Zašto projekcija privrednog rasta od tri odsto za 2026. godinu sugeriše da je Srbija dosegla limit dosadašnjeg modela, kako rešiti hronične dugove „Puteva Srbije“ i sprovesti najavljeni skrining finansija Beograda, i kako trka zarada i produktivnosti utiče na buduću konkurentnost zemlje – samo su neka od pitanja na koja
u ekskluzivnom intervjuu za Nedeljnik odgovara Lev Ratnovski, šef
kancelarije MMF-a u Srbiji.
***
Najnoviji izveštaj o PCI aranžmanu koji Srbija sprovodi sa MMF-om skreće pažnju na akumulirane docnje u državnom preduzeću „Putevi Srbije“, dok je Vlada najavila „skrining“ finansija Grada Beograda iz istog razloga. Zašto se pitanje docnji vratilo na dnevni red razgovora između Vlade, Narodne banke i MMF-a, i kako gledate na ovaj problem u pogledu finansija državnih preduzeća i lokalnih samouprava?
Docnje su važan pokazatelj kvaliteta funkcionisanja javnih finansija. Čak i kada su relativno male, one mogu zamagliti pravu fiskalnu sliku, zakomplikovati finansijsko planiranje u javnom sektoru i uticati na pružanje usluga.
U Srbiji su danas docnje na republičkom nivou koncentrisane u državnom preduzeću „Putevi Srbije“ (PS), što je posledica hroničnih problema s likvidnošću. Rešavanje ovog problema zahteva pristup zasnovan na tri stuba.
Prvo, pooštravanje kontrole nad operativnim obavezama. PS su odgovorni za regionalne puteve, ali povremeno održavaju radove na lokalnim putevima, što je nekada neophodno, ali nije njihova osnovna nadležnost. Bez jasnog određivanja prioriteta i čvrstih ex-ante odobrenja, takve preuzete obaveze mogu premašiti raspoloživa sredstva. Razjašnjavanje nadležnosti, pooštravanje procedura izdavanja odobrenja i povećanje transparentnosti u odabiru radova na putevima važni su za obuzdavanje rizika i sprečavanje pojave novih docnji.
Drugo, povećanje prihoda. Godišnja indeksacija putarina na auto-putevima i probno uvođenje naplate putarine za kamione na obilaznici oko Beograda, što se kasnije može proširiti na druge glavne regionalne puteve, predstavljaju pozitivne korake. Postoji dodatni prostor za bolju komercijalizaciju zemljišta pored puteva koje je u vlasništvu PS kroz servisne zone, logističke centre, kao i energetske ili digitalne infrastrukturne projekte.
Treće, identifikacija i izmirivanje postojećih docnji. Kada se radi o PS, neophodno je izraditi popis svih docnji, obezbediti pouzdano izveštavanje i definisati strategiju za njihovo izmirivanje sa preciziranim rokovovima. MMF pruža podršku vlastima u uspostavljanju tih sistema.
Što se tiče Grada Beograda, MMF obično ne sarađuje direktno sa lokalnim vlastima. Ipak, s obzirom na veličinu i značaj grada, veća transparentnost njegovog finansijskog položaja je očigledno poželjna. Opšte uzev, ukoliko bi se velika i relativno ekonomski snažna lokalna samouprava poput Beograda ikada suočila sa finansijskim pritiscima koji zahtevaju podršku iz republičkog budžeta, to bi pokrenulo legitimna pitanja o pravičnosti u odnosu na manje razvijene regione. Namera Vlade da naloži nezavisnu procenu trenutne i buduće finansijske pozicije grada je stoga primerena i predstavlja važan korak ka obezbeđivanju transparentnosti i očuvanju ukupne fiskalne stabilnosti.
CEO INTERVJU PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 26. FEBRUARA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
