Kako bi otkriće koje je dovelo do vijagre moglo da pomogne u borbi s koronavirusom: Mala “plava pilula” se pokazala efikasnom kod SARS-a, a testira se i za Covid-19

0
Foto: Profimedia

Azot-oksid je gas sa prilično zavidnom medicinskom biografijom.

Njegovo otkriće dovelo je do lečenja sindroma kod beba koje zbog urođene srčane mane imaju nedostatak kiseonika, što je obavezno vodilo u smrt. Kasnije je istraživanje ovog gasa i efekta koje izaziva za opuštanje krvnih sudova dovelo do razvoja najpoznatnije male plave tablete na svetu, leka za erektilnu disfunkciju pod nazivom vijagra, piše LA Tajms.

U časopisu “Science” je 1992. godine azot-oksid nazvan “molekulom godine”. Šest godina kasnije, farmakolog sa UCLA Luis Injaro podelio je Nobelovu nagradu za medicinu za otkrivanje uloge azotnog oksida kao “signalnog molekula u kardiovaskularnom sistemu”.

Možda to nije sve kad je u pitanju azotni-oksid. Bezbojni gas bez mirisa, udisan kroz masku ili kroz tanke cevčice sada se testira kao eksperimentalni lek za Covid-19. Takođe bi mogao da se pokaže korisnim u zaštiti zdravstvenih radnika koji su najizloženiji koronavirusu.

U bolnicama u Bostonu, Alabami, Lujzijani, Švedskoj i Austriji istraživači su pokrenuli kliničko ispitivanje kako bi proverili inhalacioni test azot-oksida kod pacijenata sa blagom do umerenom kliničkom slikom Covid-19. Ispitivanje će pokazati da li ovaj gas može da smanji broj pacijenata kojima je potrebna pomoć pri disanju, tj. mehanički ventilatori.

Otprilike dva do tri puta dnevno oko pola sata, učesnici studije udisaće veliku dozu azotnog oksida kroz masku. Kontrolna grupa neće koristiti ovaj gas. U Italiji, gde se taj gas upotrebljavao u drugačijim uslovima i bez ikakvih pravila, delovalo je kao da pomaže u dramatičnom podizanju nivoa kiseonika u krvi pacijenta sa Covid-19, rekao je dr Lorenco Bera, specijalista intenzivne nege u Opštoj bolnici u Masačusetsu, koji predvodi novu studiju. Ali, biće potrebna mnogo rigoroznija ispitivanja kako bi se razjasnilo koliko zaista pomaže ovaj gas, rekao je.

Predloženo drugo ispitivanje, koje je još uvek pod nadzorom tima u Masačusetsu, uključilo bi zdravstvene radnike koji su svakodnevno izloženi pacijentima s Covid-19 i pod velikim su rizikom od infekcije. Na 10 do 15 minuta na početku i na kraju svake smene, doktori i medicinske sestre bi dobili ručni uređaj iz kojeg bi udisali veliku dozu azot-oksida.

Kod ljudi, azot-oksid prirodno stvara 60 biliona ćelija koje prekrivaju naše krvne sudove i neke ćelije mozga. Pomaže u regulisanju krvnog pritiska, potiskuje toksine, sprečava stvaranje trombocita u krvi i signalizira da je hrana stigla i da je seks dostupan.

Ali, ponekad je potrebno još. Kada upala, emfizem (pluća) ili bolest poput cistične fibroze napadnu pluća, sužavaju se veliki krvni sudovi i sitni kapilari koji isporučuju kiseonik. Udisanje azot-oksida otpušta te sudove, uvećava prenos kiseonika u krvi i olakšava rad srca. Od 1993. godine, koristi se za spasavanje novorođenčadi od pomenutog problema i nedostatka kiseonika zbog urođenih srčanih mana, kao i kod novorođenčadi sa upornom plućnom hipertenzijom. Ovi mali pacijenti počinju s udisanjem visokih doza azot-oksida na intenzivnoj nezi neonatologije. Njihova tela obično reaguju tako što krenu da proizvode gas sama, obično za oko pet dana ili približno tome.

