Na naslovnoj strani čeka vas analiza Milana St. Protića u kojoj Jugoslaviju prikazuje kao državu od samog nastanka opterećenu suprotstavljenim nacionalnim interesima. Protić ocenjuje da su i kraljevska i socijalistička Jugoslavija počivale na političkim konstrukcijama koje su prikrivale duboke sukobe, pa su se obe završile nasilnim raspadom.
„Jugoslovensko ujedinjenje je, stiče se utisak, za oba činioca predstavljalo iznuđeno rešenje. Hrvati bi daleko pre izabrali svoju nezavisnu državu. Srbima je u planovima bila velika Srbija. Svetske sile, na kraju Prvog svetskog rata, nisu bile raspoložene ni za jednu od ovih solucija“, piše Milan St. Protić.
„ČASNA PIONIRSKA – TRAGOVI JEDNOG VREMENA“
Veljko Miladinović piše o Jugoslaviji kao o složenom istorijskom i kulturnom fenomenu koji i tri i po decenije nakon nestanka izaziva snažne emocije, sećanja i rasprave. Kroz razgovor sa autorima knjige „Časna pionirska – tragovi jednog vremena“ naglašava da knjiga nije pokušaj političkog vrednovanja bivše države, već beleženje svakodnevnog života, kulture, sporta i kolektivnog pamćenja jedne epohe.
„Nikad dovoljno priče o Jugoslaviji, tom fenomenu koji kao dominantna tema živi maltene duže nego što je postojala. Reč je, naravno, o onoj drugoj inkarnaciji, koju su zvali i „bravareva“ i koja je osim brojnih društveno-političkih frustracija, mitova, razočaranja, ostavila i dovoljno lepih sećanja“, piše Veljko Miladinović.
ZAŠTO VUČIĆ NEMA KANDIDATA
U novom broju čeka vas i analiza o političkim posledicama najave ostavke Aleksandra Vučića i mogućnosti raspisivanja predsedničkih i parlamentarnih izbora. Posebnu pažnju posvećuje pitanju ko bi mogao da bude kandidat vlasti na predsedničkim izborima, imajući u vidu da Vučić po ustavu ne može ponovo da se kandiduje.
„Za razliku od Koštunice i Tadića, Vučić insistira na pojmu ostavke. Jedan od razloga – osim što će moći da se eksploatiše da „nismo mi kao žuti“ („žuti“ su svi petooktobarci i zapravo svi koji su opozicija) – jeste i taj što Vučić na predsedničkom nivou izbora može da se distancira od eventualnog poraza njegovog kandidata“, piše u tekstu.
OPET TAJ MINHEN
Zoran Panović polazi od utisaka sa koncerta benda Linkin Park u Minhenu, koristeći povratak benda sa novom pevačicom kao centralni motiv priče. Istovremeno, Minhen prikazuje kao mesto na kojem se prepliću uspomene na sport, rok muziku, evropsku istoriju i savremene političke dileme, od čega gradi širu sliku promena kroz koje prolaze i društva i generacije.
„U Minhenu za razliku od Beograda nema nestašice „Panini“ sličica za Mundijal. Po zidovima su oblepljene parole (koje su preuzete i za političke borbe u Srbiji) protiv nadiruće desničarske Alternative za Nemačku (AfD) koja se prema anketama javnog mnjenja približava podršci od 30 odsto i to više izgleda nije incident nego trend. U nemačkom diskursu bitna je reč ‘remigracija'“, piše Zoran Panović.
80 GODINA DONALDA TRAMPA
Željko Pantelić u novom tekstu ocenjuje Donalda Trampa kao narcisoidnu ličnost čiji stil vladanja karakterišu impulsivnost, lični interes i potcenjivanje institucija, a ne klasični autoritarizam. Upozorava da bi posledice njegove politike mogle da oslabe američki globalni uticaj i promene međunarodni poredak u korist drugih sila, pre svega Kine.
„Tramp polazi od činjenice da iz pozicije moći može da blefira i ostvaruje željene efekte i posledice. Više od 90 odsto stvari koje izgovori ne može da realizuje, ali sama činjenica da ih je javno izgovorio proizvodi rezultate, i to je njemu dovoljno za šou koji sprovodi od januara 2025“, piše Željko Pantelić.
EVROPSKI BORBENI AVION JE MRTAV
Aleksandar Radić piše o raspadu francusko-nemačkog projekta razvoja borbenog aviona šeste generacije, što vidi kao pokazatelj sukoba nacionalnih interesa unutar evropske odbrambene industrije. Objašnjava tehnološke karakteristike budućih borbenih sistema, uključujući veštačku inteligenciju, dronove-pratioce i umreženo ratovanje.
„Doba dronova odraziće se na avione. Čak oni koji konzervativno vide pilota kao nužnu potrebu cene da će lovac budućnosti da vodi na borbenim zadacima letelice bez posade koje će da krče put kroz protivničku PVO. Takvi dronovi-pratioci biće po gabaritima i performansama bliski borbenim avionima“, piše Aleksandar Radić.
