Vežbanje je poput lekova: Moguće je predoziranje, a moguća je previše mala doza

0
Foto: Profimedia

Vežbanje za veliki broj ljudi predstavlja zdravu aktivnost, ali u nekim situacijama može da bude štetno za one s problemima sa srcem, upozoravaju stručnjaci Američkog udruženja za zdravlje srca.

Udruženje podstiče na redovno vežbanje, ali u smernicama objavljenim u časopisu “Circulation” upozoravaju na opasnost od toga da osobe koje žive sedelačkim načinom života brzo ulete u naporne treninge, ili počnu da se bave sportovima koji testiraju izdržljivost tela.

“Na mnogo načina je vežbanje poput leka”, kaže autor smernica Beri A. Frenklin, direktor preventivne kardiologije i kardijalne rehabilitacije u Mičigenu. “Kao i lekove, i vežbanje prate indikacije i kontraindikacije. Moguće je i predoziranje, kao i previše mala doza”.

U većini slučajeva kod Amerikanaca se uočava previše mala doza, dodaje Frenklin, ali postoje i problemi s predoziranjem.

Studije su pokazale da vežbanje koje dovodi telo do ivice izdržljivosti može da ostavi ožiljke na srčanom mišiću, da izazove poremećaje ritma srca i da dovede do nakupljanja koronarnog kalcijuma, što može da izazove aterosklerozu, kaže Frenklin.

“Sve više ljudi se bavi ekstremnim sportovima zbog toga što misle da je, ako je malo vežbanja dobro, više još bolje”, kaže on. “Ali to ne mora da bude obavezno tako”.

Rizicima oštećenja srca nisu izloženi samo oni koji vežbaju do granice izdržljivosti, prenosi Hina.

“Najveći rizik je za ljude koji su godinama neaktivni, poput onih koji su trčali pre 40 godina i to žele da urade opet, trčeći po svom naselju”, kaže Franklin. “Glavna poruka svima koji su u srednjem životnom dobu ili stariji jeste da treba da počnu s hodanjem, a ne s trčanjem”.

Započnite lagano, pređite četiri do pet kilometara za sat vremena, kaže Frenklin. “Nakon toga možete da pređete na sedam ili osam kilometara na sat ili, ako vežbate na pokretnoj traci, možete da podignete opterećenje pod uslovom da nemate simptome”, dodao je. “Ali, ako vam se pojave bolovi ili neugodnost bilo gde iznad struka, moglo bi da se radi o angini koja je povezana sa začepljenjem jednog ili više krvnih sudova”.

Ljudi koji počinju da vežbaju trebalo bi da se posavetuju sa svojim lekarima ako osete bol u levoj ruci, vratu ili vilici, ili ako osećaju da im nedostaje vazduh, osećaju slabost ili lupanje srca.

“To su sve znaci da nešto možda nije u redu”, kaže Frenklin, dodajući da većina ljudi koja pretrpi srčani udar ili zastoj rada srca imaju neke simptome nedeljama pre samog udara, ali da su ih ignorisali.

Posle analize više od 300 istraživanja, Frenklinov tim zaključio je da fizički aktivne osobe, poput onih koje redovno hodaju, imaju 50 odsto manji rizike za srčani udar ili srčani zastoj. S druge strane, rizik od tih stanja koji je kod trkača na duge staze nizak, vremenom raste.

Redovno vežbanje od pola sata dnevno pet dana nedeljno jeste korisno, kaže dr. Anapurna Kini iz bolnice Maunt Sinaj u Njujrku.

Ona savetuje da se izabere nešto kao što je vožnja biciklom, hodanje na pokretnoj traci ili pet.

“To mora da bude nešto što će vas radovati”, kaže ona. “I što ste stariji morate da uložite više truda u vežbanje pod optrerećenjem. Posle 40. počinjete da gubite mišićnu masu”.