Sutra, kada novi lider Laburista Endi Bernam zvanično otpočne svoj prvi radni dan na mestu premijera Velike Britanije, u Dauning stritu 10 sačekaće ga spisak urgentnih problema, piše Gardijan.
U trenutku kada Bernam preuzima funkciju od Kira Starmera, Britanija se bori sa političkim i ekonomskim izazovima, a pre svih posledicama globalnih ekonomskih šokova i dugogodišnjim slabim rastom životnog standarda.
Evo ključnih izazova pred novim premijerom, iz ugla analitičara Garidjana.
1. Resetovanje spoljne politike
Najveći neposredni izazov biće redefinisanje međunarodne pozicije Londona.
Bernama čeka finalizacija sporazuma sa Evropskom unijom o poljoprivredi i energetici, dok Brisel zauzvrat traži povlašćeni status za svoje studente, što bi budžet moglo koštati preko 100 miliona funti godišnje.
Istovremeno, odnos sa administracijom Donalda Trampa ulazi u neizvesnu fazu zbog neslaganja oko sukoba u Iranu. Bernam će morati da odluči da li će raditi na „lečenju“ transatlantskih odnosa ili će poslušati deo svojih poslanika koji zahtevaju veću distancu od Vašingtona.
2. Stabilizacija troškova života
Bernam je najavio da će odmah pokušati da obezbedi „predah“ domaćinstvima pogođenim krizom.
Njegov tim, predvođen savetnicom Mijatom Fanbule, razmatra radikalne poteze poput jednogodišnjeg zamrzavanja stanarina u privatnom sektoru i trajnog smanjenja cena autobuskog prevoza.
Ove mere dolaze u trenutku kada su realne plate decenijama stagnirale, a inflacija ostala iznad ciljanih nivoa. Pitanje je da li će Bernam ove korake finansirati kroz oporezivanje bogatstva ili novo zaduživanje, s obzirom na to da su javne finansije pod velikim pritiskom.
3. Reindustrijalizacija i uspon „mančesterizma“
Osnova Bernamove ekonomske agende je jačanje industrijske strategije u sektorima čelika, odbrane i energetike.
Njegova filozofija, poznata kao „mančesterizam“, temelji se na iskustvu obnove Mančestera putem privlačenja privatnih investicija u sektore visoke vrednosti.
Bernam želi da ovaj model, koji je transformisao sever Engleske, primeni na celu zemlju kako bi vratio birače koji su se okrenuli populističkim opcijama.
Ipak, kritičari upozoravaju na visoke cene energenata i globalnu konkurenciju kao glavne prepreke ovom planu, upozorava Gardijan u odvojenoj analizi ekonomskih izazova.
4. Radikalna decentralizacija vlasti
Velika Britanija je trenutno jedna od najcentralizovanijih zemalja grupe G7, što Bernam planira da promeni kroz najveći prenos moći u istoriji zemlje.
Planirano je uspostavljanje novog vladinog centra u Mančesteru i prenošenje poreskih nadležnosti na regionalne lidere.
Dok OECD smatra da bi decentralizacija mogla podstaći produktivnost, skeptici upozoravaju na nedostatak administrativnih kapaciteta u lokalnim samoupravama.
5. Problem nezaposlenosti mladih
Stopa nezaposlenosti među mladima dostigla je najviši nivo od izbijanja pandemije koronavirusa, što je direktna posledica pada poverenja poslodavaca.
Bernam će morati hitno da interveniše kako bi sprečio dugoročnu ekonomsku štetu po ovu populaciju, koja najviše oseća teret krize.
Biznis lideri kao jedan od uzroka navode i povećanje poreskih opterećenja, što otežava novo zapošljavanje u privatnom sektoru.
6. Fiskalne rupe i kriza komunalnog sektora
Nova vlada nasleđuje deficit od 4,7 milijardi funti u planovima za investicije u odbranu, što predstavlja ozbiljan fiskalni teret.
Istovremeno, Bernam se suočava sa krizom u kompaniji „Tems voter“ (Thames Water), kojoj je potreban hitno i skupo „spasavanje“.
Premijer će morati da odluči da li će dozvoliti privatnu dokapitalizaciju ili će pokrenuti postupak uvođenja specijalne državne uprave.
Ova odluka mogla bi odrediti budućnost javne kontrole nad vodovodom, energetikom i transportom u celoj zemlji.
7. Reforma političkog sistema i finansiranja
Bernamov plan za „drugačije bavljenje politikom“ biće testiran kroz predložene reforme finansiranja političkih partija.
Očekuju se amandmani koji uključuju ograničenje donacija, zabranu priloga u kriptovalutama i formiranje komisije za izbornu reformu.
Ovi koraci su deo šireg plana za uvođenje takozvanog Hilzborovog zakona, koji bi trebalo da poveća transparentnost i odgovornost institucija.
Transparentnost finansiranja biće ključna za vraćanje poljuljanog poverenja građana u politički sistem, piše Gardijan uoči Bernamovog prvog radnog dana u Dauning stritu.
Tagovi