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je “samoizolacija” i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus

I to je to, rekao je dr Varen Zapol, pionir u medicinskoj upotrebi azot-oksida i direktor Anestetičkog centra za klinička istraživanja. “Isključite ga”, kaže i beba pred vašim očima prelazi sa plave boje kože na ružičastu.

Kod odraslih sa plućnom hipertenzijom, inhaliranje azot-oksida širi krvne sudove pluća, a ne utiče na neke druge krvne sudove, čineći ga bezbednim načinom za ublažavanje visokog krvnog pritiska. Gas se takođe primenjuje i posle operacije srca da spreči problem s plućima.

“To je prilično izvanredan lek”, kaže Bera jer kada se udiše, njegov učinak je ograničen na pluća. “Rizik je minimalan.”

Istraživači sa Univerziteta Leven u Belgiji otkrili su još jedno svojstvo azot-oksida: Ubijao je koronaviruse.

Tačnije, ubio je koronavirus koji je skočio sa slepih miševa na ljude i 2003. godine izazvao epidemiju teškog respiratornog sindroma, bolesti poznatije kao SARS.

U ćelijama zelenog afričkog majmuna koje su bile zaražene SARS-om, organsko jedinjenje azot-oksida prekinulo bi sposobnost virusa da se umnožava. Godinu dana kasnije, švedski naučnici su potvrdili ovaj nalaz i otkrili da, što je veća doza, gas je efikasniji u zaustavljaju virusa SARS.

“Tu se priča završila”, kaže Bera. Epidemija SARS je nestala za osam meseci, i “više niko nije testiran”.

Ali Bera nije zaboravio na to, da ako novi koronavirus ikada počne da napada pluća ljudi, na raspolaganju im je gas koji može da leči nastalu bolest na dva fronta: jačanjem napadnutih pluća i bilokiranjem sposobnost virusa da preživi.

Ove zime, dok je gledao kako se novi koronavirus poznatiji kao SARS-CoV-2 širi planetom, Bera je razgovarao sa kompanijama da dostave azot-oksid u tankovima i priremao je svoj plan. Očekuje se da će 240 ispitanika učestvovati u ovom testiranju efikasnosti gasa, na pacijentima sa blagim do umerenim simptomima Covid-19. Prateća studija će obuhvatiti zdravstvene radnike i uključivaće 470 ljudi.

KORONAVIRUS:

“KUĆNA IZOLACIJA” – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane

RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi

ŠTA ZNAČI IMATI “KONTAKT” SA ZARAŽENIM?

Kada se koriste visoki nivoi gasa, kako je planirano u ovim testiranjima, pratiće se nivoi hemoglobina da bi se sprečio razvoj drugog problema, i stanja u kome se crvena krvna zrnca ne vezuju za kiseonik (methemoglobinemia). U takvim slučajevima, doza može da se smanji i hemoglobin bi se ubrzo vratio na normalu.

U Kini su se, u međuvremenu, naučnici skoncentrisali na borbu s pandemijom s nalazima koji su mnogo ranije proizašli iz Injarovih istraživanja. Istraživači su 1988. godine otkrili da azot-oksid izgleda da igra ulogu u pripremi sisara za seks zbog svog uticaja na njihov polni organ.

Vijagra je na američko tržište stigla osam godina kasnije. Sada se ona istražuje kao lek za Covid-19.

Pilot studija u Kini testira lek na pacijentima sa Covid-19 koji imaju problema sa disanjem i još uvek im nije potrebna mehanička pomoć.

Kao i azot-oksid i vijagra, generički poznata kao sildenafil, širi krvne sudove. Kineski naučnici koji to istražuju veruju da može da pomogne u širenju malih krvnih sudova koji crpe kiseonik iz pluća, omogućavajući pacijentima da prevaziđu probleme s disanjem.

Lista medicinske upotrebe azot-oksida raste i dalje oduševljava farmakologe koji su među prvima istražili ovaj gas. Kada naučni časopis sugeriše novi povoljan efekat, “ja sam u ekstazi”, kaže Bera. “Ulazim u svoju dnevnu sobu – koju zovemo Nobelova soba – i izvadim svoju nagradu i iskažem cenjenje.”

Zatim se vraćam na posao, kaže, i čita i dopunjuje rukopise, praveći udžbenik: “Azot-oksid: biologija i patobiologija”, o medicinskim funkcijama gasa.