Magazin

Vakcina protiv COVID-19: Ima li razloga za optimizam?

Nedeljnik.rs

11. maja 2020. 0

Dok prvi talas epidemije koronavirusa polako prolazi, interes javnost za efikasnu terapiju i dalje ostaje veliki uz prisutno razočaranje što ćemo do kliničkog odobrenja bilo leka bilo vakcine morati da pričekamo najverovatnije do početka naredne godine. Kada je vreme resurs koji nemamo, takav stav javnosti je razumljiv najpre usled nepoznavanja procesa pronalaska, razvoja i kliničkog testiranja leka ili vakcine. Jer, od momenta identifikacije potencijalnog leka ili vakcine do njegovog dolaska na tržište obično prođe i više od 10 godina uz trošak koji nije manji od milijarde dolara, a da stvar bude komplikovanija, od svakih 10.000 identifikovanih supstanci sa kojima se počinje laboratorijsko testiranje samo jedna zaista i bude registrovana kao lek.

Istina je da je proces dolaska na tržište novih terapija izuzetno složen i tako postavljen da je prioritet dokazivanje da je potencijalni novi lek ili vakcina bezbedan i efikasan a da brzina procedure nije nešto o čemu se naročito vodi računa. Zato nije neobično da se, dok čekamo terapiju koja će biti specifična za SARS-CoV-2 virus, farmaceutska industrija i nezavisni timovi naučnika širom sveta okreću testiranju onih lekova koji već postoje (danas je u toku više od 200 različitih studija koje evaluiraju potencijalne lekove ili vakcine) a koji bi zahvaljujući svojem mehanizmu dejstva mogli da pomognu u lečenju bolesti koju poznajemo kao COVID-19.

Kada su u pitanju lekovi, najviše nade se polaže u već poznate antivirusne medikamente, monoklonska antitela, derivate krvne plazme, interleukinske inhibitore, imunosupresive, antimalarike, pa čak i terapiju stem ćelijama. Mehanizam dejstva im je različit – antivirusni lekovi sprečavaju ulazak virusa u ćeliju i/ili njegovo razmnožavanje, monoklonska antitela pokreću imunski sistem kako bi napao virus dok krvna plazma sadrži antitela osoba koje su već preležale infekciju koronavirusom. Imunosupresivi smanjuju simptome zapaljenja tako što zaustavljaju preterani odgovor imunskog sistema na infekciju a antimalarici su pokazali da u laboratorijskim uslovima blokiraju ulazak virusa u ćeliju.

Za razliku od lekova koji su namenjeni obolelima, vakcine bi trebalo da spreče nastanak infekcije kod zdravih osoba tako što pripremaju imunski sistem da prepozna i napadne virus kada telo sa njim dođe u kontakt.

Zahvaljujući izuzetno visokom nivou deljenja informacija unutar naučnih krugova, između vlada različitih zemalja i njihovih regulatornih tela i farmaceutske industrije, kao i zahvaljujući dostignutom napretku u genetici i biohemiji, proces prekliničkog testiranja potencijalnih vakcina je znatno ubrzan, pa u ovom trenutku već traje evaluacija više od 100 potencijalnih vakcina, neke već i u ranoj fazi kliničkog ispitivanja.

Vakcine bazirane samo na delu genetskog materijala virusa mogu se relativno brzo proizvesti u velikim količinama, ali iskustvo sa takvom vakcinom kod ljudi još ne postoji a nije jasno ni da li bi imunski odgovor koji bi indukovale bio dovoljno snažan. Zbog toga je prerano za davanje prognoza, ne samo o tome kada ćemo dobiti bezbednu i efikasnu vakcinu, već ni da li će je uopšte biti. Pogotovo zato što još uvek ne možemo sa sigurnošću reći koliko je koronavirus sklon mutaciji. Preliminarna istraživanja pokazuju da je SARS-CoV-2 stabilniji od virusa gripa, što je dobra vest, ali i dalje ne znamo da li bi uspešna vakcina bila samo sezonska ili bi stvarala dugotrajan imunitet.

Razlozi za optimizam da ćemo u sledećih 12-18 meseci dobiti bezbedan i efikasan lek ili vakcinu ipak postoje – već spomenuti nivo saradnje unutar naučne zajednice koji do sada nije viđen u istoriji, velika sredstva koja su stavljena na raspolaganje timovima koji rade na razvoju leka ili vakcine, kao i budući koordinisani regulatorni proces koji neće biti ubrzan u delu koji se odnosi na bezbednosnu evaluaciju ali hoće u delu koji se tiče administrativnih procedura.

Nema ni mesta bojazni da bi u slučaju pronalaska efikasne terapije ili prevencije ona bila teško dostupna manjim zemljama kao što je naša jer su se mnoge farmaceutske kompanije već zavetovale da će lek ili vakcina biti ponuđeni po nekomercijalnim, pristupačnim uslovima. Takođe, nema razloga ni za strah da će zemlja koja prva dođe do terapije biti nevoljna da je deli sa drugima – pandemija koronavirusa je zajednički problem i situacija u svetu se ne može normalizovati tako što ćete lečiti samo svoje građane.

Konačno, inovativna farmaceutska industrija je već više puta do sada pokazala da je dorasla zadatku koji se pred nju kontinuirano postavlja – da pronađe lek za nešto što do tada ili nismo uopšte mogli da lečimo ili lečenje nije bilo dovoljno efikasno – pa nemamo razloga da sumnjamo da će i ovoga puta biti tako.