ZAŠTO JE BELA KUĆA UBILA MYTHOS
U novom broju Pavle Zlatić ocenjuje da je odluka američkih vlasti da ograniče pristup najnaprednijim AI modelima pokazala da veštačka inteligencija više nije samo tehnološki proizvod, već strateški resurs i pitanje nacionalne bezbednosti. Upozorava da AI postaje infrastruktura od koje zavise države, kompanije i društva, pa kontrola nad modelima može da preraste u sredstvo političkog i geopolitičkog uticaja.
„Bilo je potrebno da se dogodi nešto ovog tipa kako bi se definitivno potvrdilo da su pomenuti čipovi, data centri, infrastruktura i modeli veštačke inteligencije strateški resursi sa kojima, od pre neki dan, definitivno nema zezanja“, piše Pavle Zatić.
GEJ KRUZER U TIVTU
U pismu Draži Petroviću, Tomić kroz satiričan ton komentariše slučajeve organizovanih navijačkih i političkih grupa koje putuju radi obračuna i nasilja, nazivajući to „batinaškim turizmom“. Upoređuje huliganske akcije sa gej turizmom kako bi ismejao agresivni nacionalizam, mačizam i političku instrumentalizaciju nasilnika.
„Svi bi u crnogorskom primorju širokogrudno primili onih osamdeset sedam s čarter-leta da su mislili da je riječ o homoseksualcima. Pokazali bi im arhitekturu, poslužili im lokalne specijalitete, prodali nekakav narodni vez ili rezbariju i na koncu ih ljubazno uputili da pođu petnaestak minuta vožnje južno od grada…“, piše Ante Tomić.
NEDORASLOST MIŠLJENJU SA PRIHVATANJEM DEDOVSKIH PRIMISLI
Kroz preipisku sa Miljenkom Jergovićem, Basara tvrdi da uzroci srpskih političkih i društvenih problema nisu u aktuelnoj vlasti, već u dugotrajnim obrascima nasilja, korupcije, nacionalizma i odbijanja društva da se suoči sa sopstvenim greškama. Smatra da protesti ne mogu doneti suštinske promene dok se ne preispitaju duboko ukorenjene ideje i mitovi, posebno odnos prema Kosovu i nacionalnom identitetu.
„Da nije bilo nasilja – i to ekstremnog; mislim na streljanje Zorana Đinđića – Aleksandar Vučić nikada ne bi došao na vlast, ili bi opozicionario sa tradicionalnih večitih tridesetak posto radikalskih glasova podrške ili bi se, sve da je i došao na vlast – uporan je on čovek – ponašao bitno drugačije“, piše Svetislav Basara.
KAKO DA SLEDEĆA ŠKOLSKA GODINA PROĐE BEZ SUZA I KAZNI
Olga Borovnica u tekstu objašnjava da problemi sa učenjem i školskim uspehom nisu uvek posledica lenjosti, nedostatka motivacije ili lošeg vaspitanja. Kao moguće uzroke navodi neurorazvojne teškoće poput disleksije, poremećaja pažnje i sporijeg intelektualnog razvoja, koje mogu ozbiljno otežati usvajanje gradiva.
„Nekada strategija bude i – dižem ruke pa da vidim šta će da bude, možda će da se opameti. To retko daje rezultate. Prvo zbog toga što roditelj, samim tim što je roditelj, ne izdrži da drži ruke podignute. A drugo zbog toga što dete tako pušteno ne ostane samo pušteno već raspušteno. I stvar obično bude gora“, piše Olga Borovnica.
„ZAŠTO SE TI UOPŠTE UPUŠTAŠ U POTRAGU ZA EVŽENIJOM“
Goran Marković, boraveći u botaničkoj bašti u San Dijegu, opisuje kako ga ambijent tropske vegetacije podseća na Konradovo „Srce tame“ i navodi ga na introspektivno preispitivanje sopstvenih motiva. Kroz unutrašnji dijalog pokušava da shvati zašto je krenuo u potragu za Evženijom Musilovom, ženom koju nije video gotovo šest decenija.
„Shvatio sam da ću zakasniti na venčanje pa sam se uputio ka stakleniku u kome je trebalo da se održi ceremonija. Ušao sam u posebno za te prilike ukrašeni tunel koji je delovao u isto vreme i magično i mistično. U svakom slučaju, dovoljno čudno da podstakne moj bizarni dijalog sa samim sobom“, piše Goran Marković.
BITI OMILJENI BEND PRINCEZE DAJANE
U novom broju čeka vas i ekskluzivni intervju Branka Rosića sa Džonom Tejlorom iz benda Duran Duran. U razgovoru sa Rosićem, Tejlor predstavlja istoriju, uticaj i dugovečnost ove grupe, koja je jedna od najuspešnijih u istoriji popularne muzike. Tejlor govori o nastanku benda, ulozi u MTV revoluciji, saradnji sa franšizom o Džejmsu Bondu i iskustvima iz perioda najveće svetske slave.
„Bili su osamdesetih godina toliko popularni u Srbiji da su u čuvenoj ‘Fontani želja’ Studija B tinejdžerke naručivale njihove pesme ‘potpisujući’ se kao ‘Sonja Le Bon’ ili ‘Ana Tejlor’,po članovima grupe čiji su posteri bili redovan inventar hiljada devojčica u Srbiji i stotina miliona u svetu“, piše Branko Rosić.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, esej Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 18. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.
Tagovi
