***
Igranje sa istorijom je kod nas često „opasno“, mnogo je istorijskih svetih krava u koje se ne dira. Misliš li da je lekovito za naše društvo – gde se fikcija više nego često čita kao istorijska čitanka – poigravanje sa istorijskim autoritetima i događajima? Možda nam ne bi bio potreban vremeplov (kao u romanu) da smo na vreme naučili da se zezamo sa istorijom?
Obožavao sam istoriju, obožavam je i danas. Puno vremena provodim gledajući istorijske dokumentarce na Jutjubu. U osmom razredu osnovne dobio sam diplomu „Svetozar Marković“ za odličan uspeh i zalaganje iz istorije, hteo sam čak da upišem istoriju posle srednje, ali bila je 1994. i ja sam bio kreten, pa sam upisao Pravni.
Problem sa istorijom je to što ona obuhvata sve što se ikad dogodilo, a dosta toga je dosadno ili netačno interpretirano, tako da pratim samo ono što me iz istorije zanima. Drugi svetski rat mi je omiljen, jer smo u osnovnoj bili indoktrinirani idealizovanom partizanštinom, da bi se 1990. sve promenilo. U naš život su na velika vrata ušli četnici, naprasno i neopravdano idealizovani sve do danas.
Srbi obožavaju da se dele po svaku cenu i nema mnogo njih koji su spremni da sagledaju pozitivne i negativne strane partizanskog i četničkog pokreta. Ja sam, kroz zezanje, kao što ti kažeš, to u ovoj knjizi pokušao. Glavni junak je četnik. To je jedno divno ljudsko biće, antifašista, patriota. Siguran sam da je bilo puno takvih u Jugoslovenskoj vojsci u otadžbini. Svakako je zabavnije da iz ugla jednog takvog tipa čitamo o onome šta su četrdeset prve, ne samo u Jugoslaviji već i u svetu, priredili specijalci JNA iz budućnosti. Nije isključeno da ću se i ubuduće baviti Drugim svetskim ratom, na neki drugi način, u nekoj drugoj formi.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 5. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
