„Legla sam na kuhinjski pod i plakala“: Šta da rade “korona-roditelji” koji više ne mogu da rade od kuće i čuvaju decu

0

„Šta da rade roditelji koji više ne mogu? Pitam za skoro pa sve koje poznajem“ – ovako glasi objava na Tviteru novinarke  Marajke Kajzer, urednice onlajn-magazina Edition F. Time je pogodila to što osećaju mnogi.

Roditelji na društvenim mrežama dele svoja iskustva – kako usklađuju rad od kuće za računarom, školovanje deteta putem interneta i čuvanja deteta. „Legla sam na kuhinjski pod i plakala“, napisala je jedna žena. Druga je zabeležila: „Korona-roditelji su ljudi koji su još na početku pandemije možda bili na izmaku snage.“

U drugim zemljama roditelji na društvenim mrežama pišu o brdima igračaka u radnoj sobi i nemogućnosti da nesmetano učestvuju na video-konferencijama. Škole, vrtići i igrališta su zatvoreni. A da pomognu bake i deke? Ne može, opasnost od zaraze. A da se nešto dogovori sa komšijama? To ne dozvoljava mera držanja odstojanja, piše DW.

Mnogim roditeljima ostaje samo da ustanu izuzetno rano i da rade ili da obave sve obaveze tek kad deca odu u krevet. A to im može doneti probleme na poslu. Tema postaje deo politike. Pojam „korona-roditelji“ označava upravo sve one koji su razdrti između posla i dece. Na društvenim mrežama često nailaze na nerazumevanje i podsmeh.

„Naporno i nemoguće“

Tri nedelje je prošlo od prve objave pod #coronaeltern (#koronaroditelji), a situacija je za brojne porodice ostala teška. Za Dan majke, u nedelju, je objavljeno: „Danas dobijamo cveće, mada nam treba više mesta u vrtićima, jednakost šansi i manje seksizma.“

Doduše, mere su u Nemačkoj već ublažene, ali u mnogim mestima su ustanove za dnevno zbrinjavanje dece otvorene samo za samohrane majke ili ljude u prioritetnim zanimanjima kao što su zaposleni u klinikama i staračkim domovima, policiji i samoposlugama. Često važi i pravilo – ko radi od kuće, ne sme da dovodi decu u te ustanove.

Ministarka za porodicu Franciska Gifaj kaže da je rad od kuće uz brigu o deci naporan, ali – moguć. „Volela bih da vidim kako bi izgledao taj intervju sa dva mala deteta u pozadini. Naporan i nemoguć“, komentarisala je Kajzerova na Tviteru.

Osim ovih teškoća raste frustracija i zbog nazadovanja u rodnoj ravnopravnosti. Žene su ionako češće radile po pola radnog vremena zbog dece, a sada muškarac postaje ponovo taj koji zarađuje, a žena ostaje kod kuće. Osim toga, žena se više oseća nadležnom za sve poslove u domaćinstvu nego muškarac, to je fenomen širom sveta.

Sociološkinja Juta Almendinger je u jednoj popularnoj televizijskoj emisiji čak govorila o „retradicionalizaciji“ koju će iskusiti žene  i tako „izgubiti tri decenije“. Predsednik Evangelističke radne zajednice porodica (eaf) Martin Bujard u razgovoru za apotekarski glasnik kaže da žene nose glavni teret pandemije – one rade od 13 do 14 sati dnevno i mnoge idu i preko granica preopterećenosti.

„Možda ovog leta“

Doduše, nemačka Vlada je nagovestila da će redovni režim rada u vrtićima početi od leta – ako to dozvoli epidemiološka situacija. Konačne odluke nisu u nadležnosti savezne države već pokrajina. One tu nadležnost koriste različito.

Saksonija želi da otvori vrtiće sa skraćenim radnim vremenom još od sredine maja, a Severna Rajna – Vestfalija namerava to da uradi postepeno. U junu bi trebalo da sve ustanove za decu budu otvorene – najmanje dva dana nedeljno. Ista šarolikost vlada u Nemačkoj i kada su škole u pitanju.

Ali nastava neće izgledati kao pre pandemije. Propisi predviđaju rad u malim grupama. To znači da će učenici u školu dolaziti samo na nekoliko sati, ponegde samo na 90 minuta. To nije rasterećenje roditelja.

Celu stvar otežava nedovoljno poznavanje korona-virusa. Recimo, istraživanja na Islandu i u Kini pokazuju da deca ne doprinose puno širenju zaraze, ali nemački virusolog Kristijan Drosten smatra da mnoga druga istraživanja pokazuju da deca mogu da budu na isti način zarazna kao odrasli.

Ako se to potvrdi, posledice za svakodnevicu će viti velike, jer deca u predškolskom uzrastu ili još ranije teško mogu da se pridržavaju distance ili da nose masku. Vaspitačice bi bile izložene udaru virusa. Starija deca mogu da shvate neophodnost mera, ali od puberteta tinejdžerima pada teško da se pridržavaju pravila.

Ima li rešenja?

Ali šta je onda rešenje? Roditelji zahtevaju dečiji dodatak za koronu. Stranka Zelenih želi dugoročnu finansijsku podršku roditeljima. Postoje ideje i da roditelji dobiju pravo na skraćeno radno vreme dok traje pandemija, ali da ih obeštete za to. U svakom slučaju, pandemija neće proći do letnjeg raspusta. Roditelji moraju da nađu način da sve to prebrode.

KORONAVIRUS:

“KUĆNA IZOLACIJA” – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane

RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi

ŠTA ZNAČI IMATI “KONTAKT” SA ZARAŽENIM?

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je “samoizolacija” i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus