Na demonstraciji zajedničke snage, francuski predsednik Emanuel Makron ugostio je evropske saveznike na tradicionalnoj vojnoj paradi povodom Dana Bastilje u Parizu. Ipak, uprkos tom simboličnom pokazivanju jedinstva, Evropa je i dalje talac američke spoljne politike.
Pre devet godina Makron je na vojnu paradu za Dan Bastilje pozvao predsednika Donalda Trampa, nastojeći da se približi čoveku koji je tada bio glavni garant bezbednosti Evrope. Ovog utorka, umesto njega, okupio je dve desetine evropskih lidera kako bi pokazao odlučnost Evrope da se postepeno oslobodi zavisnosti od Vašingtona.
Parada nije bila samo prikaz francuske vojne moći. U njoj je učestvovalo i gotovo 500 vojnika iz 35 zemalja članica takozvane „koalicije voljnih“ – multinacionalnih snaga koje predvode Francuska i Velika Britanija, a čiji je cilj da obezbede Ukrajinu nakon eventualnog prekida vatre sa Rusijom.
Ukrajina i Iran
Ako je Makronov pokušaj da pridobije Trampa 2017. godine bio samo delimično uspešan, njegov pokušaj da Evropu udalji od Sjedinjenih Država takođe je ostao nedovršen.
Snažna evropska podrška Ukrajini, demonstrirana na paradi, u oštrom je kontrastu sa nemoći Evrope pred novom eskalacijom sukoba između Sjedinjenih Država i Irana, piše Njujork tajms. Obećanje koje evropske zemlje mesecima daju – da će poslati pomorske bezbednosne snage u Ormuski moreuz kako bi omogućile njegovo ponovno otvaranje i garantovale slobodnu plovidbu trgovačkih brodova – nikada nije ostvareno, a sada deluje manje izvodljivo nego ikada.
Za Evropu je misija u Ormuskom moreuzu predstavljala „neku vrstu lakmus papira“ njene sposobnosti da zaštiti sopstvene interese, ocenjuje Džeremi Šapiro, direktor Evropskog saveta za spoljne odnose, istraživačkog centra sa sedištima u Londonu i Berlinu.
„O tome se dosta govorilo, ali se nije mnogo odmaklo“, rekao je on.
Takve sumnje nakratko su potisnute paradom na Jelisejskim poljima, najpoznatijoj aveniji Pariza, koja je trebalo da pokaže da Evropa postaje sve samostalnija.
“Koalicija voljnih”
Makron je bio okružen liderima među kojima su bili predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, nemački kancelar Fridrih Merc i britanski premijer Kir Starmer. Dok su posmatrali ceremoniju, nebom iznad Pariza preletali su vojni avioni evropskih država, uključujući Veliku Britaniju, Dansku i Nemačku, zajedno sa francuskim lovcima, od kojih su dva pilotirali ukrajinski piloti.
Dan ranije, isti lideri sastali su se u Parizu kako bi dodatno razradili planove za delovanje „koalicije voljnih“. Makron je tom prilikom izjavio da samit predstavlja dokaz „strateškog buđenja Evrope“.
Međutim, prema oceni analitičara, upravo je drugi sukob – onaj na Bliskom istoku, gotovo 5.000 kilometara od Pariza – pokazao koliko evropska strategija i dalje ima slabih tačaka.
Šta može Evropa?
U ponedeljak, nakon što je primirje između Sjedinjenih Država i Irana praktično propalo, Tramp je objavio da će SAD uvesti naknadu od 20 odsto na teret koji prolazi kroz Ormuski moreuz, uz obrazloženje da će se tim novcem finansirati zaštita tog plovnog puta.
Takva odluka direktno je suprotna cilju evropske misije, čiji je zadatak da očuva slobodu plovidbe, a evropske lidere ponovo dovodi u sukob sa Trampom, nakon perioda u kojem su verovali da se američki predsednik približio njihovim stavovima kada je reč o Ukrajini. Za sada nije jasno šta Evropa može da učini kao odgovor.
„On može sasvim uverljivo da zapreti takvim potezom zato što je Ormuski moreuz Evropi mnogo važniji nego Sjedinjenim Državama. Na taj način praktično uvodi neku vrstu reketa za zaštitu, baš kao što je pokušavao da učini i kada je reč o evropskoj bezbednosti“, kaže Šapiro.
„To ne uliva mnogo poverenja u sposobnost Evrope da zaista sprovede bezbednosnu politiku koja bi joj omogućila veću stratešku autonomiju.“
Istovremeno, Francuska i Velika Britanija već su razradile planove za raspoređivanje flotile fregata i brodova za razminiranje koji bi pomagali trgovačkim brodovima pri prolasku kroz moreuz. U misiju se uključilo više od 20 država, mada će pojedine, poput Nemačke, morati prethodno da dobiju odobrenje parlamenta pre nego što angažuju svoje vojne kapacitete.
Koliko Trampa zanima Evropa?
Ipak, evropski lideri su od samog početka naglašavali da će brodove poslati tek ukoliko Sjedinjene Države i Iran postignu trajni prekid vatre. Posle višednevnih napada i Trampove odluke da ponovo uvede pomorsku blokadu, takav scenario u utorak je delovao veoma malo verovatno.
Iako je američki predsednik formalno podržao evropsku misiju, nikada joj nije pridavao naročit značaj. Umesto toga, kritikovao je evropske saveznike zbog odbijanja da se pridruže američko-izraelskoj vojnoj kampanji protiv Irana. Tramp je poručio da bi Sjedinjene Države mogle same da obezbede Ormuski moreuz kroz dogovor sa Teheranom.
„Mislim da nije loša ideja da ovde bude jedan ili dva broda iz nekoliko zemalja“, rekao je Tramp Makronu na samitu Grupe sedam prošlog meseca u Evijan-le-Benu u Francuskoj.
„Vi biste bili odlična zemlja za to.“
Evropa je, međutim, ostvarila znatno veći napredak kada je reč o nadoknađivanju smanjenja američke vojne pomoći Ukrajini. Iako je Tramp prošle sedmice pristao da izda licence koje bi Ukrajini omogućile proizvodnju protivraketnih sistema „Patriot“, više puta je dovodio u pitanje spremnost SAD da dugoročno garantuju bezbednost te zemlje.
Promene u političkom vrhu
Pokušavajući da popuni tu prazninu, osam evropskih lidera, među kojima je i Makron, u ponedeljak je najavilo formiranje koalicije za razvoj protivbalističke odbrane, čiji je cilj da pomogne Ukrajini da izgradi sopstvenu industriju protivvazdušne odbrane sposobnu da odbije ruske napade. Francuska i još osam evropskih država obećale su da će Ukrajini obezbediti delove i tehnološko znanje.
Makron je u ponedeljak prepustio britanskom premijeru Kiru Starmeru da govori o pogoršanju situacije u Ormuskom moreuzu. Starmer je ponovio da je Evropa spremna da rasporedi svoje snage.
Međutim, dok se Evropa istovremeno suočava sa nestabilnim Bliskim istokom, nepredvidivim Sjedinjenim Državama i agresivnom Rusijom, njen uticaj dodatno slabi zbog promena na sopstvenom političkom vrhu.
Starmer, koji je imao ključnu ulogu u formiranju i „koalicije voljnih“ i pomorskih bezbednosnih snaga, trebalo bi da napusti Dauning strit 10 za manje od nedelju dana. Njegov očekivani naslednik Endi Bernam nema ni približno isti međunarodni ugled.
I Makron, koji je predvodio evropske napore za postizanje veće strateške autonomije, uskoro odlazi sa funkcije. Ovo je bila njegova poslednja parada povodom Dana Bastilje u svojstvu predsednika, pošto će narednog maja, nakon deset godina na vlasti, napustiti Jelisejsku palatu. Nije izvesno da će njegov naslednik biti jednako snažan zagovornik evropskog naoružavanja.
Donald Tramp je, s druge strane, tek na polovini svog drugog predsedničkog mandata, što znači da će još dugo imati mogućnost da određuje dnevni red kada su u pitanju rat i mir.
Kada je Makron 2017. godine pozvao Trampa na svoju prvu paradu povodom Dana Bastilje, američki predsednik bio je toliko impresioniran da je poželeo da organizuje sličnu vojnu paradu i u Vašingtonu, što je osam godina kasnije i učinio.
„To je bila demonstracija vojne moći“, rekao je kasnije Tramp.
„Mislim da je to bilo sjajno za Francusku i za francuski duh.“
„Moramo da pokušamo da napravimo nešto još bolje“, dodao je.
Tagovi
