Čak deset sati pre nego što je trebalo da prođe pored njih, vernici su već zauzimali mesta duž trase kojom će papa Lav XIV proći na svom kratkom putu do Sagrade Familije, kako bi blagoslovio čuvenu baziliku Antonija Gaudija.
Posle dugog iščekivanja, večeras će, 144 godine nakon početka gradnje, papa blagosloviti nedavno završenu centralnu kulu bazilike u prisustvu članova španske kraljevske porodice, premijera i stotina biskupa.
Završetkom Kule Isusa Hrista, najviše od ukupno 18 kula hrama, bazilika je dostigla svoju konačnu visinu od 172,5 metara. Time je postala ne samo najviša crkva na svetu, već i najviša građevina u Barseloni. Baziliku je još 2010. godine posvetio papa Benedikt XVI.
Ramon i Marisa iz L’Hospitaleta de Ljobregata, ogrnuti zastavama Vatikana, bili su među onima koji su stigli veoma rano kako bi upili atmosferu.
„Mi pripadamo generaciji pape Jovana Pavla II, a Lav nas mnogo podseća na njega“, rekla je Marisa. „Veoma smo srećni što je došao u Barselonu.“
Ramon kaže da ga Sagrada Familija svaki put naježi.
„Gaudi zaslužuje da bude proglašen za sveca samo zato što je izgradio ovo“, dodala je Marisa. „To je božansko delo.“
Nekoliko ulica dalje, Rosmira Pasadis iz Venecuele rekla je da je ponela voće i vodu kako bi izdržala dugo čekanje.
„Ovaj papa je veoma harizmatičan i ima dar da komunicira, posebno sa mladima“, rekla je a prenosi Gardijan.
„Njegova poseta mi je važna ne samo zato što sam katolkinja, već i zato što se nadamo da će pozvati na oslobađanje političkih zatvorenika u Venecueli i podržati našu borbu za slobodu.“
Grad gotovo stao zbog mera bezbednosti
Pojačane mere bezbednosti, koje uključuju zatvaranje više metro stanica i ulica, gotovo su zaustavile život u gradu, dok je pristup samoj Sagradi Familiji dozvoljen isključivo zvanicama sa pozivnicama.
Uprkos tome, obližnje prodavnice suvenira dobro su poslovale, prodajući uspomene sa likom pape zajedno sa uobičajenim izborom suvenira posvećenih Gaudiju.
Policija procenjuje da će oko 70.000 ljudi stati duž rute kojom će papa proći. To je manje nego tokom njegove posete Madridu, a znatno manje od oko 650.000 ljudi koji su prošlog meseca izašli na ulice Barselone da dočekaju fudbalere FK Barselone posle osvajanja španskog prvenstva.
Sto godina od smrti „Božjeg arhitekte“
Današnji dan obeležava stotu godišnjicu smrti Antonija Gaudija, kojeg je njegov biograf Gijs van Hensbergen opisao kao „čoveka sa srednjovekovnom dušom i avangardnim umom“.
Često nazivan „Božjim arhitektom“, Gaudi je poslednjih dvanaest godina života u potpunosti posvetio radu na Sagradi Familiji.
U vreme kada su se mnogi stanovnici Barselone udaljavali od religije, želeo je da stvori crkvu namenjenu svima – „Bibliju isklesanu u kamenu“. Zato se među tradicionalnim religijskim motivima nalaze prikazi običnih ljudi i scena iz svakodnevnog života.
Prema istoričaru industrije Džejmsu Dueu, Sagrada Familija zamišljena je kao način da se radnička klasa Barselone vrati katoličkoj veri, udalji od anarhističkog nasilja i antiklerikalizma koji su obeležavali grad, ali i kao svojevrsni čin iskupljenja za grehe njegovih stanovnika.
Papina poseta ispunjena simbolikom
Blagoslov kula predstavlja završni događaj papine posete Barseloni.
Tokom boravka sastao se sa katalonskim predsednikom Salvadorom Iljom, posetio zatvor najvišeg stepena obezbeđenja, molio krunicu u manastiru Monserat i uputio apel za jedinstvo Katalonije, govoreći na španskom i katalonskom jeziku.
Iako je bazilika dostigla svoju konačnu visinu, završetak monumentalne Fasade slave, glavnog ulaza u crkvu, očekuje se tek za desetak godina.
Nakon toga ostaje izgradnja kontroverznog velikog stepeništa, projekta koji bi, u zavisnosti od konačnog rešenja, mogao da zahteva preseljenje između 1.000 i 10.000 stanovnika.
Da li je ovo zaista Gaudijeva vizija?
Rasprava o tome da li današnja Sagrada Familija zaista odgovara Gaudijevoj prvobitnoj zamisli traje već decenijama.
Još 1965. godine grupa umetnika i arhitekata, među kojima su bili Le Korbizje, Rikardo Bofil i Žoan Miro, zatražila je obustavu radova na bazilici.
Tvrdili su da „osrednji naslednici koriste Gaudijevo ime kako bi ostavili sopstveni trag, na štetu njegovog originalnog dela“.
S druge strane, glavni arhitekta današnjih radova Đordi Fauli smatra da je Gaudi bio svestan da za života neće videti završetak hrama.
Prema njegovim rečima, ostavio je dovoljno detaljnih nacrta i uputstava – uprkos tome što su neka kasnije izgubljena ili uništena – da njegovi naslednici mogu verno ostvariti njegovu viziju.
Hoće li Gaudi postati svetac?
Otvoreno ostaje i pitanje Gaudijeve beatifikacije.
Prošle godine papa Franja odobrio je dekret kojim je arhitekta proglašen „časnim slugom Božjim“ (venerabilis), što predstavlja jednu od prvih faza na putu ka proglašenju za sveca u Katoličkoj crkvi.
Sagradu Familiju godišnje poseti oko pet miliona ljudi, koji za ulaznicu plaćaju najmanje 26 evra, što baziliku čini i veoma značajnim izvorom prihoda za Crkvu.
Ako Gaudi jednog dana bude beatifikovan, ovo mesto moglo bi da postane ne samo jedna od najpoznatijih turističkih atrakcija sveta već i veliko hodočasničko odredište.
Ipak, direktor organizacije Visit Barcelona, Mateu Ernandes, naglašava da grad prvenstveno ostaje sekularan.
„Barselona sada ima globalni simbol ravan Ajfelovom tornju, Tadž Mahalu ili egipatskim piramidama“, rekao je.
Tokom gotovo jednog i po veka otkako je počela izgradnja Sagrade Familije, Barselona je ostala grad koji je češće birao pobunu nego molitvu. Vreme će pokazati da li će poseta pape Lava uspeti da deo tog buntovnog duha vrati na put vere.
Tagovi
