama evra.
To je cena koju poreski obveznici u Srbiji plaćaju za dosadašnji model industrijske politike. Beograd na vodi, auto-putevi, železničke pruge, fudbalski stadioni, deponije, postrojenja za prečišćavanje vode, koncesije kineskim partnerima, subvencije za reindustrijalizaciju, EXPO… samo su neki od državnih projekata koji su potvrdili strukturne manjkavosti industrijske politike, niskog kvaliteta državnog intervencionizma i amaterskog upravljanja privredom.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 26. FEBRUARA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
