Pet načina da pobedite svoje Covid-19 strahove

0
Foto Profimedia

Doktorka iz San Dijego imala je nedavno 24 pacijenta iz potpuno različitog životnog miljea. Nešto manje od polovine njih borilo se s anksioznošću, što je razumljivo, s obzirom na sve što se događa svakoga dana. Preostalih 40-ak odsto pacijenata imalo je neke “misteriozne” simptome. Neki su imali čudan osip po licu. Drugi su osećali iritaciju u grlu ili u očima, ili osećaj stezanja u grudima, što nisu mogli da objasne. Da li to mogu da budu simptomi koronavirusa?

Nakon pažljivog razgovora sa svim ovim pacijentima, Sabrina Falker, specijalista interne medicine, shvatila je da su sve te misteriozne bolesti imale nešto zajedničko. Oni su toliko koristili sredstva za izbeljivanje u svojim domovima kako bi se zaštitili od infekcije, čisteći i po tri-četiri puta dnevno, da je to stvaralo iritaciju, piše Vašington post.

Neki nisu dovoljno razredili izbeljivače pre upotrebe (izbeljivač mora značajno da se razblaži da bi se izbegle iritacije ili čak opekotine. Običan stari sapun može da bude bolje oružje protiv ovog virusa). Pacijenti s anksioznošću nisu se toliko razlikovali od ovih pacijenata koji su koristili izbeljivače, drugim rečima. Kao i svi mi, oni su pokušavali da pronađu načine da se izbore s pretnjom koja je nepredvidljiva i nevidljiva, što je jako teško uraditi. I jedni i drugi su rizikovali da pogoršaju stvari.

“Postoji toliko toga što ne možemo da kontrolišemo”, rekla je Falker. “Dakle, postoji osećaj da, ako dovoljno budemo čistili, virus će nestati.”

U ovom trenutku skoro dve trećine Amerikanaca kaže da se plaši za zdravlje svoje porodice, pokazale su ankete YouGov i More in Common. Tri četvrtine njih veruje da verovatno idemo ka ekonomskoj depresiji. Zvaničnici kažu da su pozivi prema službi za pomoć u slučaju katastrofa skočili za 500 odsto.

Svi ovi brojevi predstavljaju sekundarnu pandemiju. Za strah su potrebna dva elementa: percipirana pretnja i osećaj nemoći da se ta pretnja porazi. Pošto je osećaj straha izrazito neprijatan, većina nas će pokušati da se suprotstavi danima koji slede smanjivanjem nivoa pretnje ili pojačavanjem osećaja kontrole.

U prvoj kategoriji, mogli bismo da se uverimo da je sve ovo preterana reakcija. To mnogi u početku rade. Nekima pomaže internet, kao i razmišljanje. Poricanje je najčešći ljudski odgovor na sve vrste katastrofa, od požara do poplava i pandemija. Mogli bismo da koristimo i hranu, drogu ili alkohol da bismo uklonili pretnju.

U drugoj kategoriji opcija je da ćemo možda pokušati ponovo da uspostavimo osećaj kontrole u odnosu na pretnju. Ovo je početak odličnog plana. Ali može i da se pokaže preteranim, kao što je to slučaj kod osoba koje preteruju s izbeljivačem. Lako je preterati u vremenu velike anksioznosti. Razmislite o ovome: Posle 11. septembra, na hiljade Amerikanaca odlučilo je da izabere vožnju umesto letenja kada je trebalo da putuju na duži put. U vožnji su se osećali bezbednijim posle strahota terorističkih napada.

Naravno da jesu. Ali, taj osećaj da su bezbedniji ne znači da će i biti bezbedniji. Dve godine posle 11. septembra, procenjeno je da je oko 2.300 Amerikanaca poginulo jer su izabrali vožnju umesto leta do odredišta, prema studiji tri istraživača sa Kornel univerziteta objavljenoj 2009. godine. Uprkos tome kako su se osećali, letenje je i dalje bilo bezbednije od vožnje, čak i posle 11. septembra. Ali, hiljade ljudi je umrlo, pokušavajući da izbegnu smrt. Trik je sada preuzeti kontrolu nad ovom pretnjom, a da se stvari ne pogoršaju. Svim pacijentima Falker preporučuje da jačaju imunitet na pet specifičnih načina.

NAJVAŽNIJE STVARI KOJE BI TREBALO DA ZNATE O KORONAVIRUSU:

Koji su glavni simptomi koronavirusa i kako ga razlikovati od sezonskog gripa

Šta možete da uradite da biste smanjili rizik od zaraze koronavirusom (kako da se pripremite za COVID-19)

Izbegavajte rukovanje i ljubljenje

Šta je “samoizolacija” i kada je bi je trebalo primenjivati

Da li maska pomaže i kada bi trebalo da je nosimo?

Kako funkcionišu brzi testovi za koronavirus?

Čuvajte se infodemije (najezde lažnih vesti). Na primer, psi i mačke ne prenose koronavirus

Sve dok ovaj savet ne postane toliko kliše kao savet “operite ruke” i “ostanite kod kuće”, ponavljaće se. Ove akcije nam daju kontrolu na načine za koje je dokazano da nas čine nesumnjivo jačim, ne samo emocionalno bezbednijim.

Prvo, jedite hranu koja je što manje procesuirana, sa što manje aditiva, znači voće i povrće.

Drugo, razgovarajte sa drugima (s ljudskim bićem) telefonom ili video linkom.

Treće, spavajte (idealno je osam sati svake večeri, u isto vreme, manje ili više).

Četvrto, vežbajte najmanje 30 minuta dnevno.

I peto, pokušajte da radite nešto što će vam zaokupiti mozak, ali i odmoriti ga od strepnji bar nakratko (bilo da je to baštovanstvo, slušanje muzike ili meditacija). Možda je čišćenje dobro za vas. Ali, prvo pročitajte etikete. Vodite računa da idete u rat s potrebnim oružjem, a ne onim koje vas polako truje. Sve ove stvari nam vraćaju osećaj kontrole, što sprečava da nas strah onesposobi.

“Ako redovno radite svih pet stvari, vaš imunski sitem će se oporaviti”, kaže Falker. “Imaćete dovoljno antioksidanata i vitamina i minerala da biste bili spremni za borbu sa virusom.”

Strah nije ništa novo. Niti opasnost i nesigurnost.Rešenje je da se povrati kontrola, ali vrlo pažljivo.

KORONAVIRUS:

“KUĆNA IZOLACIJA” – Uslovi za dobijanje i preporuke za ukućane

RADITE OD KUĆE? – Evo kako da olakšate sebi

ŠTA ZNAČI IMATI “KONTAKT” SA ZARAŽENIM?