Šta je, u stvari, značio onaj dramatični SMS, da li nas Vučić i Brnabić plaše svojim izjavama, zašto smo se iznenadili nastupima lekara: Stručna analiza konferencija za medije doc. dr Lidije Mirkov sa FPN-a

Piše doc. dr Lidija Mirkov, predavač na predmetima Stilistika i Retorika na Fakultetu političkih nauka u Beogradu

5
BETAPHOTO/MILOS MISKOV/DS

Dok su na prvim konferencijama za medije politički odlučioci i medicinski stručnjaci govorili zajedno, stil izražavanja kojim su se koristili jedni i drugi bio je očekivan: političke fraze i medicinski profesionalizmi. Tako smo od političara na funkcijama mogli da čujemo da je vlast „nikad bolje reagovala“ i da se „čini svaki napor“, a od lekara da postoje „suspektni simptomi“ na virus koronu i da je bolest „kontagiozna“. Medicinski stručni jezik je posebno lako prepoznati – uglavnom je reč o pojmovima latinskog porekla koji odstupaju od svakodnevnog govora. Ako se političari razmeću političkim frazama, što ne bi i lekari profesionalizmima.

Osim političara i lekara, još jedan učesnik javnog obraćanja u vanrednom stanju je važan. To su urednici koji određuju prioritet informacija koje dolaze do građana, novinari koji stvaraju tekstove i oni koji postavljaju pitanja koja će se čuti uživo u prenosu konferencije. Primetno je da su neki novinari skloni interogativnom stilu, što je novinarski žar nepotkrepljen objektivnim sagledavanjem okolnosti. Neiskustvu u postavljanju pitanja na konferencijama može se tražiti opravdanje na strani političkog frazerstva koje ne ohrabruje dijalog. Mnogi novinari kažu da će postaviti dva pitanja, pa se desi da ih u jednoj rečenici bude još tri – po principu sad ili nikad. Dok su jedni neiskusni u sopstvenom iskustvu, drugi su iskusni u političkom podaništvu i pitanjima „niz dlaku“. U odnosu na njih, lako se izdvajaju novinari koji vredno istražuju i posvećeni su svom zadatku zaštite interesa javnosti.

(BETAPHOTO/VLADA SRBIJE/SLOBODAN MILJEVIC/MO)

Izvesna promena stila izražavanja političara desila se po razdvajanju konferencija političara i lekara. Danima pre prvog smrtnog slučaja od korone političari su veličali sopstveni trud, ali se to pretvorilo u molećive iskaze i ton poziva građanima da ne izlaze ako ne moraju. Saopštavajući bez prisustva predsednika da je jedan pacijent preminuo, premijerka je govorila sporije i sa većim pauzama nego inače, izjavljujući saučešće porodici preminulog. Na osnovu verbalnih i neverbalnih signala, prosečan gledalac je mogao da uvidi da je premijerka, koja inače ne važi u javnosti za osetljivu ženu, pokazala emocionalnu reakciju na smrt pacijenta. Pošto je pokazivanje osećanja u politici često glumljeno i nametnuto, prirodna reakcija je bila iznenađenje.

Članovi kriznog štaba preuzeli su retoričku ulogu političara – ljute se na građane, naglo završavaju konferenciju bez mogućnosti za pitanja, fraziraju i izbegavaju da daju precizne odgovore

Unutrašnja borba da se osećanje pokaže jer je ubedljivo i da se prikrije jer može biti znak političke slabosti okončala se kanalisanjem energije u polemiku koju je premijerka imala sa novinarom koji je dobacujući zahtevao da postavi pitanje, iako je rečeno da neće biti pitanja. Posle te konferencije, premijerka i predsednik su nastavili da organizuju konferencije za medije, uglavnom odvojeno od lekara.

Još jedna tema u kojoj je politički stil bio upečatljiv jeste postavljanje ad hoc bolnice na Sajmu. Pošto su fotografije brojnih vojničkih kreveta uznemirile javnost, političari su danima govorili kako to nije strašno i da je bolje organizovati se na vreme. Pošto negodovanje javnosti nije jenjavalo, predsednik je slikovito objasnio da nam ni velika beogradska groblja neće biti dovoljna ako nastavimo da izlazimo i kršimo preporuke lekara. Iako ta izjava zvuči grubo i nepromišljeno, ona upečatljivo iskazuje ono što se širom sveta, a posebno u Italiji, već desilo. Uznemirujuće fotografije stotine tela Italijana, koja više nemaju gde ni da smeste, stizale su i do medija u Srbiji.

Foto: Ministarstvo odbrane

Ako to znamo, kada predsednik kaže da je bolje sačuvati život, u tome nećemo videti pretnju nego buđenje opravdanog straha koji ovaj put ne proističe iz delanja političara, nego stvarnog instinkta za preživljavanjem. Međutim, kada političar izjavi nešto od čega nas hvata strah, dobro je razmisliti zašto je tako jer nekada neće biti opravdano. Navikli smo da pobuđuju strahove kada ne treba, pa nam ovakva izjava budi posebnu pažnju.

Slikovitost izražavanja sagovornika uticala je na oblikovanje vesti na medijima. Jedno poređenje predsednika – da su policajci kao lasom hvatali po ulicama one koji bi trebalo da su u karantinu – uticala je da se učestalo izveštava o hiljadama povratnika iz inostranstva koji možda zaražavaju druge. 

Lekari su doneli nov način rada na konferencije za novinare. Informacija je bila koncizna i pregledna, sažeta u nekoliko najbitnijih rečenica i poneki stručni savet za dalje. Zatim slede pitanja, za koja se očekuje da su dobro pripremljena i da su u domenu stručnosti osobe kojoj su postavljena. To je sasvim drugačije od onoga na šta su novinari navikli sarađujući sa političarima – oni obično govore dugo, ostavljajući malo vremena za pitanja novinara.

Slanje nedorečenih obaveštenja (poput sms-A) van radnog vremena i u toku policijskog časa može se smatrati metodom zastrašivanja

Primetno je da su se stručnjaci manje koristili stranim rečima i zbunjujućim pojmovima kada političari nisu bili tu: govorili su stručno, ali prirodnije i prilagođeno prosečnom čoveku. Takođe, nisu polemisali sa novinarima čak ni kada su novinari to nametali kao ustaljeni način komunikacije. Ako im neko upadne u reč tokom odgovora, zaćute i dozvole da se bolje razumeju jer je jasno da je i slušanje deo razgovora. Gledaoci nisu morali da zauzimaju strane jer sagovornik nije protivrečio i nije bilo podele na nas i njih, kao što je redovno slučaj u političkom diskursu.

Međutim, promena okolnosti desila se i kada je broj preminulih pacijenata počeo da raste. Članovi kriznog štaba preuzeli su retoričku ulogu političara – ljute se na građane, naglo završavaju konferenciju bez mogućnosti za pitanja, fraziraju i izbegavaju da daju precizne odgovore. Više nisu političari jedini koji govore sami za sebe da „rade dobar posao“. Jezik je oduvek bio prvo mesto na kojem se vide moć i borba za moć.

(BETAPHOTO/VLADA SRBIJE/SLOBODAN MILJEVIC/MO)

Građani Srbije koji poseduju mobilni telefon dobili su generički automatizovani SMS od pošiljaoca COVID 19. Neko je mogao pomisliti da je virus poslao poruku, a ne Krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19. Bilo bi u duhu jezika da je skraćenje glasilo Krizni štab, a ne COVID 19. Simbolično, većini građana je ta poruka stigla na 1. april, Svetski dan šale. Nekima je stigla dan ranije u kasnim večernjim časovima, kada je policijski čas uveliko bio u toku. Slanje nedorečenih obaveštenja van radnog vremena i u toku policijskog časa može se smatrati metodom zastrašivanja.

