Stanje u opoziciji odgovara Vučiću što se tiče izbora, ali mu ne odgovora raspoloženje javnog mnjenja. Što još uvek stvara izvesno oklevanje. Bauk studentske pobune i liste i dalje kruži Srbijom. Režimu nenaklonjeni deo javnog mnjenja treba dodatno demotivisati – od dinstanja i mrcvarenja terminima izbora do sinhronizovanih policijsko-medijskih tehnika uvođenja reda u državu. I povodom navodnog raskrinkavanja afere o navodnom korišćenju nekakvog „zvučnog topa“ na protestu 15. marta prošle godine u Beogradu, za vlast je bitna, sudeći po njihovim medijima, stvarna (prećutna) ili iskonstruisana podrška Zapada, čak i onih koji kroz istoriju uvek rade protiv srpskog naroda – Engleza (Britanaca), a koga drugog (britanski „Telegraf“ objavio je veliku analizu afere „zvučni top“ i nedostatak dokaza o njegovom korišćenju). Samo ruska verifikacija (da zvučni top nije korišćen) kao da nije dovoljna. Kako se da ponegde čuti, i pojedinim krugovima na Zapadu odgovara „sređivanje stanja“ u Srbiji (što sigurno nije prostudentski stav), a učešće proevropske opozicije mimo studenata je bitno za legitimizaciju izbora. Bitna je percepcija da i Zapad na neki način priznaje hibridni rat protiv Srbije koja na kraju pobeđuje. Slobodan Milošević je uvek trapavo želeo da srpska istina prodre u svet. I Vučić hoće isto, samo mnogo veštije. Pomalo je naivno verovati da su vladavina prava, borba protiv korupcije i sloboda medija, ono na čemu se zasnivaju i od čega zavise odnosi Srbije i EU.
Sistem vlasti u Srbiji kao da je „perpetuum mobile“ sa sposobnošću sublimacije afera koje proizvodi.
I već 15 puta je Vučić rekao da će u oktobru ili novembru biti „jedni izbori“, iako je verovatno cinično mislio a nije dovršio – a vi pogodite koji. Sad i studenti i zainteresovana opozicija osećaju kako zaista mogu biti duge one četiri godine iz pesme Lepe Brene koju su u noćnoj vožnji Beogradom nakon pobede na prošlim parlamentarnim izborima puštali Vučić i Siniša Mali.
Znači, biće samo jedni izbori u ranu jesen – ili parlamentarni ili predsednički. Sa pobedom na parlamentarnim (budu li prvi), Vučić bi banalizovao potonje predsedničke izbore. Kao „kancelar“ sa legitimitetom (Vučić nikada ne bi postao premijer bez novih izbora, to budite sigurni), mogao bi da dozvoli luksuz da njegov kandidat pobedi u drugom krugu. Jer kandidat koji je sposoban da pobedi u prvom krugu nije mu potreban, a sa pobedom u drugom krugu može da pojača utisak demokratičnosti. Ovoga puta Vučićev Milan Milutinović (pa i ako je žena) neće imati protiv sebe onakvog Vojislava Šešelja (ako se lider radikala još jednom kandiduje) kao onaj pravi – Miloševićev Milan Milutinović koji je 1997. kao kandidat SPS zamenio Zorana Lilića u ponovljenim predsedničkim izborima i doneo pobedu režimu.
Usud strukturalne ili indukovane fragmentacije – više izbornih kolona protivnika režima (a trenutno se nazire više i od one tri – studentske liste, proevropske platforme i autentične desnice), omogućava ambijent za puni izražaj Vučićevog izbornog algoritma – da on „raspoređuje“ glasove. Uostalom, Vučić je uvek u zbiru pristajao na 80 opozicionih poslanika – ali od toga da ima i lažnih među njima. Možda bi sad tu kvotu podigao na sto ako se mora, ali sa naravno dovoljnom kvotom lažnih.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 25. JUNA, NA SVIM KISOCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP
Tagovi
