Svi su čuli za slučaj “Rou protiv Vejda”, a šta je bilo sa bebom rođenoj u toj trudnoći? Kako je saznala svoje poreklo i šta danas misli o abortusu…

0
Norma Mekorvi na protestu protiv abortusa u Džeksonu, Misisipi, 18. jula 2006. godine. Foto EPA/JIM LO SCALZO

Pre skoro pola veka, slučaj “Rou protiv Vejd” obezbedio je ženama širom SAD pravo na abortus. Čitav proces bio je praćen ogromnom tenzijom i doneo je velike promene u Sjedinjenim Državama. Međutim, jedna osoba koja je bila od presudnog značaja za slučaj ostala je nepoznata javnosti, a to je dete čije je začeće bilo povod za pokretanje sudskog procesa.

Džejn Rou je zapravio bio pseudonim konobarice iz Dalasa Norme Mekorvi. S obzirom na želju da prekinu trudnoću, ona je pokrenula postupak protiv okružnog tužioca iz Dalasa Henrija Vejda u martu 1970, kako bi se ukinuo zakon u Teksasu koji je zabranjivao abortus. Norma jeste pobedila na sudu, ali nije abortirala. Dok je Vrhovni sud doneo odluku 1973. godine, ona je već rodila dete i odrekla ga se.

Dete je kasnije dobilo nadimak “THE ROE BABY“, ali imala je naravno i pravo ime za koje se godinama nije znalo. Identitet deteta dugo je bio poznat samo advokatu Henriju Meklaskiju koji je Normu upoznao sa advokatom koji ju je zastupao i koje je tražio da ona nađe odgovarajući pseudonim. Upravo je Meklaski našao porodicu koja je bila spremna da usvoji Normino dete, ali je nekoliko meseci nakon toga ubijen u nesreći koja nije bila povezana sa ovim slučajem.

Normin privatni život je bio vrlo složen. Često je menjala partnere, a sa 16 godina se i udala, što je doduše kratko trajalo. Rodila je troje dece, a svako od njih je dala na usvajanje. Češće je za partnere imala žene od muškaraca.

Nakon što je prošlo više od deset godina kako je pokrenula slučaj, Norma je postala član nekoliko grupa koje su protiv zabrane abortusa. Sredinom devedesetih se pronašla u veri (“ponovo rođena hrišćanka”), pa je bila i u grupama koje se bore protiv abortusa. Lideri jedne takve grupe zatražili su od nje da se javno odrekne svoje homoseksualnosti. Promenio se i njen stav o abortusu, za koji je tada verovala da treba da bude legalan tačno tri meseca od začeća i nikako posle toga.

Norma je poznavala samo svoju prvu ćerku Melisu, koju je na konobaričino insistiranje usvojila njena baka Meri, iako je Norma kasnije tvrdila da je Meri kidnapovala unuku. Njenu drugu ćerku Dženifer usvojila je porodica iz Dalasa. Treće dete bilo je ono zbog koje je ceo slučaj “Rou protiv Vejda” pokrenut.

Norma je svoju priču ispričala u dve autobiografije, ali nije bila pouzdan pripovedač. Stoga se Džošua Prager obratio njenoj dugogodišnoj partnerki Koni, koja joj je dala pristup velikom broju dokumenata koje Norma više nije želela da ima. Kasnije su ti dokumeti otkupljeni od Norme i sada se nalaze u biblioteci na Harvardu, a delove iz Pragerove knjige svojevremeno je objavio Atlantik.

U dokumentima su se nalazili i detalji koji su nakon istraživanja doveli do otkrivanja identiteta “Rouine bebe” nekoliko decenija kasnije. Njeno ime je Šeli Lin Tornton.

Potvrdu o njenom identitetu pružila je Rut, žena koja ju je usvojila. Kasnije se Prager sastao sa Šeli, nakon što je stupio u kontakt sa njenim polusestrama kako bi organizovao njihovo upoznavanje.

“Laži i tajne su dve najgore stvari na svetu. Moram da čuvam ovu tajnu i mrzim to”, rekla je Šeli.

Kada je Norma ostala trudna sa njom, Meklaski se obratio porodici koja je usvojila Dženifer, međutim oni nisu želeli da usvoje još jedno dete. Šeli je ipak, zahvaljujući Meklaskiju, našla porodicu zainteresovanu da je usvoji. Rut Šmit i Bili Tornton iz Dalasa preuzeli su brigu nad Norminom trećom ćerkom i dali joj ime koje i danas nosi.

Rut i Bili nikada nisu krili od Šeli da je usvojena, ali joj nisu rekli za čitav slučaj koji je prethodio njenom rođenju. Ni oni sami nisu odmah znali, s obzirom na to da im Meklaski to prilikom usvajanja nije rekao, kao što nije otkrio identitet Šelinih polusestara.

Rut je verovala da Šeli treba da se oseća kao “izabrana”, ali ni to nije pomoglo da se se umanji njena želja za upoznavanjem bioloških roditelja. Međutim, zadatak joj je bio otežan usled stalnih selidbi porodice. Bil je konstantno menjao poslove, a imao je i problema sa alkoholom zbog kojih je napustio Rut i tada desetogodišnju Šeli.

Nakon toga su se njih dve preselile u blizinu Sijetla, gde je Šeli našla prvog momka, koji je takođe bio usvojen, i nakratko suzbila želju za upoznavanjem biološke porodice.

Međutim, kada je imala 15 godina, njen život se u potpunosti promenio. Primetila je da joj se ruke ponekad tresu, a često se osećala anksiozno. Nakon toga su se pojavili i prvi znaci depresije, o kojima nikome nije govorila.

“Kada neko zatrudni i onda odbaci to dete, velika je verovatnoća da će se ono osećati neželjenim”, rekla je Šeli jednom prilikom, dodavši da se ona u tinejdžerskim danima nije još uvek tako osećala, već da se u njoj samo ponovo pojavila želja za pronalaskom svojih bioloških roditelja. Takođe, želela je da postane sekretarica, jer je verovala da one imaju prilično miran i stabilan život.

Tada se Norma ponovo vraća na scenu. Nakon što je 1989. godine odlučila da objavi svoj pravi identitet, započela je potragu za svojom trećom ćerkom. Obratila se velikom broju medija, a pomoć je stigla od lista “The National Enquirer”, odnosno od novinarke Tobi Hanft koja se i sama odrekla jednog svog deteta, kako bi ga kasnije pronašla, “ispunivši rupu u svom životu”.

Nakon detaljne istrage, Hanftova je uspela da pronađe Šeli i obavesti je o njenom poreklu, rekavši joj da je njena majka poznata ličnost, ali da nije reč o filmskoj zvezdi ili bogatašici, već o ženi povezanoj sa slučajem koji je promenio zakon. Identitet Šeline biološke majke, Hanftova joj je otkrila na večeri na kojoj se nalazila i Rut.

Jedino što je Šeli znala o svojoj majci bilo je to da je “ona bila osoba koja je zaslužna za to što ljudi sada mogu da budu promiskuitetni”. Nakon što joj je Hanftova dala članak koji je o Normi napisan, Šeli ga je bacila i istrčala napolje, a kada se vratila bila je uplakana i veoma uznemirena.

Usledila je velika promena u njenom životu. Svi su insistirali na tome da saznaju njeno mišljenje o abortusu.

“Do pre dva dana sam bila obična tinejdžerka koja je želela da provodi vreme sa društvom, zabavlja se sa slatkim momcima i kupuje cipele. Odjednom su svi želeli da znaju šta mislim o abortusu”, rekla je Šeli.

Na kraju je izabrala stranu, rekavši da misli kako nikada ne bi mogla da abortira. Ili su tako bar preneli njen stav.

Ubrzo je zakazan razgovor između Norme i Šeli. Norma nije pominjala abortus, zbog čega su mnogi u njenoj grupi bili prilično zabrinuti.

“Rekla mi je da nije mogla da se brine o meni, kao i da je uvek mislila na mene i pitala se šta se sa mnom desilo”, prisetila se Šeli jednom prilikom.

Tabloidi su želeli veliku priču i konstantno su pritiskali Šeli kako bi došli do što većeg broja izjava i priznanja, za koje ona nije bila zainteresovana. Znala je da bi, ukoliko bi otkrila svoj identitet, ostala bez mirnog života o kom je sanjala. Rut je angažovala advokata, za slučaj da Hanftova objavi neke od detalja koje su njih dve podelile sa novinarkom u poverenju.

Uprkos činjenici da su Rut i Šeli odbijale da daju izjave i sudeluju u stvaranju priče, 20. juna 1989. goidne se na naslovnoj strani “Enquirer” magazina našao naslov “Šokanta vest o slučaju Ro protiv Vejda – Našli smo Rouinu bebu nakon 19 godina”. Tekst je potpisala Hanftova, a u njemu se se našli podaci o Šeli, kao i njen stav o abortusu.

Ipak, s obzirom na to da se Šelino pravo ime nije pominjalo, priča nije izazvala veliku pažnju javnosti. Šeli je ipak bila prilično zabrinuta, s obzirom na to da je našla posao iz svojih snova i nije želela da svet sazna za nju.

Nakon nekoliko godina je upoznala svog budućeg supruga Daga. Ostala je u drugom stanju sa 20 godina i značajno promenila svoje mišljenje o abortusu. Došla je do stanovišta da politika i religija ne bi trebalo da se mešaju u pitanje abortusa. Priznala je da ju je jako pogodilo to što je predstavljena kao neko ko je generalno protiv abortusa, samo zato što ona lično ne bi mogla da abortira.

Norma ju je pozvala jednog dana 1994. godine u posetu. Šeli je pristala, samo pod uslovom da Norma i Koni ne pokazuju pred Šelinim detetom da su par, “jer bi joj bilo teško da trogodišnjem detetu objasni zašto se žene ljube”. Izbila je svađa nakon koje su spustile slušalicu jedna drugoj.

Međutim, Šeli je uvidela da nikada neće moći da pobegne od svog porekla koje ju je mučilo i pritiskalo. Rodila je dvoje dece kojima je priznala da je usvojena, ali im nije rekla ko joj je biološka majka. Nakon godina skrivanja identiteta, na kraju je ipak odlučila da ispriča svoju priču, iako se veoma plašila reakcija.

Šeli je 2013. godine otputovala u Teksas kako bi upoznala svoje polusestre. Jedino je Melisa poznavala Normu, Dženifer je želela da je upozna, dok je Šeli bila poprilično neodlučna.

Posle četiri godine, do Šeli je stigla informacija da joj se majka nalazi u bolnici u Teksasu i da umire. Priznala je da se potajno čitavog života nadala kako će Norma osetiti nešto prema osobi koju je rodila i mislila je da će to desiti upravo u njenim poslednjim trenucima. Međutim, odugovlačila je sa odlaskom u bolnicu tog dana i nakon toga je bilo suviše kasno.

Iz Šeline perspektive, ako bi se za nju, “Rouinu bebu”, moglo reći da predstavlja nešto, onda to ne bi bila “svetost života”, već koliko je teško biti rođen neželjen, napisao je Prager.