Kolika je zapravo smrtnost od koronavirusa, kako je možemo izmeriti i zašto je u Italiji veća nego u Kini…

0
Profimedia

Jedno od glavnih pitanja među brojnim koja se postavljaju poslednjih nedelja u vezi sa kornavirusom je i to kolika je zapravo smrtnost virusa COVID-19, tačnije, kolika je smrtnost zaraženih.

Oksfordov istraživački centar je sproveo analizu na osnovu uzoraka u Kini i Italiji, dve zemlje koje u Aziji, odnosno Evropi, vode (ili su vodili) najveću bitku sa koronavirusom.

U studiji CEBM je posebno istaknuto da je analiza urađena na osnovu potvrđenih slučajeva zaraze i da se ne govori o ukupnoj smrtnosti kada je u pitanju COVID-19.

Procenat smrtnosti označavaju skraćenicom CFR.

U Kini je CFR bila veća u ranim fazama epidemije (17% u slučajevima od 1. do 10. januara) i smanjena je na 0,7% kod pacijenata sa pojavom simptoma posle 1. februara.

Kriva epidemije pojave simptoma dosegla je vrhunac oko 23. do 26. januara, a zatim je počela da opada sve do 11. februara.

Većina slučajeva bila je uzrasta od 30 do 79 godina (87%), 1% mlađih od 9 godina, 1% u dobi od 10 do 19 godina i 3% sa 80 godina ili više.

Izveštavani CFR prema starosti su izgledali ovako:

Pacijenti sa komorbidnim stanjima imali su mnogo veće stope CFR-a. Oni bez komorbiditeta imali su CFR od 0,9%. Kritični slučajevi su imali CFR od 49%

U Italiji je iz nekoliko razloga je CFR veći.

Starosna struktura italijanskog stanovništva (druga najstarija na svetu); najveće stope smrtnosti od otpornosti na antibiotike u Evropi (Italija je na vrhu EU zbog smrti izazvane otpornošću na antibiotike, sa gotovo 1/3 smrti u EU). Čini se da je i pušenje faktor povezan s lošim preživljavanjem – u Italiji puše 24%, a 28% muškarci. Na primer, u Velikoj Britaniji, 15% su pušači.  

„Po ponovnoj proceni Nacionalnog instituta za zdravstvo, samo 12 odsto potvrda o smrti pokazalo je direktnu uzročnost koronavirusa, dok je 88% pacijenata koji su umrli imaju najmanje jednu pre-morbiditet – mnogi su imali dvoje ili tri”, otkrili su italijanski profesori.

Izveštaj italijanskog Nacionalnog instituta za zdravstvo: analizirao je 355 smrtnih slučajeva i ustanovio da samo tri pacijenta (0,8%) nisu imala prethodna medicinska stanja: 49% je imalo tri ili više zdravstvenih problema; 26% je imalo dve druge „patologije“, a 25% jednu.

Najčešći problemi kod 355 koji su umrli bili su: 76% visoki krvni pritisak; 36% dijabetesa i 33% ishemijske bolesti srca.

Prosečna starost preminulih i pozitivnih bolesnika sa COVID-19 bila je 79,5 godina (srednja vrednost 80,5, raspon 31-103). Medijana starost umrlih bila je> 15 godina veća od pacijenata koji su zarazili infekciju (srednja starost: umrla 81 godina – zaražena 63 godine).

Za Italiju je ponuđena i precizna statistika u vezi sa potvrđenim slučajevima među medicinskim radnicima.

KORONAVIRUS:

“KUĆNA IZOLACIJA” – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane

RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi

ŠTA ZNAČI IMATI “KONTAKT” SA ZARAŽENIM?

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je “samoizolacija” i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus