Poslednje vojničko pismo od oca stiglo mu je pre više od 70 godina. Pisma njegove majke vraćala su se neotvorena: Priča o nestalima iz Drugog svetskog rata

0
Foto: Profimedia

Taj dan u junu 2019. Karl Kram nikad neće zaboraviti. Toga dana je dobio vest s kojom više nije računao. Ovaj 83-godišnjak se tačno seća kako je otvorio pismo i s čuđenjem pročitao da su pronađeni posmrtni ostaci njegovog oca, piše Dojče vele. Pismo mu je poslao Savezni arhiv u Berlinu koji pomaže u razjašnjavanju sudbina nestalih. Prošlo je bilo 76 godina otkako je njegov otac, vojnik Vehrmahta, nestao u Staljingradu. „Kad sam ga zadnji put video bilo mi je pet godina.”

Poslednje vojničko pismo od njegovog oca stiglo je u januaru 1943. u mestašce Gros Laferde u blizini Braunšvajga, gde porodica Kram i danas živi. Nakon toga su pisma koja je njegova majka slala u 3.000 kilometara udaljeni Staljingrad dolazila nazag neotvorena. „To je bilo jako tužno.”

Od njegovog oca koji je 1939. mobilisan i poslat na front nije bilo ni traga. Početkom 1942. je razvodnik Kram poslat u Rusiju. Bitka za Staljingrad, koji je nemačka vojska napala i opsedala ledene zime 1942/43, bila je jedna od najkrvavijih i najstrašnijih bitaka Drugog svetskog rata.

Detinjstvo bez oca

U godinama nakon rata otac mu je jako nedostajao, priča Karl Kram. „Bio sam jako tužan kad bih drugu decu video s njihovim očevima i znao da se moj otac nikad više neće vratiti.“ Da bi zaradio nešto novca kako bi mogao pohađati školu pomagao je u žetvi. „Dok su se druga deca igrala ja sam sa svojom majkom bio u polju.”

Kasnije je radio kao trgovački nameštenik, zasnovao sopstvenu porodicu; i stalno se nadao da će uspeti da nešto dozna o sudbini svog nestalog oca. Raspitivao se u organizaciji za negu nemačkih vojnih grobova (Volksbund Deutsche Kriegsgräberfürsorge), koja se bavi i traženjem poginulih u ratu. 1.300.000 nemačkih vojnika i danas se vode kao nestali, procenjuje Folksbund.

Ali, sva nastojanja oko potrage bila su uzaludna – dok prošlog leta nije iznenada stiglo pismo od Saveznog arhiva. „U prvom trenutku nisam mogao da verujem  da je uopće stigla neka vijest“, priča ovaj 83-godišnjak. „Bio sam naravno ganut i počeo sam da plačem.“

Nađen prilikom građevinskih radova

Posmrtni ostaci njegovog oca pronađeni su prilikom građevinskih radova u Volgogradu, kako se danas zove bivši Staljingrad. Bili su u masovnoj grobnici, skupa s posmrtnim ostacima više od 1.800 nemačkih vojnika. Za Karla Krama je to čudo. „Izuzetno jako sam se radovao.“ Kada i kako je njegov otac poginuo, nije više bilo moguće utvrditi. „Ali, srećan sam da barem znam gde je završio.“

Vojnička pločica

Da je poginuli pronađen u masovnoj grobnici u Volgogradu uopšte mogao biti identifkovan kao otac Karla Krama zaslužna je vojnička identifikaciona pločica, koja je pronađena uz kosti. Istina, svaki nemački vojnik je morao sa sobom da nosi takvu pločicu, da bi se u slučaju smrti mogao identifikovati. Ali, nakon više decenija u zemlji te pločice su često jako oštećene ili su potpuno istrulile.

U ovom slučaju je ta jajolika pločica sačuvana, pomalo oštećena, ali čitljiva. Još je trebalo samo da se dešifruje. Jer, na pločici nije stajalo ime vojnika nego samo njegov lični broj.

Vraćanje imena mrtvima

Pločica je poslana u Savezni arhiv u Berlinu, jedino mesto u Nemačkoj na kojem se može dešifrovati. O tome se brinu stručnjaci kao što je istoričar Robert Balzam. U svom radu on se služi jedinstvenom arhivskom građom: opsežnom kartotekom u kojoj su popisani svi vojnici Vermahta, od običnog vojnika do maršala.

„Ovdje je više od 18 i po miliona kartica”, objašnjava Balzam dok iz ormara izvlači jednu od svetlosivih fioka s karticama. Kartoteka je uspostavljena za vreme rata i stalno je dopunjavana. Na kartici su uneseni lični i vojnički podaci svakog pojedinca i broj njegove identifikacione pločice. Kod nestalih je unesena i adresa članova porodice. „Ima još dovoljno ljudi koji traže i kod kojih je to deo njihovog života“, kaže ovaj istoričar.

1.200 identifikacija godišnje

Šanse da neka sudbina bude razjašnjena 75 godina nakon završetka rata nisu loše. Još uvek se pronalaze posmrtni ostaci vojnika, bilo prilikom građevinskih radova, bilo pri iskopavanjima na nekadašnjim ratištima ili premeštanju posmrtnih ostataka. “Godišnje se ovde identifikuje oko 1.200 vojnika, koji se još vode kao nestali u klasičnom smislu“, kaže Balzam. Svaka identifikacija je za njega „sasvim poseban trenutak“. Jer, tada opet jedna porodica sazna gde je mesto na kojem može da položi cveće i tuguje za nekim od svojih. Tek nakon toga mnogi mogu da kažu: „Sad je to za mene završeno, jer sad znam gde je.“

“Moj otac se vratio”

Tako je bilo i s Karlom Kramom. Nakon što je dobio pismo od Saveznog arhiva uputio se u Rusiju. Skupa sa sinom je otputovao u Volgograd gde su posmrtni ostaci njegovog oca pokopani na nemačkom vojničkom groblju Rosoška. Učestvovao je u ceremoniji, položio buket belih ljiljana i fotografiju svoga oca. Cveće je odneo i na spomenik za poginule sovjetske vojnike – kao znak pomirenja.

„Najimpresivnije za mene je bilo to što su tamo mogli da mi daju identifikacionu pločicu mog oca“, kaže Karl Kram. „Ovu pločicu je on nosio od početka rata do svoga kraja, ona je dio njega.“ Tu pločicu ovaj 83-godišnjak sad drži u svojoj sobi da može da je gleda svaki dan. „Za mene se moj otac vratio.”

KORONAVIRUS:

“KUĆNA IZOLACIJA” – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane

RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi

ŠTA ZNAČI IMATI “KONTAKT” SA ZARAŽENIM?

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je “samoizolacija” i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus