O čemu ćete pričati danas: Počinje mala matura; odjeci slučaja “Roj protiv Vejda” i ukidanja ustavnog prava na abortus u SAD; šta se dešava u Ukrajini?

0
Foto: Igor Pavićević

Dobro jutro,

Za oko 65.000 učenika koji su ove godine završili osmi razred danas počinje polaganje završnog ispita. Đaci startuju rešavanjem testa iz srpskog jezika.

Odjeci slučaja ukidanja ustavnog prava na abortus u Sjedinjenim Državama, koji je Amerikance u jednom danu vratio pola veka unazad, i dalje se čuju širom sveta, a negativne reakcije i protesti se nižu i širom SAD.

Ruske snage su nakon osvajanje Severodonjecka fokusirane na još jedan veći grad Luganske oblasti – Lisičansk. Takođe je zabeležen i napad na Kijev tokom kojeg je poginula jedna osoba, a ruski predsednik Vladimir Putin uskoro će krenuti u prvu inostranu posetu od početka invazije na Ukrajinu.

MALA MATURA

Za oko 65.000 učenika koji su ove godine završili osmi razred danas počinje polaganje završnog ispita. Đaci startuju rešavanjem testa iz srpskog, odnosno maternjeg jezika, koji počinje u devet sati i traje do 11, piše Danas. Učenici će sutra raditi matematiku, a u sredu kombinovani test. Preliminarni rezultati male mature biće objavljeni u petak, 1. jula. Za sva tri dana testiranja važe ista pravila.

Đaci su dužni da pred školom u kojoj polažu ispit dođu sat vremena ranije, odnosno najkasnije do osam časova. Sa sobom treba da ponesu đačku knjižicu i pribor za rad – grafitnu olovku, hemijsku olovku plave boje i gumicu za srpski i kombinovani test, a za matematiku još i lenjir, šestar i trougao.

Pravila nalažu da svi učenici budu raspoređeni u prostorijama u kojima se polaže završni ispit najkasnije do 8 i 30. Ukoliko učenik zakasni, odnosno dođe na polaganje završnog ispita najkasnije do 9 i 30 sati, po odobrenju predsednika školske komisije – direktora škole, može da pristupi polaganju završnog ispita bez produžetka roka za završetak izrade testa. U prvih 45 minuta od početka testiranja nije dozvoljeno napuštanje prostorije u kojoj se ispit polaže, kao ni poslednjih 15 minuta pred kraj.

Što se tiče dežurstava, za njih će biti zaduženi nastavnici iz drugih škola. Na završnom ispitu nije dozvoljeno korišćenje mobilnih telefona, kalkulatora, beležaka, papira, niti drugih materijala koji ne spadaju u propisan pribor za rad. Pre ulaska u prostoriju u kojoj polažu ispit na posebno određenom mestu đaci odlažu svoje torbe, pernice, papire, hranu…a osim pribora dozvoljeno je da se unese samo flašica sa vodom ili sokom. Na ispitu nije dozvoljeno prepisivanje, razgovor među učenicima i ometanje drugih đaka. Svako ko ne bude poštovao propisanu proceduru na ispitu i uputstva dežurnih nastavnika rizikuje da bude udaljen sa testa. A to znači da će na tom testu dobiti nula bodova i moći će da ga ponovo polaže tek u sledećem, avgustovskom roku.

Preporuka je da se odgovori prvo pišu grafitnom olovkom (što nije obavezno), a da se potom test popuni hemijskom. Ovo je važno jer se odgovori napisani običnom olovkom neće priznati, kao ni test koji je popunjen hemijskom koja nije plave boje. Upotreba takozvane piši-briši olovke nije dozvoljena jer je mastilo nestabilno pri zagrevanju, što prilikom skeniranja testova za pregledanje može da dovede do nestajanja zapisa.

ODJECI SLUČAJA ROJ I VEJD

Posle pola veka, Vrhovni sud Sjedinjenih Država ukinuo je ustavno pravo Amerikanaca na abortus. Presuda u slučaju Dobs protiv zdravstvene organizacije za žene “Džekson” – donesena 24. juna 2022. godine – ima dalekosežne posledice. Vrhovni sud je odlukom većine konzervativnih sudija, 6 naprema 3, odlučio da potvrdi zabranu abortusa posle 15 nedelja trudnoće koju je usvojio Misisipi. Sudije su poništile dve ključne odluke koje su štitile pravo na abortus – u slučaju Rou protiv Vejda 1973. godine, i organizacije za zaštitu prava na abortus “Planned parenthood” protiv Kejsi 1992. goidne. U mišljenju suda, čiji je autor konzervatvni sudija Semjuel Alitonavodi se da se u Ustavu zemlje ne pominje abortus. Niti Ustav garantuje pravo na prekid trudnoće preko drugog prava – na slobodu.

Svi su čuli za slučaj “Rou protiv Vejda”, a šta je bilo sa bebom rođenoj u toj trudnoći? Kako je saznala svoje poreklo i šta danas misli o abortusu…

U mišljenju se odbacuje argument iz slučaja Rou i Kejsi da ustavno pravo na slobodu obuhvata pravo pojedinca na privatnost u donošenje odluke o abortusu, na isti način na koji štiti ostale odluke koje se tiču intimnog seksualnog ponašanja, kao što su kontracepcija i brak. Prema presudi, abortus je “suštinski različit” zato što se njime uništava život fetusa.

“Tužan dan za sud i zemlju. Odlukom Vrhovnog suda američkom narodu je oduzeto ustavno pravo. Rizikuju se zdravlje i životi žena. Verujem da je presuda u slučaju Rou protiv Vejda bila ustavna i da je odluka Vrhovnog suda tragična greška”, bila je prva reakcija američkog predsednika Džozefa Bajdena na odluku Vrhovnog suda, navodeći takođe da se radi o odluci koja Sjedinjene Države vraća 150 godina unazad.

Presuda ne znači da je abortus zabranjen širom SAD. Umesto toga, rasprava o legalnosti prekida trudnoće sada će se voditi pred zakonodavnim telima pojedinačnih američkih država gde, kako navodi Alito, žene “nisu bez izborne ili političke moći”. Državama će biti dozvoljeno da regulišu ili zabranjuju abortus, a jedini uslov je za to je da se iznese “racionalni osnov” – što je slabiji standard od onog iz slučaja Kejsi o “nepropisnom teretu”. Međutim, pristup abortusu je bio ograničen i pre presude u petak, zbog niza zakona usvojenih širom SAD. Države, u kojima republikanci imaju vlast, imaju veće restrikcije od onih gde su demokrate na vlasti. Najveća ograničenja su na srednjem zapadu i jugu Amerike. U 13 država su usvojeni zakoni kojim se strogo ograničava pristup abortusu. Stupiće na snagu uskoro nakon presude Vrhovnog suda, s obzirom na to da je samo potrebno da to potvrdi državni sekretar za pravosuđe ili je neophodna neka druga mera državnih zvaničnika. Neke države pak postaju “bezbedna utočišta”, gde ljudi mogu da dođu i imaju legalan pristup abortusu. Odluka suda mogla bi da podstakne i akciju na federalnom nivou. U Predstavničkom domu američkog Kongresa usvojen je predlog zakona koji štiti zdravstvene radnike i trudnice koje žele abortus, ali su republikanci u Senatu blokirali njegovo usvajanje u tom telu.

Abortus zabranjen u više američkih saveznih država samo nekoliko sati nakon odluke Vrhovnog suda: Juta je prva povukla potez…

Liberalne sudije, koje su bile protiv ukidanja ustavnog prava na abortus, kritikovale su sud zbog uskog pristupa slobodama, kao i zbog posledica koje će ukidanje Rou protiv Vejda imati na živote žena u SAD. Ocenile su da će posledice odluke biti “suzbijanje prava žena i njihovog statusa kao slobodnih i ravnopravnih građana”. Sudije Stiven Brejer, Elena Kegan i Sonja Sotomajor takođe su izrazili duboku zabrinutost zbog uticaja presude na pristup siromašnih žena abortusu u SAD.

Obećanje bivšeg predsednika Donalda Trampa da će za vreme svog mandata imenovati federalne sudije koji su protiv abortusa – te odluka da imenuje tri konzervativne sudije Vrhovnog suda – konačno su omogućili da se ostvari cilj protivnika legalnog prekida trudnoće: poništavanje presuda u slučajevima Rou i Kejsi.

Predsednik Džo Bajden bi mogao da donese uredbu kojom bi federalnim agencijama naložio da razmotre postojeće propise da bi se pristup abortusu osigurao u što je više mesta. Republikanci u Kongresu mogli bi da razmatraju zabrane abortusa širom zemlje.

“Obećali su da neće glasati za poništavanje prava na abortus”: Senatori kažu da su ih Trampovi kandidati za Vrhovni sud doveli u zabludu

Svi ti napori bi verovatno bili neuspešni, ali bi mogli da izazovu zabunu među ranjivim kategorijama stanovništva. Istraživanja pokazuju da se abortusi vrše bez obzira na to da li su legalni ili ne, ali u zemljama gde je pristup abortusu ograničen ili je on nelegalan, žene trpe negativne zdravstvene posledice kao što su infekcije, prekomerno krvaranje ili perforacije materice.

Međutim, od 2020. godine prekid trudnoće uzimanjem pilula je najuobičajeni metod u SAD, a taj trend ubrzala je pandemija koronavirusa. Mnoge države, koje ograničavaju abortus, sada pokušavaju da spreče i prekid trudnoće pomoću medikamenata.

Roj je prošao, ali aktivisti protiv abortusa sada žele više: “Zabraniti pilule i putovanja žena u druge savezne države radi zahvata”

RAT U UKRAJINI

Sto dvadeset četvrti dan rata u Ukrajini. U raketnom napadu pogođena stambena četvrt u Kijevu, a ukrajinski zvaničnici su saopštili da je jedna osoba poginula, a petoro povređeno, uz tvrdnje da je pogođen i kompleks obdaništa u centru Kijeva. Takođe, Ukrajinci tvrde da je oštećen most preko Dnjepra u gradu Čerkasi u centralnom delu Ukrajine.

Proruske snage u Donbasu fokusiraju svoje delovanje ka Lisičansku, poslednjem većem gradu istočne provincije Lugansk koji još uvek drže ukrajinske trupe, piše Rojters. Ujedno, pripadnici proruskih snaga u Luganskoj oblasti tvrde da su evakuisali još oko 250 civila iz kompleksa hemijske fabrike “Azot” u Severodonjecku.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je koristilo visokoprecizno oružje kako bi pogodilo centre za obuku ukrajinske vojske u Černigovu, Žitomoru i Lavovu. Sa druge strane, naftne platforme ruske kompanije “Černomornjeftgaz” u Crnom moru ponovo su se našle na udaru ukrajinskih granata, izjavio je portparol službe za vanredne situacije Krima. Kako je navedeno, niko nije povređen.

Ruski predsednik Vladimir Putin sledeće nedelje posetiće dve bivše sovjetske republike u centralnoj Aziji, Tadžikistan i Turkmenistan izvestila je ruska državna televizija, što je prvo poznato putovanje ruskog lidera u inostranstvo otkako je počeo rat na Ukrajini. 

Iako su Britanija, SAD, Japan i Kanada odlučile da zabrane uvoz tek iskopanog ili prerađenog ruskog zlata, čelnici EU i lideri evropskih država članica G7 i Unije, smatraju da treba ostati oprezan i osmisliti zaštitni mehanizam pre uvođenja sankcija.

“Treba da vidimo da li je moguće ciljati zlato na način koji bi pogodio rusku ekonomiju, a istovremeno da ne nanesemo štetu nama samima”, rekao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel na konferenciji za novinare.

Najvažnije vesti o ratu u Ukrajini možete pratiti na sajtu Nedeljnika.

I DRUGE VESTI

Srušila se tribina u areni u Kolumbiji: Stradale najmanje četiri osobe

ajmanje četvoro ljudi je stradalo i trideset je teško povređeno kada su se srušile tribine u areni u Espinalu, gradu u centralnoj Kolumbiji, saopštile su lokalne vlasti.

Nesreća se dogodila tokom popularnog spektakla sa bikovima. Ceo red tribina od drveta na tri sprata prepunih gledalaca srušio se, a desetine ljudi palo je na zemlju, pokazuju snimci objavljeni putem društvenih mreža.

Mali o globalnoj krizi: “Srbija u ovakvim uslovima apsolutno stabilna”

 Ministar finansija Srbije Siniša Mali rekao je da je Srbija, u uslovima globalne krize, apsolutno stabilna i da je udeo javnog duga u bruto društvenom periodu 52,2 odsto. Mali je za Televiziju Pink rekao da Srbija na računu ima oko 150 milijardi dinara, te da su “rekordne strane direktne investicije i devizne i rezerve zlata”.

“Imamo te rezerve u Srbiji i da, ako se nastavi kriza, možemo da reagujemo… I mislim da smo se poakzali kao veoma kredibilni i da smo svako obećanje ispunili“, rekao je Mali.

Energetska kriza: Francuska ponovo aktivira elektranu na ugalj

 Centrala na ugalj na istoku Francuske zatvorena 31. marta mogla bi ove zime ponovo da bude pokrenuta s obzirom na situaciju u Ukrajini i napetosti na tržištu energenata, potvrdilo je francusko Ministarstvo za energetsku tranziciju.

Ministarstvo je navelo da ostavljaju mogućnost da aktiviraju centralu Sent-Avold dodatnih nekoliko sati ako bude potrebe naredne zime, potvrđujući informaciju radija RTL. Kako je navedeno, Francuska će u svakom slučaju ostati ispod jednog procenta struje proizvedene ugljem i da neće biti korišćen ruski ugalj.

VESTI IZ SPORTA

ŠTA PIŠE DNEVNA ŠTAMPA

BLIC – “Kako preživeti deset dana “pakla” na 35 + stepeni”, o tropskom talasu koji stiže iz Afrike. “Najveće gužve za psihologe, logopede i biohemičare”, o prijemnim ispitima na fakultetima.

VEČERNJE NOVOSTI – “Naš put je EU ali se uzdamo u naše snage”, izjava je predsednika Srbije Aleksandra Vučića. “Danas po vaučere od 15.000 dinara”, o podsticajnoj meri za domaći turizam.

DANAS – “U Srbiji je na delu ravnoteža straha”, o tome kako diplomate vide sukob ministra odbrane Nebojše Stefanovića i bivše državne sekretarke Ministarstva unutrašnjih poslova Dijane Hrkalović. “Goran Vesić je u kampanji za ministra kulture, a pripali bi mu i mediji”, o saznanjima u vezi sa budućim angažmanom donedavnog zamenika gradonačelnika Beograda.

NOVA – “Dijanina prijava protiv Stefanovića dokaz da gledamo izrežirani rijaliti”, o sukobu bivše državne sekretarke Ministarstva unutrašnjih poslvo Dijane Hrkalović i ministra odbrane Nebojše Stefanovića, “Putnici iz Srbije zarobljenim po aerodromima u Evropi”, o kolapsu aviosaobraćaja.

POLITIKA – “Auto put do Kruševca do kraja godine”, o poseti predsednika Srbije Aleksandra Vučića Rasinskom okrugu.”Đoković želi da dostigne Samprasa”, o početku teniskog turnira u Vimbldonu.

PREPORUKA ZA ČITANJE

NA DANAŠNJI DAN

1954. – U Obninsku, blizu Moskve, puštena je u rad prva nuklearna elektrana u svetu.

1908. – U Crnoj Gori je završeno suđenje zaverenicima protiv knjaza Nikole I Petrovića (“bombaška afera”). Od 52 optužena, četvorica su osuđena na smrt, a ostali na tri do 20 godina zatvora.

1950. – U FNR Jugoslaviji donet je Zakon o radničkom upravljanju privredom, koji se smatra početkom “samoupravnog modela”, po kojem se jugoslovenski socijalizam razlikovao od sovjetskog.

1991. – Dva dana pošto je Slovenija proglasila nezavisnost, Jugoslovenska narodna armija zaposela je granične prelaze prema Italiji, Mađarskoj i Austriji, nakon čega je došlo do šestodnevnog rata sa jedinicama slovenačke teritorijalne odbrane. Prema podacima Crvenog krsta Jugoslavije, poginulo je 49 ljudi, među kojima najviše regruta JNA.

VREMENSKA PROGNOZA

U Srbiji će danas biti pretežno sunčano i veoma toplo vreme, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod. Samo na istoku Srbije i u planinskim predelima mogući kratkotrajni pljuskovi sa grmljavinom.
Vetar slab, promenljiv. Najniža temperatura od 15 do 20, najviša dnevna od 31 do 34.

U Beogradu danas sunčano i veoma toplo vreme. Vetar slab, promenljiv. Najniža temperatura oko 20, a najviša oko 34.

U izveštaju su korišćene vesti agencije Beta.