Sedamdesetih godina prošlog veka žalio se često Bora Todorović, Bora Čvoka, kako ne može da spava.
Tako jednom dođe Borivoje na probu u Atelje 212 neraspoložen, depresivan. Pitaju ga šta mu je, a on otvori dušu: „Došla mi mama Dana i sinoć zaspa k’o top, a mene uhvatilo nešto, umoran sam, spava mi se, ali neće san na oči.
Nastavio je dalje Bora.
„Šetam po sobi kao lud, popih šaku pilula za spavanje, a mama Dana hrče li hrče“, priča Bora.
„Mislim se da l’ da se umijem, il’ da se ubijem“. I tako do jutra. Puče dan, vidim mama se probudi, a ja skroz očajan rekoh: ‘Mama, zamisli, celu noć nisam trenuo!’. Odgovori moja mama Dana: ‘Ni ja'“, pričao je Todorović.
Tagovi