Iako VUČIĆEVA izjava O GROBLJIMA zvuči grubo i nepromišljeno, ona upečatljivo iskazuje ono što se širom sveta, a posebno u Italiji, već desilo

Nepotpunost informacije se očitava u celom sadržaju poruke, od početka do kraja, što se lako utvrdi stilskom analizom teksta poruke. Prva rečenica glasi: „Situacija je dramaticna.“ Reč situacija je stranog porekla, koja se lako da zameniti domaćom rečju okolnosti. U političkom diskursu se često koriste reči stranog porekla jer je manja verovatnoća da svi razumeju i upitaju šta je smisao izrečenog. Šta znači situacija? Koja situacija, u vezi sa čim? Epitet dramatična nas upućuje na pozorišni diskurs, jer znači sličnost sa žanrom drame. Dakle, ova rečenica je sasvim neinformativna, ali je indikativna: zbog nje saznajemo da se odigrava drama. Igrana drama ima strukturu, glavne likove, napetost koja se prevazilazi i – režisere.

To je podržano i narednom rečenicom poruke: „Priblizavamo se scenariju iz Italije i Spanije.“ Osim izostanka kukičastih slova (dijakritičkih znakova), primetno je da je i ova rečenica neinformativna. Metafora puta kojim se ide i nikako da se stigne nije strana političarima (npr. evropski put), jer je kretanje poželjna radnja, pa se zato i „približavamo“ i to scenariju. To je još jedan pojam iz domena pozorišnih umetnosti, u obliku metafore, kao da je Italija dramski komad pa ima svoj scenario. Zbog pogrešno upotrebljenog predloga iz Italije, ta rečenica znači da postoji sročeni scenario koji je donet iz Italije i neko ovde danas igra prema njemu. Iako postoje mnogi ljubitelji teorija zavere koji bi rekli da je tako, verovatnije je da je poruku sročio neko ko nije obrazovan za komuniciranje u javnosti i ko iz površnosti ne pazi na izražavanje.

Treća rečenica ima smisla: „Molimo vas da ostanete kod kuce“, ali ona ne daje informaciju nego molbu. Uz potpis Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID-19, poruka je mogla da bude sročena i bez prve dve rečenice koje su uznemirile javnost.

premijerka, koja inače ne važi u javnosti za osetljivu ženu, pokazala emocionalnu reakciju na smrt pacijenta. Pošto je pokazivanje osećanja u politici često glumljeno i nametnuto, prirodna reakcija je bila iznenađenje

Na konferenciji za medije sledećeg dana, prvi put je prisustvovala doktorka koja je trebalo da govori o psihosocijalnoj podršci građanima. Umesto stručnog objašnjenja zašto bi baš takav tekst trebalo da bude podoban u periodu vanrednog stanja i kolektivnog straha, pokazala je afektivni i nepopustljiv stav prema pitanjima novinara o porukama koje su stizale na sve mobilne telefone, uključujući i maloletnike. Od nje se očekivalo razjašnjenje, a dobilo se paternalistički-vaspitno pitanje „Šta tu nije jasno?“. Na insistiranje novinara za stručni komentar, koncizno je rekla da je strah subjektivna kategorija, pravdajući time autora poruke da nije podstakao kolektivnu reakciju, nego su oni koji na to reaguju možda labilni. Lekari se i dalje pozivaju na „struku“, ali svojim izražavanjem i postupcima sve više postaju samo štab koji popunjava prostor političkih fraza i iskazivanja autoriteta.

Novinari su, međutim, skloni jezičkom imitiranju – za to je primer odluka o apsolutnom policijskom času za građane starije od 65 godina. Predsednik je u više navrata po objavljivanju te mere, umesto „stariji od 65“, govorio „penzioneri“, iako nisu svi stariji od 65 u penziji, niti su svi penzioneri stariji od 65. Reč je o stilski motivisanom ogrešenju jer je političar zamaglio tumačenje pojmova, na čemu se često zasnivaju polemike, ali je novinar trebalo kritički da prenosi reči sagovornika. Narednih dana su mediji bez izuzetka prenosili da doneta mera važi za penzionere, iako se odnosila na građane starije od 65 godina. Otuda i ne čudi što smo prvih dana te odluke viđali na ulicama građane starije od 65 koji se ne osećaju kao penzioneri, imajući u vidu pejorativno značenje kada se za nekog nepoznatog u svakodnevnom životu kaže da je penzioner. Ipak, novinari imaju i ulogu u razvijanju solidarnosti, što se na istom primeru pokazalo – iako neprecizan, izraz prisvajanja i familijarizam „naši najstariji“ ili hipokoristik „bake i deke“ postepeno su zamenili posredni pejorativ „penzioneri“.

