Porodični život ove godine zadire u Svetsko prvenstvo u fudbalu, pre svega u vidu prinova. Norvežanin Leo Estigor pratio je rođenje svog prvog deteta putem video-linka, dok je Žeremi Doku privremeno napustio belgijsku reprezentaciju kako bi bio uz suprugu tokom porođaja u Londonu.
Prvenac, dečak Prajz Doku rođen je u Londonu, Doku je odleteo i vratio se i nije propustio nijednu utakmicu (jer protiv Irana svakako ne bi igrao), mada se digla velika prašina zbog toga.
Može li jedan profesionalni igrač da napusti tim u tako važnom trenutku?
Reprezentacija je stala uz njega, čestitala mu rođenje sina, objasnivši da je mogao da putuje jer je bio na odgovarajućem medicinskom tretmanu zbog respiratornih problema, putovao je bez rizika „kako bi bio sa porodicom u ovom posebnom trenutku“. Ima li posebnijeg trenutka od rođenja deteta?
„Žeremi je dobio vest pre jučerašnje utakmice da je porođaj blizu“, rekao je u saopštenju timski lekar Brahim Hacene.
„Sve je prošlo savršeno, a majka, otac i beba su dobro. Žeremi će se ponovo priključiti ekipi u Sijetlu“, navodi se u saopštenju Fudbalskog saveza.
Bio je to odgovor na kritike koje su stigle iz pojedinih krugova. Frans Pjeron, novinarka francuske televizije i saradnica lista L’Équipe, inače komentatorka Svetskog prvenstva, rekla je o Dokuovoj odluci: „Živiš svoj dečački san, a ipak ćeš od svega toga odustati da bi prisustvovao rođenju svog deteta – tom, izvinite na izrazu, odvratnom trenutku u kojem je otac potpuno beskoristan. On samo drži tvoju ruku i fotografiše.“
Dodala je i: „Postoje stotine fudbalera koji bi dali sve da budu na tvom mestu.“
***
Džeremi Dejvis iz Instituta za očinstvo u Velikoj Britaniji naveo je da je smešno što i dalje imamo ovakve „skandale“.
„Muškarci govore o tome kako žele da urade najosnovniju ljudsku stvar koju možete zamisliti, a to je da budu prisutni kada im se beba rodi.“ Opisao je Dokua kao „osvežavajući“ primer.
„Za mene je kao da se nismo pomerili od onih gladijatora u Koloseumu. Znate, ove vrste muških heroja koji ne bi trebalo da imaju nežnost prema sebi, porodične obaveze ili bilo šta slično“, rekao je. „Možete biti mek i voljen čovek i čvrst kao ekseri na terenu, ako želite.“
Sam Doku bio je jasan u pogledu toga da li želi da ode na „odvratan“ porođaj ili će da sedi u hotelskoj sobi i nervozno čeka vesti o bebi. Prošle nedelje, Doku je novinarima rekao da bi Širin trebalo da se porodi u drugoj nedelji jula i, ako Belgija do tada još uvek bude na turniru, nada se da će otići kući na porođaj.
„Zavisi kada se to desi, ali to je moje prvo dete, tako da bih definitivno želeo da budem tamo“, rekao je Doku. „Ako me pitate šta ja želim, odgovor je jednostavan – niko ne želi da propusti rođenje svog prvog deteta. Ali isto tako znam da fudbal podrazumeva mnogo drugih okolnosti koje treba uzeti u obzir. Znam da savez podržava svoje igrače i razume njihove situacije. Videćemo šta ćemo moći da uradimo.“
***
Ovi događaji osvetlili su nam ne samo činjenicu koliko je za sportistu jedinstvena prilika da igra na SP, već koliko je i jedinstven trenutak rođenje prvog deteta. Kako se danas gleda na ulogu oca u odnosu na pre 30 ili 40 godina, kao i da profesionalna obaveza više nema prednost nad porodičnom, pa makar to bio i Mundijal.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOCOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 25. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP
Tagovi
