U prošli petak, na žurki, pričam sa jednim strancem na privremenom radu u Beogradu i Srbiji. Kaže mi da su mu gotovo svi roditelji koje je sretao tokom poslednjih tridesetak meseci koliko boravi ovde pričali o svojoj želji da im se deca školuju u inostranstvu. Upitao me je ko će na kraju ovde ostati. Naravno i da će sva ta deca i ostati u zemljama čijih su se amfiteatara dokopala. I oni koji nikada nisu sanjali univerzitete po svetu, kao keramičari, vodoinstalateri, vozači… takođe odlaze a kakvo je stanje dobro znaju svi kojima se nešto pokvarilo u kući.
O tom često razmišljam, pa i na loukost letovima, a na jednom od poslednjih pričao sam sa momkom čija je devojka dobila stipendiju u Nemačkoj a on ide da je poseti. Na tim loukost letovima vidim i one koji nisu dobili stipendiju već priliku da popravljaju cevi, upravljaju volanom kamiona, stavljaju pločice u kupatilu i kuhinji…
Pamtim gastarbajtere iz onog praistorijskog doba odlazaka u pečalbu. Onaj profani izgled sa šeširićem, her Žika iz „Žikine dinastije“. Takav izgled bio je profan ali je simbolizovao donekle pravu sliku dela te ekipe pečalbara zaglavljenih iz snova o parama koje će doneti kući kada se zauvek vrate, a većina nije jer su se deca rodila tamo daleko i tako dalje i tako dalje.
Ti šeširići, i neki malo opičeniji dres-kod, bili su slika osobe kojoj jeste Juga u srcu, ali mora pokazati dole Jugosima da je ipak uspela. Sećam se opičenog kaputa komšinice koja je na godinu dana otišla u Štutgart i odmah po povratku ga prošetala po kraju i samoposluzi.
Onda su devedesetih došli drugi gastarbajteri, jedna ekipa su bili urbani likovi pobegli od rata u Jugoslaviji, a drugi oni nesrećnici koje je taj isti rat oterao iz kuća. I poslednja ekipa gastosa kao intelektualaca, furaju laptopove na gejtovima, imaju sluške, završili su fakultete napolju, rade po sitijima u Londonu, Berlinu, Melburnu…
Prošle subote, nedugo posle napada na Iran, kao i iranskih raketa ka Emiratima, Kataru… pojavila se AI fotka naslova „U toku je evakuacija iz Dubaija“ na kojoj horde starleta u minićima i s „luj viton“ tašnama juri ka avionu za Beograd. Onaj ko je mislio da je ovo malo preterano dobio je demanti u ličnosti koja se javila kao dopisnica srpskog medija iz Dubaija. Zanimanje njeno je influenser, tako se uz geopolitičke i vojne stručnjake pojavila i nova profesija za analizu koja je ispričala šta se tu dešava.
Jer Dubai, takođe ima našu poslovnu dijasporu, inženjere, programere, hotelsko osoblje… ali je prva asocijacija oduvek bila starleta, influenserka, a tu je i onaj srpski hit „Ideš u Dubai“.
NOVI BROJ NEDELJNIKA JE OD ČETVRTKA, 5. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
