Novi Nedeljnik donosi veliku analizu Miše Brkića, koja istražuje da li industrijska politika o kojoj će se pričati na Kopaonik biznis forumu u stvari znači povratak na socijalističku petoletku i centralno upravljanje.
Brkić postavlja pitanje zašto se umesto tržišta nudi spoj države i biznisa, kako se personalizovani razvojni planovi nameću „odozgo“ i zašto su regulatorne institucije u Srbiji, koje su pretpostavka tržišne ekonomije, sistemski uništavane od 2012. do danas.
da li je srbija umorna od reformi?
„Prizivanje industrijske politike kao putokaza za budućnost među mnogim tržišnim akterima ledi krv u žilama jer nudi budućnost koja je faktički – prošlost. Daleka – socijalizam Josipa Broza Tita. Bliska – vladavina Aleksandra Vučića, koji od 2015/16. godine sprovodi ne mnogo uspešan koncept populističke industrijske politike. Pokušaj da se sada s Foruma, koji ima prefiks „biznis“ (a biznis se uvek rimuje s tržištem), pošalje poruka o prelasku na višu (i radikalniju) fazu državnog intervencionizma, koja se nudi kao „mirođija“ Vučićevog projekta „Srbija 2035“, izaziva tihu jezu“, upozorava Miša Brkić.
Lev Ratnovski (MMF): Stara formula rasta više ne radi
Šef kancelarije MMF-a u Srbiji, Lev Ratnovski, u ekskluzivnom intervjuu za Nedeljnik objašnjava zašto projekcija privrednog rasta od tri odsto za 2026. godinu sugeriše da je Srbija dosegla limit dosadašnjeg modela, da niska cena rada više ne može biti motor razvoja a objašnjava i zašto je važno rešiti hronične dugove „Puteva Srbije“ i sprovesti najavljeni skrining finansija Beograda.
„Docnje su važan pokazatelj kvaliteta funkcionisanja javnih finansija. Čak i kada su relativno male, one mogu zamagliti pravu fiskalnu sliku, zakomplikovati finansijsko planiranje u javnom sektoru i uticati na pružanje usluga. U Srbiji su danas docnje na republičkom nivou koncentrisane u državnom preduzeću ‘Putevi Srbije’, što je posledica hroničnih problema s likvidnošću… Što se tiče Grada Beograda, MMF obično ne sarađuje direktno sa lokalnim vlastima. Ipak, s obzirom na veličinu i značaj grada, veća transparentnost njegovog finansijskog položaja je očigledno poželjna“, kaže Ratnovski.
Tramp, Putin i Si nisu dovoljni Orbanu za pobedu
Željko Pantelić u geopolitičkoj analizi piše o početku kraja Orbanovog režima i usponu opozicionog lidera Petera Mađara. U Mađarskoj je rašireno nezadovoljstvno zbog pada kupovne moći, galopirajuće korupcije i skandala u državnim sirotištima, dok se Fides suočava sa gubitkom podrške među mlađom populacijom.
„Vlast je kao čarape: ako se ne menjaju često, počinju da smrde, bez obzira na to koliko perete noge. Orban je dojadio dobrom delu građana, toliko da je dobar deo liberala i levo orijentisanih građana odlučio da zapuši nos i glasa za Petera Mađara, sa kojim, osim odnosa prema EU i NATO-u i borbi protiv korupcije, ne dele mnogo toga“, piše Željko Pantelić.
Rat se vodi dok se ne odluči drugačije
Aleksandar Radić u vojnoj analizi povodom četiri godine rata u Ukrajini piše o strateškom ćorsokaku i gubicima koji se mere milionima. Radić analizira transformaciju bojišta gde dronovi uzrokuju 70% gubitaka i objašnjava kako su se vojnici, usled totalnog nadzora sa neba „zabili u podzemlje“.
„Prošao je hiljaditi dan rata, prošao je 1418. dan koji je u Rusiji i Ukrajini bitan podatak jer je toliko potrajao Veliki otadžbinski rat, od početka ‘Barbarose’ do predaje hitlerovaca. Kraj aktuelnog rata još uvek se ne zna iako se odavno nalazi u ćorsokaku. Ceni se da je Rusija izgubila oko 1,3 miliona ljudi, a Ukrajina oko 900.000“, piše Aleksandar Radić.
Dado Topić: Dragan Nikolić bio je naš Džejms Din
U razgovoru sa Brankom Rosićem, jedna od najvećih rokenrol zvezda ovog prostora, Dado Topić, priseća se svojih šezdeset godina karijere, nastupa sa predsednikom SANU u prvom bendu, susreta sa Rolingstonsima i Brajanom Adamsom, ali i kako je završio u vojnom zatvoru.
„Nesporazum je bio na liniji Jugoslovenska narodna armija i neki ljudi iz medija. I mene su zvali na vojni sud. Da dođem da se javim na vojni sud jer se navodno nisam odazvao na lekarski pregled, na regrutaciju. Ja sam došao na vojni sud i umjesto razgovora oko problema dolaska na lekarski pregled, oni mene stave u zatvor. U vojni istražni zatvor. Sedim u zatvoru danima, pitam ove ljude da li su oni mene zaboravili. Stavili me u ćeliju i ja svaki dan pitam: ‘Ljudi, recite mi šta je bilo?'“, priseća se Dado Topić.
Život nema reprizu, pa je nema ni 15. mart
Zoran Panović analizira političku atmosferu u Srbiji uoči martovskih godišnjica, od ubistva Đinđića do prošlogodišnjih masovnih protesta. Panović piše o Vučićevom inženjeringu konsolidacije i taktici „dosadne zemlje“ u kojoj bi svi trebalo da znaju ko je predsednik, ali da niko ne mora da zna ko je premijer.
„Ne treba robovati analogijama, život nema reprizu, pa je nema ni 15. mart. Tad se još maštalo o prelaznoj vladi, dok je studentski zahtev za izborima došao odocnelo – tek u maju, kao iznuđeni „plan B“, ali tad je Vučić već pregurao najgore. I ponovo postao nadležan. Za izbore“, ukazuje Zoran Panović.
Koliko košta život van Šengena?
U analizi o novoj realnosti srpske privrede, autori istražuju kako ulazak susednih zemalja u šengenski prostor i jačanje Koridora 4, koji zaobilazi Srbiju, ugrožavaju domaću ekonomiju. Granični zastoji direktno podrivaju trend nearshoringa i pretvaraju logistiku u najskuplju stavku srpskog izvoza.
„Računice iznete tokom nedavnih protesta prevoznika pokazuju da samo jedan sat stajanja kamiona na granici prevoznike košta prosečno 30 evra u direktnim operativnim troškovima. Kada se taj iznos pomnoži sa desetinama hiljada kamiona koji svakodnevno čekaju satima na Horgošu, Batrovcima ili Kelebiji, dobijaju se iznosi koji direktno isisavaju profit iz domaće privrede“, pišu Milica Rilak i Veljko Miladinović.
otkud rat pentagona i antropika i kakve veze to ima sa nama
U toku je sukob Pentagona sa kompanijom Antropik oko vojnih ograničenja veštačke inteligencije a male zemlje poput Srbije moraju birati stranu u svetu gde digitalizacija ratovanja briše liniju između naučne fantastike i realnosti.
„Digitalizacija ratovanja je odavno počela da transformiše nacionalni suverenitet iz puke kontrole teritorije u mnogo kompleksniju kontrolu digitalne infrastrukture, podataka, pa i samih algoritama koji dotiču i građane i vlade. Veštačka inteligencija istovremeno i ubrzava i širi bojno polje, pa teoretičari već govore o novoj vrsti ‘hladnog rata’ gde glavna valuta nisu nuklearne bojeve glave, nego kontrola nad čitavim AI-stekom, od podataka do čipova“, piše Pavle Zlatić.
Da li meso izaziva rak?
Ana Banko piše o naučnim istraživanjima kancerogenosti crvenog i prerađenog mesa, objašnjavajući zašto su te namirnice svrstane u istu grupu rizika kao i pušenje cigareta.
„Prosto rečeno, meso ne treba izbaciti iz upotrebe zbog njegovih drugih važnih nutritivnih vrednosti, ali viršle, paštete, šunka, kobasice, pečenice, konzervirano meso ili preparati i sosovi na bazi mesa, nikako ne bi smeli da budu deo našeg svakodnevnog jelovnika“, objašnjava Ana Banko.
Doktor bez stetoskopa
Psihijatar Aleksandar Misojčić piše o odnosu pacijenata prema lekarima i izazovima modernog društva u kojem raste svest o mentalnoj higijeni.
„Uprkos lakom prihvatanju psihoterapijskih razgovora, psihijatrija se još uvek bori sa stigmom. Čak i za teška psihička oboljenja, kojima treba pristupiti iz pozicije lekara (psihijatra), traže se rešenja u ‘malo razgovora’ i negira se potreba za upotrebom lekova i ‘hemije’. Insistiranje na ovakvom stavu je greška. Ukoliko psihičke tegobe osiromašuju kvalitet života i zadovoljavaju kriterijume za postavljanje dijagnoze, jedini ispravan pristup je integrativni, psihijatrijsko-psihoterapeutski, u kome lekar gradi odnos za koji je obučen“, ukazuje Aleksandar Misojčić.
Kučka koja je spasla „woke“
Marko Prelević u eseju piše o trijumfu američke klizačice Alise Liu i zašto su izostale čestitke iz Bele kuće za curu od 158 cm koja ne želi da ćuti, a usudila se čak i da napusti klizanje kako bi studirala i živela po svome.
„Taj je sport okrutan i obično ne prašta pauze, a neposvećenost tek; ali Alisa će se Liu uspešno vratiti, sve sa osvajanjem zlata, prvog za Ameriku još od Sare Hjuz i 2002. godine. Ali samo pod uslovom da bude po njenom: i da sama sebi šije haljine, i da bira muziku, i da se pita za koreografiju. Ako će to da radi, biće to zato što joj se to radi“, zapazio je Prelević.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju redovne kolumne Hane Piščević i Branka Rosića kao i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 26. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
