Svet

„Ovo je trka bez prečice…“: Zašto gubimo vreme u pronalaženju terapije za COVID-19

Nedeljnik.rs

29. aprila 2020. 0

Prošla su tri meseca od kako je Svetska zdravstvena organizacija proglasila novi koronavirus hitnim pitanjem javnog zdravlja od međunarodnog značaja na putu da postana pandemija, piše Lionel Lorent, kolumnista Blumberga iz Brisela.

Ipak, piše on, uprkos velikoj gužvi u vezi sa nekoliko postojećih lekova, još uvek nismo pronašli dokazanu terapiju za COVID-19. Ulozi su očigledno veliki, vakcina je daleko najmanje godinu dana, a zemlje širom sveta suočene su sa potencijalnim drugim talasom infekcija kada budu počele da se ukidaju drakonske karantinske mere. Konačan nalaz da jedan od dostupnih lekova može vidno da smanji virusno opterećenje ili ozbiljnost simptima zaraženih pacijenata bio „promena igre“, kako je u ponedeljak rekao na loklanom radiju francuski državnih savetnik za medicinu Žan-Fransoa Delfesi.

Za sada još uvek čekamo uverljive dokaze da li je potencijalno obećavajući lekovi zaista deluju. U martu je počelo evropsko ispitivanje četiri terapije, nazvano „Otkriće“ koje je trebalo da da rane rezultate u prvoj nedelji aprila. Taj datum je pomeren za kraj aprila, znači ove nedelje, nakon laganog popuštanja mera. Za to vreme, preminulo je destina hiljada ljudi.

Prirodno je zamisliti da krivicu za izgubljeno vreme treba da snose birokratija i prepirke naučnika. Dok naučna ustanova čeka konačne rezultate, lekar Didijer Rolt već je koristio hlorokin na pacijentima, a međuvremenu predsednik SAD ga je promovisao i izvršio pritisak na regulatore da ga odobre.

Nedavna ispitivanja hidroskihlorokina kritikovana su zbog toga nedost

Roltov test u Marseju koristio je mali uzorak od 42 pacijenta, koji su nasumično odabrani, a jedan pacijent koji je preminuo isključen je iz rezultata ispitivanja. Sledeća ispitivanja, na drugom mestu, pokazala su da imaju ograničen kvalitet.

Kada je mega studija „Otkriće“ počela sa ispitivanjima, odmah je naišla na veliku prepreku – pacijetni su, zasuti naslovima, želeli samo da se leče hidroksihlorokinom. U SAD-u je je jedan pacijent, kome je ponuđen remesivir, tražio „Trampov lek“:

Lekari su u ovoj pandemiji razumljivo u etičkom problemu. Postoji nagon da se „isproba sve“ je jak kada pacijenti i njihove porodice vidno pate. Ipak, brzina mora da se izbalansira u odnosu na druge kompromise, poput sigurnosti pacijenata. A tmurna istina je da je do saa moglo da se sprovede dvostruko više nasumičnih ispitivanja i nekoliko lekova. Ove nedelje, medicinsko udruženje iz okruga Pariza objavilo je da je nasumično ispitivanje tocilizumaba na 129 pacijanata, pokrenuto pre samo mesec dana, već pokazalo „značajno“ poboljšanje stanja obolelih od COVID-19 iako rezultati nisu još uvek konačni.

Postoje i drugi načini da se ubrzaju istraživanja u pandemiji. Jedna od opcija je upotreba ispitivanja na adaptivnim platformama, u kojima se istovremeno prati više terpaija tako da se resursi mogu preusmeriti na one koji su najefikasniji. Veštačka inteligenciija takođe može da pomogne: Univerzitet u Pitsburgu je koristi kako bi pokrenuo sopstveno adaptivno ispitivanja potencijalnih terapija za COVID-19 u 40 bolnica. Čak i pre testiranja, istraživači su pozvani da koriste računske metoda za brzi uvid u postojeće terapije.

A ako postoje nepobitni dikazi da jeftini generički lekovi poput hidroksihlorokina deluju, onda će farmaceutski lanac snabdevanja možda pronaći nove načine da zadovolji porast potražnje.

Bez dokaza, ipak ćemo gubiti vreme. Klinička ispitivanja su finansijski skupa, ali su neprocenjiva. Novo obećanje svetskih lidera, kao što su Emanuel Makron i Angela Merkel, je da će prikupiti 8 milijardi dolara za razvoj i dostupnost mogućih terapija za lečenje COVID-19.

Ovo je trka bez prečice, zaključuje kolumnista Blumberga.