BETAPHOTO/Predsednistvo Srbije/Dimitrije Goll/DS

Pohvalno je i što su pojedini novinari reagovali kada je za ad hoc bolnicu na Sajmu na jednoj lekarskoj konferenciji za medije rečeno da će biti na Sajmištu, što nisu iste lokacije, a lapsus je mogao da bude protumačen na loš način jer je na Sajmištu bio jedan od nacističkih logora u Beogradu. Novinari su nastavili da prate uslove u bolnici na Sajmu. U vezi sa navodima o noćnim žurkama sa alkoholom među nekima od onih koji su tamo smešteni, lekari su izjavili da je to „normalna ljudska potreba“, čime su pokušali da očoveče prostor koji je javnosti prethodno bio zastrašujuć. Novinari će, nadam se, na osnovu te izjave, istrajati u istraživanju da li neko nadgleda ponašanje pacijenata i kako su zaštićeni od takvog ponašanja oni koji se tome ne pridružuju. Samo kritički odnos novinara prema sistemskim rešenjima koja nam država postavlja može da doprinese zdravijem društvu.

KORONAVIRUS:

“KUĆNA IZOLACIJA” – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane

RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi

ŠTA ZNAČI IMATI “KONTAKT” SA ZARAŽENIM?

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je “samoizolacija” i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus

5 KOMENTARA

  1. U vreme vanrednog stanja rade samo radnici i ljudi koji su korisni. 900 hiljada parazita na državnim jaslama ne rade a primaju punu platu. Jasno se vidi da su totalno beskiorisni. Radi jako malo radnika, kojima poslodavci ne pomišljaju da isplate zarade, ili im isplaćuju minimalac. Radnicima koji ne rade ako se Gospod smiluje dobiće nešto posle dva meseca. UžaS(rbija) funkcioniše na svoj užasni način. A posebna grupa su nepotrebni koji ne mogu da se skrase kod svoih kuća da ih zaraza ne stigne dok uživaju u dokolici. Oni su totalno nekorsni, samo to niko od njihovih đaka da se našali da malo naškraba o svojim učiteljima koji ih nisu ništa naučili. Moraju da ćute, jer da im oni nisu bili učitelji ne bi oni nikad dobili bezvredne diplome koje samo služe za podatak o priznatoj stručnoj spremi kada se zapošljavaju.

  2. Pa sta ja sam u Danskoj i policija je poslala poruku a i zdravlje ministarstva je poslao poruku i sta je sad to . Majko mila sta je sad to , kao sav normalan svet u evropi .Nigde se ne ide sve je zatvoreno sem prodavnica i sta cekamo da prode kao i cela evropa . Koja budala moze da smatra da je ovo pretnja samo obavestenje .

  3. Oдличан чланак др. Л. Мирков. Не гледам те конференције за штампу јер чувам своје ментално здравље. Прочитам новинске извештаје на интернет странама разних часописа. Али сам и ја приметио недоследност и код политичара и лекара и извештача, у коришћењу појмова “пензионери” и “старији од 65 година.” Какав народ, такав језик и таква власт говорили су, некад, мудри људи

  4. Strucna analiza
    Svako cuje ono sto zeli ali gospodo sa FPNa nemojte analizirati doktore jer ako oni pocnu analizirati vas i poluglupa pitanja koje svskodnevno postavljate na konf. za stampu mnogi od vas bi zavrsili sa ozbiljnim dijagnozama.

  5. Zataskivanje zataskivanja.
    Ovo drustvo vodi ocito obolela jedinka. Krdo obolelih jedinki.
    Struka godinama cuti.
    Postovana, niste posteni.
    Bez uvrede.
    Cuvajte se.

Comments are closed.