„Svet paralelnih stvarnosti“: Od Splita do Bleda, između „Pljuni i zapjevaj“ i „Ruže hrvatske“

Samit iz februara 1988, koji je briljantno vodio šef jugoslovenske diplomatije Budimir Lončar, bio je labudova pesma moćne titoističke diplomatije. Taj samit danas ne da nije istorijski, već ga niko i ne pominje. To je vreme između "Pljuni i zapjevaj, moja Jugoslavijo", i "Mojoj majci" (Ruža hrvatska). Ispalo je na kraju da postojanje jedne pesme maltene isključuje drugu

Psihološka biografija Josipa Broza: Narcis, hedonista, političar, rođen pod srećnom zvezdom – Čitajte u Nedeljniku

Kako je Tito postao jedan od dva najveća čoveka u istoriji ovih prostora - Čitajte u novom broju Nedeljnika

„Staljin i Mao vladaju u skromnim vojničkim surkama, a Tito obožava Christiana Diora“ – Čitajte u novom broju Nedeljnika

Ako bi Tita podvrgli doktrinarnoj analizi, kaže Đilas, on bi se pokazao – svakako više po kraljevskom načinu života nego po autokratskom načinu vladanja – kao jedan od najnedoslednijih, "najnekomunističkijih" upravljača

„Odnos prema ideologiji bio mu je kao žvaka – mogao ga je poprilično rastegnuti“: Boris Rašeta o Titu u novom Nedeljniku

"Elastičan, fleksibilan odnos prema ideologiji, garantira dulji opstanak u politici" - Psihološka biografija Josipa Broza

„Josip Broz self made man, čovjek koji sam sebe rađa“: Psihološka biografija Tita u novom Nedeljniku

Kut gledanja Tita bio je unaprijed zadan, pa je za života prikazivan kao natčovjek a poslije smrti, najčešće, kao nečovjek

Istina o dve Srbije: Srpski raskoli, nekad i sad ekskuzivno u letnjem dvobroju

Velika istorijska priča Milana St. Protića

„Miloševićev režim bio je najgori period u srpskoj istoriji“: Branko Milanović za novi broj Nedeljnika

O budućnosti, Americi i Kini, Marksu i Fukujami, intelektualcima u politici, Jugoslaviji i njenom nasleđu... Razgovarao Ivica Mladenović

Šapićev krstaški rat protiv „Jugoslovena“ i „jugoslovenstva“ – Čitajte u novom broju Nedeljnika

Čovek (od) reči, koji je poznavao zlo: Umesto In memoriama, Ivan Ivanji

Kako nismo napravili supersonični avion: Analiza Aleksandra Radića u novom Nedeljniku

Maršal Tito na proslavi trideset i pete godišnjice postojanja RV i PVO maja 1977. odobrio je da se u VTI u Žarkovu pokrene rad na letelici maksimalne brzine od oko 1,5 M. U to vreme jugoslovenske ambicije bile su da ovladaju proizvodnjom borbenog aviona taktičko-tehničkih odlika kakve su imale letelice iz vodećih zemalja sveta

„EI je živela zahvaljujući zabranjenom uvozu elektronike i izvozu na klirinško tržište“: Sony u Jugoslaviji

Sećanje direktnih aktera Miškovića i Spasojevića odudara od kasnijih (pa i današnjih) nostalgičnih tumačenja da je EI imala vrhunsku tehnologiju i da je zaostajala za najvećim svetskim proizvođačima u oblasti elektronike za samo jedan tehnološki ciklus

Sony u Jugoslaviji: Niška avantura Akija Morite

Kako je jedan od direktora „Jugoslavija komerca“ doveo 1989. godine legendarnog osnivača japanske kompanije Sony u Jugoslaviju

Bugarski turisti, sir, kajmak i desetak hiljada radnika: Kako je Morita dočekan u Jugoslaviji

Najzanimljiviji deo Moritine posete Jugoslaviji bio je u Elektronskoj industriji u Nišu

„Dičimo se i pobedom nad fašizmom 1945. ali se ignoriše vrhovni komandat pobedničke vojske – Tito“: Analiza Zorana Panovića

Obeleženo je četvrt veka od nacionalne traume – NATO agresije na Srbiju

„Bolje rat nego pakt. Bolje grob nego rob“: Kako je Beograd pre 83 godine promenio istoriju Jugoslavije

Kultni jugoslovenski crveni kiosk mogao bi da „oživi“ kao set Lego kocki

Kiosk K67 predstavlja jedan od simbola socijalističke Jugoslavije

„Ironijom istorije, Milošević je bio u pravu“: Priča o knjizi koja je uzburkala Hrvatsku – Čitajte u Nedeljniku

Treba se podsetiti da je Milošević 25. juna 1990. u Skupštini Srbije rekao da transformacija Jugoslavije u konfederaciju nije moguća u okviru postojećih administrativno određenih granica između republika

Tito je bio „narodni vladar“, a „narod“ je smatrao da jedino on može stati na stranu „običnog svijeta“

Zato su mu ljudi pisali, možda i smatrajući da on nije dovoljno informiran o stanju u zemlji

Tu vuo fa l’Italiano: Kako je Italija oblikovala jugoslovensku kulturu nakon rata i Tršćanske krize

Italija je tada bila mrska zemlja koja otima ono što je naše (Trst). Uostalom, Italijani su "naše" proterivali i maltretirali decenijama unatrag, i nikada im nećemo zaboraviti i nikada im nećemo oprostiti. Svega nekoliko godina kasnije, Trst je ponovo postajao naš, ali na druge načine. Svega nekoliko godina kasnije, Radio Rijeka je emitovao melodije sa novoosnovanog festivala u Sanremu za čitavu zemlju

Kako razumeti Josipa Broza Tita?

Ankete o tome tko je najveći Hrvat, najveći Srbin i najveći Jugoslaven svih vremena pokazuju da se on nalazi na vrhu ili pri vrhu. I 44 godine poslije njegove smrti, on je u narodu (ne i među političarima) i dalje tretiran daleko više kao pozitivna nego kao negativna figura povijesti naših naroda i narodnosti - Piše: Dejan Jović

„Srbija kao Pijemont nove Jugoslavije“: Čitajte u novom Nedeljniku

Stvaranjem Banovine odustalo se od koncepta „jedne nacije“ pa i „jedne države“, budući da je stvorena „država u državi“