„Test, test, test“, apelovao je direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Adhanom Gebrejesus na konferenciji za novinare 16. marta na zemlje koje se bore protiv koronavirusa.
„Ne možete se boriti protiv ovog požara sa povezom preko očiju“, dodao je. Čini se da je Velika Britanija poslušala ovaj savet, najavljujući testiranje 25.000 ljudi svakog dana od 19. marta, piše Wired.
Od 20. marta, Velika Britanija je testriala 64.621 osobu – više nego bilo koja druga evropska zemlja, osim Italije, ali još uvek je daleko ispod nivoa potrebnog da se zaista utvrdi stepen epidemije.
Izbijanje epidemije u Koreji počelo je kao u Itaiji, sa sporim rastom broja slučajeva zaraženih koronavirusom da bi ubrzo broj zaraženih dramatično eskalirao.
U mesecima posle prvih izveštaja o koronavirusu u Kini, ta zemlja je zadržala mali broj slučajeva – zabeležno je samo trideset infekcija kada su, 18. februara pošto je primeljna u bolnicu u Tegu, četvrtom po veličini gradu te zemlje, zaraženu ženu nazvali „pacijentom 31“. Ona je, inače, član jedne verske sekte već neko vreme je bila bolesna, ali je više puta ignorisala molbe da se testira. (Od tada su se pojavili alarmantni detalji o njenom prisustvu na verskim službama).
Korejski Centar za kontrolu i prevenciju bolesti brzo bi saopštio da je 9.300 ljudi prisustvovalo dvema crkvenim službama zajedno sa „pacijentom 31“.
Ipak, Južna Koreja, u kojoj je 19. marta od izbijanja epidemije izbrojano ukupno 8.652 zaraženih osoba i 94 smrtna slučaja, sada ima stopu novoobolelih u relativnom padu. Zabeležena su samo 93 nova slučaja 18. marta. Tokom najgorih perioda u februaru, korejski zvaničnici zabeležili su više od 900 slučajeva zaraze dnevno.
Osnovu korejskog uspeha činilo je masovno, neselektivno testiranje, praćeno rigoroznim traženjem osoba koje su bile u kontaktu sa zaraženima i karantinom za svakog ko je stupio u kontakt sa zaraženim. Od 19. marta, Koreja je obavila više od 307.000 testova, najviše po glavi stanovnika u svetu. Velika Britanija je sprovela 64.600, SAD manje od toga.
„Trenutno imate zemlje poput onih u SAD gde postoje prilično strogi kriterijumi testiranja“, kaže Ki Park, predavač globalnog zdravlja na Harvardu. „Lično poznajem ljude koji imaju simptome, veoma sumnjive, ali ne ispunjavaju sve kriterijume i zato ne mogu da se testiraju“, kaže Park.
„Opsežbo testiranje, kakvo je spovedeno u Južnoj Koreji, veoma je dragoceno sredstvo za kontrolu virusa, ali i za razumevanje i merenje efikasnosti mera koje se sprovode“, kaže Majkl Min, docent iz Centra za komunikacijsku dinamiku bolesti na Hardvardu. „Pojedincima je omogućeno da sami uzmu stvari u svoje ruke i donesu odluke o socijalnoj distanci, kako bi zaštitili sebe i druge oko sebe“, kaže on.
Za sprovođenje testiranja na takvom nivou potrebna je izvanredna koorodinacija. Wall Street Journal piše da Južna Koreja može da testira 20.000 ljudi dnevno na 633 mesta za testiranje širom zemlje. Aplikacija za pametne telefone pruža GPS mape za praćenje širenja zaraze. Medicinski radnici postavljaju ogromne bele šatore na putnim prilazima, a građani dobijaju besplatnu vožnju do njih da bi se testirali. Rezultati stižu brzo, u roku od 24 časa.
Uspeh Južne Koreje objašnjava se i njenom tehnološkom domišljatošću.
„Južna Koreja je jedna od najumreženijih zemalja na svetu, gde svi koriste mobilne telefone za gotovo sve, pa je vlada, osim što je pratila mobilne telefone građana, slala i upozorenja, na primer, o tome da je u blizini pacijent zaražen koronavirusom“, kaže Park.
Korejsko zdravstvo, visoko regulisano, takođe je spremno da se suoči sa epidemijama. Južna Koreja nije uspela da obuzda izbijanje respiratornog sindroma na Bliskom Istoku (MERS) 2015. godine i zabeležila je 186 slučajeva zaraze i 38 smrtnih slučajeva, više nego bilo gde izvan Bliskog Istoka. Nakon reakcije SZO, Koreja je revidirala sistem, obezbedila brze testove, opremila bolnice jedinicima za kontrolu infekcije, itd…
Korejsko stanovništvo, uzdrmano tim incidentom, ima razvijeniju naviku da češće pere ruke, ostane kod kuće i testira se ako za tim ima potrebe. „Testiranje poput ovog bilo je veoma uspešno kada se, na primer, to društvo suočavalo sa sprečavanjem i daljem prenošenjem HIV-a“, kaže Mina. „Bilo je velikih kampanja za testiranje ljudi“, dodaje on.
Kada je Kina prvi put prijavila koronavirus, korejski Centar za kontrolu i prevenciju bolesti brzo je razvio komplete testova. „Bilo je mnogo kritika zbog načina na koji se Koreja nosila sa epidemijom MERS“, kaže Park.
„Južnokorejska vlada i Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite shvatili su da ne žele ponovo da prolaze kroz ovo, i imali su plan“, dodao je.
Ključni deo testiranja je i pronalaženje i izolovanje nosilaca virusa koji nemaju simptome, pre nego što nesvesno rašire infekciju. Stopa smrtnosti u Koreji od 0,6 odsto verovatno je niža jer je epidemija ograničena na mlade članove stanovništva.
Znanje o tome ko je nosilac virusa smanjuje potrebu za drakonskim vladinim merama, poput karantina. „Ako svi ostanu u svojoj sobi i uopšte ne izlaze napolje, što je kineski pristup, onda je i to vrlo efikasno u smanjenju širenja virusa“, kaže Martin Hiberd, profesor novih infektivnih bolesti na Londonskoj školi higijene i tropskih bolesti. „Ali u nedostatku takvog pristupa, mislim da je prepoznavanje pozitivnih slučajeva i njihovo smeštanje u karantin očigledno veoma efikasana način“, dodao je.
KORONAVIRUS:
„KUĆNA IZOLACIJA“ – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane
RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi
ŠTA ZNAČI IMATI „KONTAKT“ SA ZARAŽENIM?
NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:
Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa
Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)
Izbegavajte rukovanje i ljubljenje
Šta je „samoizolacija“ i kada je bi je trebalo primenjivati
Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?
Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?
Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus…
Tagovi
