Jedna osoba može da zarazi šest, manji nivo antitela, nije kao druge sezonske bolesti: Nova saznanja o koronavirusu

0
Foto: Profimedia

Nova naučna istraživanja pokazuju da je virus koji uzrokuje COVID-19 puno zarazniji, da stvara slabiji imunitet kod ljudi koji su ga preboleli, te da je manje podložan promenama godišnjih doba nego što se do sada mislilo, piše Index.hr.

Koliko je neka zarazna bolest opasna, zavisiće će od brojnih faktora, uključujući smrtnost i zaraznost, a prioriteti zdravstvenih politika definisaće se u skladu sa sledećim ključnim faktorima:

A) Koliko ljudi je zahvaćeno ili može biti zahvaćeno bolešću

B) Koje su posledice bolesti, što podrazumeva smrtnost, invaliditet, patnju bolesnika, posledice za porodicu, ekonomske posledice (bolovanja, troškovi lečenja i sl.), društvene posledice (pravednost, stigmatizacija i sl.)

C) Koliko se lako možemo zaštititi od bolesti (na primer, imamo li lekove i vakcine ili ne).

Uobičajeno se zdravstvene politike u tom kontekstu služe jednostavnom, ali korisnom formulom:

Prioritet = A x B x C

Sars-CoV-2 je mnogo zarazniji nego što se mislilo

Dosadašnje studije pokazivale su da je COVID-19 relativno zarazna bolest. Njen bazni broj reprodukcije R0, koji govori koliko će ljudi u proseku zaraziti jedna bolesna osoba, procenjen je na oko 2,5.

Međutim, jedno novo istraživanje sa kojim je juče izašao američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) pokazalo je da je Sars-CoV-2 mnogo zarazniji, odnosno da je njegov R0 = 5,7. To znači da jedna osoba tokom trajanja bolesti u proseku zarazi gotovo šestero ljudi. Jedan od faktora koji su se promienili od prvih studija jeste trajanje inkubacije. Naime, pokazalo se da ona traje značajno manje nego što se u početku mislilo, što znači da osoba ranije postaje zarazna pa ostaje više vremena za širenje virusa. Drugi faktor je bolja procena procenta ljudi koji su zaraženi, ali nisu identifikovani – koji su prošli ispod radara.

Da bismo uporedili, najzaraznija poznata bolest su male boginje koje imaju R0 = 15 – 18. R0 sezonskog gripa je u proseku oko 1,4, a španske groznice, koja je 1918. i 1919. odniela između 50 i 100 miliona života i smatra se najsmrtonosnijom pandemijom u novo doba, procenjen je na 1,4 do 2,8.

Nizak nivo antitela kod prebolelih   

Jedno novo, preliminarno istraživanje, objavljeno u ponedjeljak na platformi Medrxiv.org, koje su proveli šangajski naučnici pokazalo je da neke osobe koje su prebolele COVID-19 imaju vrlo nizak nivo antitela ili da ih nekolicina čak uopšte nema.

Tim sa Univerziteta Fudan istražio je uzorke 175 osoba koje su otpuštene iz Šangajskog javnog zdravstvenog kliničkog centra nakon što su prebolele COVID-19. Analiza je pokazala da je čak jedna trećina imala iznenađujuće nizak nivo antitiela, te da kod nekih testovi uopšte nisu uspevali otkriti antititela.

Antitela su proteini koji se stvaraju u plazma-stanicama imunološkog sistema, a deluju tako da se vezuju za molekule na virusu i sprečavaju njihov ulazak u stanicu ili označavaju viruse za napad obrambenog sistema.

KORONAVIRUS:

“KUĆNA IZOLACIJA” – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane

RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi

ŠTA ZNAČI IMATI “KONTAKT” SA ZARAŽENIM?

Niski nivoi antitela uglavnom su zabeleženi kod mladih ljudi koji su bolest preboleli uz blage simptome. Kod trećine pacijenata titrovi, kojima se meri prisutnost antitela, bili toliko niski da antitela verovatno ne bi pružila nikakvu zaštitu od zaraze.

Koronavirus ne pokazuje izražene osobine sezonskog virusa

Celi svet, posebno stanovnici severne polulopte, nadao se da bi pandemija COVID-19 mogla jenjavati s dolaskom toplijeg vremena. Naime, brojni virusi koji uzrokuju infekcije disajnih puteva i prenose se kapljičnim putem, što uključuje viruse gripa, ali i prehlade, od kojih neke uzrokuju koronavirusi, pokazuju izražena svojstva sezonskih virusa. Te se bolesti sele sa severne na južnu hemisferu i lakše se šire tokom zime, odnosno hladnog i suvog vremena.

Jedan od mogućih razloga je to što u zimskom preiodu ljudi više borave u kućama u bližim kontaktima sa drugim osobama. Drugi je taj što se kapljice kojima se širi virus mogu duže zadržati u vazduhu kada je vreme hladno i suvo. Kada je ono toplo i vlažno, na kapljicama se nakuplja više vodene pare iz vazduha te one brže postaju teške i padaju na zemlju. Konačno, sunčevi UV zraci deluju razorno na genetski materijal patogena, što uključuje viruse.

No kada su virusi novi i jako zarazni, kao što je Sars-CoV-2, njima nisu potrebne posebne pogodnosti da bi se širili. Zbog toga se oni širi čak i kada okolnosti nisu optimalne.

To je potvrdila jedno novo kinesko naučno istraživanje. Istraživanje je pokazalo da porast prosečne temperature uglavnom pozitivno korelira s brojem slučajeva COVID-19 (grafikon gore) te da nema dokaza da bi širenje moglo prestati s dolaskom leta i toplijeg vremena. 

Kombinacija svojstava COVID-19 je vrlo opasna

Uz sve navedeno treba uzeti u obzir studije koje su pokazale da je COVID-19 čak 15 puta smrtonosnija bolest od sezonskog gripa. Na primer, jedna studija objavljena 30. marta u uglednom časopisu Lancet pokazala je da je smrtnost, odnosno letalnost COVID-19 oko 1,38%, s time da rizik raste sa godinama pacijenata.

Zanimljivo je da je prema tom radu smrtnost od COVID-19 veća od smrtnosti sezonskog gripa već u grupa ljudi od 30 i više godina. Na primer, CFR sezonskog gripa je manji od 0,1%.

Takođe, treba imati na umu da COVID-19 mogu širiti i asimptomatski pacijenti te da je prijavljeno više slučajeva koji mogu zaraziti daleko veći broj ljudi od očekivanog.

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je “samoizolacija” i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus