Kako plazma iz krvi oporavljenih pacijenata može da pomogne u lečenju Covid-19, dok se ne otkrije vakcina

1
Foto: Profimedia

Stotine hiljada ljudi širom sveta svakodnevno se razboli od Covid-19. Bolnice su prepune. Nema vakcine, niti leka za koji se zna da može da obrne bolest koju izaziva novi koronavirus. Ali, lekari sada polažu nade u način koji bi mogao da pomogne ljudima inficiranim koronavirusom: davanjem plazme bogate antitelima drugih pacijenata koji su preležali bolest i oporavili se, piše Vašington post.

Jedan rani izveštaj u časopisu Journal of the American Medical Association prošlog meseca pokazao je da se pet kritično bolesnih pacijenata na respiratoru u Šenženu u Kini, brzo osećalo bolje nakon što je primilo ovu terapiju plazmom. Za nekoliko dana su počeli da se osećaju bolje. Na kraju je troje od njih otpušteno kući, dok su preostala dva pacijenta ostala u bolnici u stabilnom stanju.

To je stari koncept. Lekari su prvi put koristili osnovnu tehniku korišćenja plazme rekonvalescenata 1890-ih u borbi protiv difterije. Zove se “pasivna terapija antitelima” jer se plazma bogata antitelima “prenosi” sa nekoga ko se oporavio od bolesti na osobu koja se bori s istom infekcijom.

Procenjuje se da je 45.000 života godišnje obolelih od difterije spaseno smrti u eri pre antibiotika. Rezultati novih studija ohrabruju lekare. U studiji iz 2011. godine, od 93 pacijenta s teškim oblikom H1N1 virusa (tzv. svinjskog gripa) koji su primili plazmu onih koji su ozdravili od iste bolesti, 20 odsto nije preživelo, u poređenju s 54 odsto u kontrolnoj grupi (koju čine pacijenti koji su odbili ovakvo lečenje).

Tokom 2003. godine, u istraživanje se uključilo 1.775 pacijenata sa teškim respiratornim sindromom, a 12,5 odsto njih koji su primili plazmu izlečenih preminulo je, u poređenju sa ukupnom stopom smrtnosti od 17 odsto primljenih pacijenata obolelih od SARS-a.

Detaljna analiza 32 studije, koje su koristile plazmu rekonvalescenata na pacijentima obolelim od SARS i drugih virusa, pokazala je konstantan trend smanjenja smrtnosti – do 75 procenata – u terapijskoj grupi.

Kod tipičnih ispitivanja, jedna grupa prima lek, a druga dobija placebo, a da lekar ne zna koja, što ovde nije slučaj. To nije rađeno sa pet pacijenata u Šenženu. Kako onda znamo da ovi rezultati mogu da se ponove na 500 ili 5.000 pacijenata? Kako da znamo da li bi pacijenti kojima je bolje i sami ozdravili? Kako da znamo da pacijenti nisu reagovali na neki antivirusni lek koji su u isto vreme dobijali?

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je “samoizolacija” i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus

Uprkos tim pitanjima, doktori pokušavaju da isprobavaju lečenje plazmom jer su isuviše nemoćni da gledaju pacijente na respiratorima, ponekad pacijente u tridesetim godinama, piše list.

Vakcina protiv koronavirusa je daleko 12 do 18 meseci od ovog trenutka, a lekari se vode mišlju da isprobaju sve što im je dostupno sada. Neki od njih kažu da su antivirusni lekovi koji su se pokazali uspešnim skupi za pojedine zemlje u razvoju, ili ih je teže nabaviti, dok je plazma relativno jeftina.

Ti razlozi su bili dovoljni da Američka administracija za hranu i lekove odobri lekarima da koriste plazmu rekonvalescenata kod pacijenata obolelih od Covid-19.

KORONAVIRUS:

“KUĆNA IZOLACIJA” – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane

RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi

ŠTA ZNAČI IMATI “KONTAKT” SA ZARAŽENIM?

1 KOMENTAR

  1. Можда може да помогне у сузбијању COVID-а, али свакако може да допринесе још већем ширењу осталих инфекција на које нису у крвној плазми нема антитела (АIDS).

Comments are closed.